Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
VLF, IB, CCO detektori / MineLab Equinox 800 ili...???
« Poslednja poruka Matijad1 poslato 22.09.2018. 20:30 »
Pozdrav svima, nov sam na forumu a i u ovom svetu pa me zanima nesto. Inace evo vec 5 dana istrazujem o detektorima i kako sta funkcionise pa sam nasao koji cu da uzmem verovatno, a to je Mine Lab Equinox 800. Zanima me da li neko ima vec ovaj detektor pa da kaze svoja iskustva ili da preporuci neki drugi, ali mislim da bolji za 1000e od ovog nema, ispravite me ako gresim.
2
Na placu buduće prodavnice „Lidl” u naselju Gloždak u Paraćinu otkriveno je groblje iz bronzanog doba, potvrdila su prva zaštitna arheološka iskopavanja na tom lokalitetu, navodi RTS.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Navodi se da je tek skinut prvi kulturni sloj, a vredniji nalazi očekuju se na dubini od jednog metra.

Na gradilištu su zajedno neimari i arheolozi, žuri se i jednima i drugima jer su ih česte kiše prekidale u poslu.

Stručnjaci Arheološkog instituta i paraćinskog Zavičajnog muzeja pažljivo su pratili radove i na kraju bili u pravu da se na delu placa nalaze ostaci nekropola iz perioda 1.500 do 1.000 godina pre nove ere.

Stotinak metara dalje, 1962. godine profesor Milutin Garašanin otkrio je grobnice iz bronzanog doba i perioda takozvanog dačkog latena.

„Na osnovu tih istraživanja je čak profesor Garašanin uspostavio kulturu iz bronzanog doba pod nazivom Paraćinska kultura i od tada, evo, već ima 60 i više godina, ovde nisu vršena nikakva istraživanja zato što se grad širio u ovom pravcu”, kaže Vojislav Filipović, istraživač Arheološkog instituta u Beogradu.

Zaštitne radove finansira „Lidl”, prema zakonu o kulturnim dobrima. Arheološka iskopavanja trajaće mesec dana i za sada ne ometaju izgradnju prodavnice. Sem fragmenata keramike pronađeni su i predmeti poput zanimljive bronzane igle.

„U suštini nalazi za sada prevazilaze naša očekivanja, jako je bogat lokalitet u pitanju, čak smo donekle iznenađeni količinom nalaza tako da je za sada sve u najboljem redu”, kaže Vojislav Filipović, istraživač Arheološkog instituta u Beogradu.

Naselje u bronzanom dobu nalazilo se sa druge strane reke na mestu gde je sada paraćinska bolnica. Pokojnici su u to vreme spaljivani i sahranjivani u malim glinenim urnama koje su zakopavane upravo na mestu koje se sada istražuje.

(Tanjug)
3
Srbija / Odg: Novac i slike: Kako su izgledale prve srpske novčanice
« Poslednja poruka Zoki poslato 21.07.2018. 17:23 »
Četiri godine nakon sticanja međunarodno priznate nezavisnosti, Kneževina Srbija je proglašena kraljevinom što joj je omogućilo dalji razvoj. Iako su mnoge državne i kulturne istitucije već bile uspostavljene, ipak, neke su tek čekale svoj red. Jedna od njih je bila Narodna banka. Godinu dana uoči osnivanja banke 1884. god, donet je zakon kojim je to predviđeno, što je predstavljalo prvi formalni korak u ovom naumu. Organizovanje institucije ovog tipa, sa sobom je nosilo i uspostavljanje novog platežnog sredstva – papirnog novca.

Bez iskustva u osnivanju centralne banke, Srbija se obratila zemlji „koja se najmanje odavala drskim i hazardnim industrijskim, trgovačkim i finansijskim spekulacijama“, što je prepoznato u finansijskim poslovima Belgije. Na zahtev Srba, belgijska vlada je poslala šefa računovodstva svoje Narodne banke –  Šarla Bošmana, koji je pomogao osnivanje srpske Narodne banke, kao i izadavanje prve novčanice.

Istog datuma, 2. jula 1884, kada je osnovana Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, puštena je u opticaj prva srpska novčanica sa svim obeležjima i osobinama novca. Ona je bila izrađena u apoenu od 100 dinara, razmenjiva za zlato. Zlatni dinar, kako je kolokvijalno nazivana ova banknota, zapravo je belgijska rezervna novčanica od 100 franaka. Razlog za to je bilo ubrzana priprema srpske novčanice, te je pozajmica iz Belgije ubrzala proces.

Zašto privilegovana?
Istovremeno sa osnivanjem, utvrđena
je privilegija, koja se našla i u imenu
Narodne banke, odnosila se na
isključivo pravo ove banke da izdaje
banknote. Narodna banka nastala je
kao akcionarsko društvo i bila je u
privatnom vlasništvu, iako pod nadzorom države.


Hartija pribavljena 1876, poslužila je još jednom. Njene zalihe su poslate u Belgiju, a tehničari u Briselu i Parizu su doterali kliše, posle čega je štampanje obavljeno u belgijskoj prestonici, a numerisanje i grifovanje u sprskoj, tačnije u samoj Narodnoj banci. O uspelosti tehničkog rešenja novčanice koja je pred nama svedoči činjenica da nije zabeležen nijedan ozbiljan falsifikat. Opisane okolnosti uzrokovale su da se na novčanici istovremeno nađu natpisi na srpskom i na francuskom jeziku. Izuzetno skladno vizuelno rešenje lica novčanice počiva na centralno pozicioniranom, ćiriličnom natpisu i dve ženske figure koje pridržavaju table sa ispisom „Cveti 1815. god.“ i „Zakon od 6. jan. 1883.“ Pozadinu teksta sačinjavaju 3 kruga u kojima se skreće pažnja na osnovne postulate sticanja bogatsva. Dva kruga su ispunjena muškim i ženskim figura, iznad kojih stoji „rad stvara bogatstvo“, odnosno „kapital i rad“. U središnjem krugu se nalazi ženski profil sa lovorovim vencem na glavi. Grb Kraljevine Srbije je takođe predstavljen na tri mesta.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Iako pozajmljena od Belgijanaca, prva srpska novčanica je bila nedvosmisleni nosilac srpskog nacionalnog identiteta kreiranog u vreme vladavine Obrenovića. Isticanje Drugog srpskog ustanka, podignutog na Cveti 1815, od strane osnivača dinastije – Miloša Obrenovića, skrenuta je pažnja na početak nacionalnog preporoda ovim događajem. Narodno oslođenje od Turaka je suptilnim vizuelnim jezikom istaknuto kao jedan preduslova za osnivanje Narodne banke, dok je drugi istaknut kroz zakonsku odredbu. Novčanica čiju reprodukciju možete videti, potpisana je od strane člana Uprave Jove Krsmanovića i prvog guvernera Narodne banke Alekse N. Spasića. Izdata je u drugoj emisiji, 1. septembra iste godine.


Šta znači “100 dinara u zlatu”?
Tada je postojala konvertibilnost –
novčanica od 100 dinara bila je
razmenjiva za 29 zlatnika (1 zlatnik
težio je 290mg), što je u ondašnje
vreme značilo da je imala vrednost
od „dva para dobrih volova“.


Na naličju banknote nalazi se 10 ženskih figura, natpis „Bog čuva Srbiju“ postavljen je u središte, iznad sedeće ženske predstave –  presonifikacije Srbije, sa lovorovim vencem oko glave, nečim u desnoj ruci, dok je levom oslonjena na štit sa srpskim grbom. Oko nje je raspoređeno 6 ženskih prilika, koje čine trouglastu strukturu, usmeravajući vizuelni fokus na natpis i personifikaciju Srbije. Na samom vrhu zadnje strane prve srpske novčanice nalaze se ćirilični natpisi „trgovina“ i „radinost“, dok je ispod njih tekst na francuskom. Sa leve strane je dat prevod naziva banke, a na desnoj je ispisano „sto franaka plaća donosiocu u zlatu“, što ne predstavlja samo prevod ispisa na licu banknote, već i usaglašenost srpskog dinara sa valutama država potpisnica Latinske Monetarne unije. Iako nikada zvanično nije pristupila ovom udruženju Kraljevina Srbija se pridržavala njene konvencije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Uprkos velikom trudu da se izda prva srpska novčanica, ona nije naišla na naročito dobar odziv u narodu nakon puštanja u opticaj. Razloge za to stručnjaci nalaze u nepoverenju naroda zbog nepoznavanja papirnog novca kao sredstva plaćanja, zatim u njenoj prevelikoj vrednosti za promet u Srbiji. Ubrzo nakon emitovanja novčanice od 100 dinara, predloženo je da se izrade  privremene novčanice sa smanjenom vrednošću – od 50, 20 ili 10 dinara.

Izvor: slikeiprilike.com
4
Srbija / Novac i slike: Kako su izgledale prve srpske novčanice
« Poslednja poruka Zoki poslato 21.07.2018. 17:12 »
Politčka istorija Srbije je dalekosežno uticala na srpsku numizmatičku istoriju.  Izugbivši svoju nezavisnost padom pod Osmanlije, srednjovekovna Srbija je izgubila i svoj novac. Ponovno uspostavljanje srpske državnosti, nakon ustanaka 1804. i 1815. godine, uslovilo je obnovu izdavanja novca u Kneževini Srbiji, prvo u metalu, a zatim i u papirnoj formi. Prva platežna sredstva obnovljene Srbije plasirana su kroz  bakarne novčiće, izrađene u Beču, sa likom kneza Mihaila na aversu, dok se na reversu nalazi godina izadavanja – 1868, okružena otvorenim vencem od lovorovog i hrastovog lišća, sa kneževskom krunom na vrhu. Ubistvo kneza Mihaila sprečilo ga je da vidi novčiće sa svojim likom, budući da su pušteni u opticaj naredne, 1869. godine.

Značajan korak na putu ka konačnom uspostavljanju „modernog platežnog sredstva“ predstavljaju novčanice čiji su probni otisci izvedeni, ali nikada nisu puštene u opticaj. Pripremajući se za rat sa Osmanskom carevinom, 1876. godine doneta je zakonodavna odluka o izdavanju državnog papirnog novca. Istodobno se pristupilo nabavci „mašine i mašinerije“, hartija i boje, i sve to iz sredstava namenjenih vojnim potrebama.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Naročita zanimljivost koja se vezuje za ove novčanice odnosi se na pitanje autorstva njihovog vizuelnog rešenja. Naime, izrada apoena od 5, 10 i 50 dinara pripisuje se poznatom devetnaestovekovnom slikaru i pesniku Đuri Jakšić; dok se za novčanicu od 100 dinara smatra da ju je izradio Đorđe Krstić, stipendista kralja Milana, takođe dominantna slikarska figura u Srbiji druge polovine 19. veka.

Đorđe Krstić (1851–1907.) bio je srpski slikar školovan u Minhenu. Naslikao je veliki broj istorijskih kompozicija, često se priklanjajući  poetici simbolizma.

Dinastička i narodna obeležja na novčanim otiscima ukazuju na sveopštu klimu u mladoj Kneževini Srbiji, obuzetu patriotskim zanosom, dodatno osnaženim pobedama u Srpsko-turskom ratu, nakon čega je usledila i formalna nezavisnost 1878. godine, prema odlukama Berlinskog kongresa. Predstave na novčanicama koje je izradio Jakšić u potpunosti pripadaju članovima dinastije Obrenović, tako srećemo aktuelnog vladara, još uvek kneza, Milana Obrenovića na aversu, a zatim i njegove prethodnike na vladarskom tronu –  Miloša i Mihaila, kao i kneginju Ljubicu, na reversu. Poprsje kralja Milana postavljeno je u centralnom delu banknota od 5, 10 i 50 dinara, dok se strane nalaze dve predstave tipiziranih pripadnika srpskog naroda, žena obučena u narodnu nošnju, sa snopom žita i muškarac u skromnoj vojničkoj uniformi sa puškom. Dve figure koje se nalaze na novčanici mogu biti posmatrane kao simboli rata i mira, pogotovo u kontekstu ratnih podviga slobođenje porobljenih krajeva.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Opisane motive na aversu srećemo na sve četiri novčanice, dok se na reversu banknote od 100 dinara, za koju se pretpostavlja da ju je izradio Đorđe Krstić, nalaze Milanovi prethodnici nešto drugačije dati. Sa leve strane je predstavljen knez Mihailo u stojećem stavu, sa rukom položenom na knjizi, a na desnoj knez Miloš u trenutku podizanja Drugog srpskog ustanka, što će se naći i na aversu prve srpske novčanice. Novčanice su štampane u Beogradu, a da je reč o probnim otiscima svedoči i činjenica da su isti apoeni štampani različitim dimenzijama hartije. Prve prave novčanice Srbija će dobiti dve godine nakon što je proglašena za kraljevinu, a osam godina nakon ovog pokušaja.
5
Zanimljivosti / Arheolozi usred okeana otkrili UKLETI GRAD NAN MADOL!
« Poslednja poruka Zoki poslato 21.07.2018. 16:03 »
Nova tehnologija je omogućila arheolozima da istraže ruinirani drevni grad Nan Madol, koji je prethodno bio nedostupan zbog velike udaljenosti i nepristupačnosti

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tajanstveni grad koji pluta usred okeana je“uklet”, a njegovo otkriće potpuno je zbunilo stručnjake.


Neobičan grad, koji se nalazi uz obalu mikronezijskog ostrva Ponpeija, sastoji se od gigantskih geometrijskih zasebnih blokova izgrađenih na vrhu lagune.

Ostrva su razdvojeni uskim zalivima i zaštićeni morskim zidom, zbog čega ga ljudi upoređuju sa Atlantidom.

– Zašto bi iko gradio grad usred okeana? Zašto ovde, tako daleko od bilo koje druge poznate civilizacije? – zapitao se arheolog Patrik Hant u izjavi za Science Channel.

Nekada je ovaj tajanstveni gradić bio naseljen nepoznatom ljudskom kulturom o kojoj se zna  malo, a potiče iz 1. ili 2. veka. Sve što zasad znamo je to da se vekovima na tom području govorilo da je gradić “uklet”.

Inače, ime “Nan Madol” znači “mesto između”, a udaljen je 4.000 km od Los Anđelesa i 2.600 km od Australije. Zidovi su visoki osam, a široki pet metara.



izvor: informer
6
Vizantijska bazilika sa grobnicama u niškom naselju Jagodin-mala, koja datira iz 5. veka i koja je tada bila kultno versko mesto, iako ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, nije zaštićena i poštovana jer pojedini građani u nju godinama unazad bacaju đubre. U Zavodu za zaštitu spomenika Niš kažu da su ukazali na problem gradskom Sekretarijatu za kulturu, ali tamo nismo dobili odgovore šta će oni preduzeti.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Flaše, kese i drugo smeće u spomeniku od izuzetnog značaja

Značaj ove ranohrišćanske bazilike sa martirijumom očigledno ne uviđaju neki građani, ali ni nadležni, jer se u njoj smetlište javlja veoma često, na šta su Južne vesti već ukazivale. Nišlija Zoran V. zato pita da li je onda rešenje da se ona sruši i tu sagrade podzemni kontejneri.

Tačno je da je Niš sa svojom dugom istorijom prebogat istorijskim i arheološkim spomenicima da mu mogu zavideti čak i mnogi stari gradovi Evrope, ali da li to svoje bogatstvo mora tek tako da uništava. Ili je potreba modernog grada za lokacijama za skupljanje smeća toliko prevagnula da je značajnija od očuvanja ovakvih spomenika. Ako je tako, hajde onda da na mestu ranovizantijskog martirijuma izgradimo podzemne kontejnere za đubre pa da divlje smetlište bar postane uređeno mesto za skupljanje otpada za celu Jagodin-malu - kaže ovaj Nišlija.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ima rešetke, ali to sprečava ljude da u nju bacaju đubre; foto: arhiva JV

V. d. direktora niškog Zavoda za zaštitu spomenika Niš Ljiljana Berić, kaže da su svesni ovog problema i da su stručnjaci izašli na teren, ali da sem konstatovanja stanja i obaveštavanja gradskih insitucija oni ne mogu ništa više da preduzmu.

Imali smo prijavu iz Gradske opštine Pantelej, kao i od građana, naš arheolog je izašao na teren, načinio zapisnik i o tome smo obavestili Sekretarijat i sada je na njima da to reše. Zavod sam ne može da preduzme neke mere, može samo pismeno da ukaže nedostatke i propuste i da predloži uslove održavanja. Mi propisujemo samo uslove održavanja, a ne vršimo održavanje - ističe Berićeva.


Kaže da je održavanje spomenika kulture formalno obaveza Grada, ali da je problem u tome što ne postoji neka posebna gradska služba koja se brine o nepokretnom kulturnom nasleđu.

Da li će i kako rešiti problem smeća u ranohrišćanskoj grobnici, nismo uspeli da saznamo u Sekretarijatu za kulturu Grada Niša jer sekretar Nebojša Stevanović nije javljao na telefonske pozive i poruke novinarke.

A dok se neko od nadležnih u Gradu ne pozabavi ovim spomenikom, on će predstavljati prizor koji oslikava odnos našeg društva prema kulturi i istoriji.

Autor:J. C. M. Izvor:Južne vesti

7
Arheolozi u Egiptu pronašli su drevnu grnčarsku radionicu staru preko 4.000 godina.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Egipatsko Ministarstvo za antikvitete saopštilo je da se radionica nalazi u blizini reke Nil i južnoj egipatskoj provinciji Asuan.

Grnčarska adionica, najstarija do sada pronađena iz doba Starog kraljevstva, pripada dobu Četvrte dinastije, koje je trajalo od 2.613 do 2.494 p.n.e.

Period Starog graljevstva je poznato kao doba u kome je cvetala gradnja piramida.

Arheolozi su u radionici pronašli mašinu za izradu grnčarije, koju čine grnčarski točak od krečnjaka i šuplja osnova.

Generalni sekretar Vrhovnog saveta za antikvitete Mustafa al-Vaziri izjavio je da je ovo otkriće "retko" i da otkriva više o razvoju grnčarije i svakodnevnom životu drevnih Egipćana u istorijskom periodu Starog kraljevstva.

Kurir.rs / Beta
Foto: AP / Egyptian Ministry of Antiquities

8
Priče / Tursko groblje
« Poslednja poruka darko90 poslato 13.06.2018. 22:27 »
Zanima me da li je neko tragao metal detektorom po starom turskom groblju? Znam za jedno u blizini Sapca, pa me zanima da li se moze naci nesto zanimljivo a da nisu kosti  :D
9
Sonde za metal detektore / Detech sonda za XP ADX 150
« Poslednja poruka mivassart poslato 21.05.2018. 11:03 »
Pozdrav svima,
Da li neko ima iskustva, kako bi se ponašala Detech sonda od 13" na XP ADX 150? Razmišljam da je uzmem međutim ne znam koliko bih dobio na dubini...
Pozdrav!
10
Potražnja / Kupujem sondu za XP
« Poslednja poruka mivassart poslato 16.05.2018. 15:15 »
Pozdrav svima,
Sinu sam kupio XP ADX 150 sa standardnom sondom od 22cm. Aparat je odličan, međutim mislio sam da ga obradujem sa većom sondom. Ako neko ima novu ili polovnu (očuvanu, ispravnu) sondu, neka mi ponudi.
Uzdravlje!
Stranice: [1] 2 3 ... 10