Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Lokaliteti u Srbiji / Odg: Viminacium
« Poslednja poruka Aleksandar poslato 19.04.2018. 14:04 »
U Viminacijumu otkriven mauzolej iz trećeg veka

Na arheološkom lokalitetu Viminacijum otkriven je mauzolej, za koji rukovodilac projekta Viminacijum Miomir Korać kaže da datira iz trećeg veka i da je svakako predstavljao poslednje počivalište osobe visokog ranga.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Novootkriveni mauzolej nalazi se 830 metara severno od mauzoleja imperatora Hostiljana na istočnoj nekropoli Viminacijuma i 570 metara severoistočno od kapije Porta praetorije legijskog logora, 700 metara severoistočno od kapije kod amfiteatra, 300 metara od legijskog logora i 160 metara zapadno od uništene dvojne grobnice sa freskama.
 
Korać je istakao da je kamena plastika nađena u mauzoleju izuzetna. Najznačajni nalaz je glava rimskog imperatora sa uvojcima i lovorovim vencem simbolom rimskog imperatora. Izdvaja se i glava mladića, izuzetno brižljivo obrađena ruka koja drži mač, kao i delovi rimskog mača. Nađen je i fragment krila orla, jednog od najpoznatijih simbola boga Jupitera i Rimskog carstva.
 
Izdvajaju se i sitniji delovi više skulptura i reljefa od mermera, a od arhitektonske plastike pronađeno je više fragmenata sa floralnim i drugim motivima karakterističnim za vreme Rimskog carstva.
 
Mauzolej je dimenzija 15 puta 15 metara sa središnjim delom šest puta šest metara, građen je od krupnih komada lomljenog ramskog kristalastog škriljca sa četiri sloja od hidrauličnog maltera debljine između pet i 10 centimetara.
 
Istraženi deo mauzoleja i u antici se nalazio pod zemljom, ukopan najmanje jedan metar u odnosu na površinu i iskopavanja su u toku, kaže Korać.
 
Dosadašnja očuvana visina/dubina građevine iznosi između 1.80 i 2,25 metra i sama konstrukcija deluje jednostavno, ali izuzetno masivno i čvrsto.
 
Arhitektonski elementi su od krečnjaka, kao i stele i sarkofazi koji su u okviru ovog kompleksa pretrpeli sistematsko uništavanje, koje daleko prevazilazi, prema rečima Koraća, ono koje se sreće u okvirima ratnih razaranja ili kasnije eksploatacije građevinskog materijala.
 
Mauzolej je, kako je utvrđeno, pretrpeo dvostruko uništavanje. Do prvog uništavanja došlo je u antici kada su se sistematski uništavala nadgrobna obeležja, krečnjačke stele, sarkofazi, mermerne skulpture i delovi reljefa.
 
Korać kaže da postoje indicije da je ovakvo temeljno uništavanje posledica postupka poznatog kao "damnatio memoriae", odnosno brisanje iz sećanja, kada se u potpunosti uništavaju svi pomeni imena i dela osobe koja je osuđena na zaborav i to se radi samo kada su pitanju imperatori.
 
Mauzolej je pozicioniran između dve vile rustike iz trećeg veka i do sada je na tom prostoru istraženo preko 80 grobova iz perioda drugog i trećeg veka, od kojih su mnogi imali luksuzne predmete kao deo grobnog inventara. Nađena su tri olovna sarkofaga kao i delovi više sarkofaga i stela koji su u sitnim fragmentima. Na fragmentima od mermera se vidi da su veoma brižljivo obrađeni, a u neposrednoj blizini mauzoleja je pronađeno i 15 zlatnih predmeta.

Autor: Tanjug
2
Arheolog iz hobija Rene Šoen i učenik Luka Malašničenko, detektorima za metal istraživali su područje jedne njive na severu ostrva Rigen i pronašli parče aluminijuma. Iako je delovalo bezvredno, uskoro se pokazalo da je u pitanju srebro

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Jedan 13-godišnjak i jedan arheolog amater otkrili su u Nemačkoj blago koje je možda pripadalo legendarnom danskom i norveškom kralju Haraldu Plavozubom, koji je u 10. veku Danskoj doneo hrišćanstvo.

Arheolog iz hobija Rene Šoen i učenik Luka Malašničenko, detektorima za metal istraživali su u januaru područje jedne njive na severu ostrva Rigen i pronašli parče aluminijuma. Iako je delovalo bezvredno, uskoro se pokazalo da je u pitanju srebro.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


O tome su obavestili prave arheologe koji su nedavno počeli s iskopavanjima, i do sada pronašli ogrlice, bisere, broševe, prstenje i 600 novčića, uključujući stotinak onih koji potiču iz doba Plavozubog.

Arheolozi su pronašli i mali ritualni srebrni čekić posvećen kultu nordijskog boga Tora, prožetim hrišćanskim simbolima, što je dokaz o prelasku na hrišćanstvo.

„Ova riznica je do sada najveće otkriće Haraldovih novčića na području južnog Baltika i kao takvo je izuzetno važno“, rekao je arheolog Mihael Širen.

Harald Plavozubi ujedinio je Dansku. Taj je viking poznat i po tome što je okrenuo leđa tradicionalnoj nordijskoj religiji i prihvatio hrišćanstvo. Blago je, kako se veruje, zakopao dok je bežao od sina Svena.

(nedeljnik.rs)
3
Војвода Живојин Мишић запамћен и као један од највећих војсковођа Србије, али и човек “без длаке на језику” који увек говори оно што мисли.
– У рату се лако губи глава, али се лако губи и образ , а част и образ били су му најважнији и у мирнодопским данима– његове су речи.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Живојин Мишић

Следећа прича се збила средином 1920. године и била је жесток ударац на здравље већ остарелог војводе.

Наиме, након што се, иако болестан, Мишић прихватио дужности начелника Генералштаба војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, врховни командант, регент Александар Карађорђевић, свратио је у његову канцеларију која се тада налазила у згради Војне академије и затражио да му војвода Мишић одмах саопшти детаљне податке о некој мало важној ствари.

Војвода је позвао свог ађутанта и издао наређење да му се потребни подаци пронађу у архиви и доставе, али регенту ово није било довољно добро.

– Па зар ви о томе не знате? – питао је Мишића.

– То је таква капларска ситница да ја њу не само да не могу него и не треба да памтим– одговорио је војвода.

Изгледа да је ова опаска увредила врховног команданта.

– Зар је то ситница кад ја тражим!? – упитао је љутито.

– Ма ко да је тражи то је ситница, и ја то не знам – образложио је Мишић.

Ово је потпуно разбеснело регента Александра.

– Не знате! А шта ви знате? Ви ништа не знате! Ништа! – повикао је.

Овако оштар став је вероватно много повредио остарелог војсковођу. Одговорио је у свом стилу.

– Ја ништа не знам? Па зар ви то тек сада видите, после Мионице и после Сувоборске и Колубарске битке, после Битоља и Кајмакчалана, после Доброг Поља и заробљавања маршала Макензена и после Словеније. Види се колико сте ви видовит када тек сада запажате да ја ништа не знам. Чудим се и не могу довољно да се начудим што ме још држите и трпите на овом месту. Постарајте се да за ово место нађете погодније лице које више зна, а ја онако мислим да ми овде више није место – рекао је.

Није много прошло, а Живојин Мишић је пао у болесничку постељу. Упућен је на лечење у Париз али, након што је утврђено да се за њега не може много учинити, тражио је да се врати у Београд.

Последње дане је провео у Врачарском санаторијуму. Четрнаест месеци се борио са болешћу. За то време, Александар Карађорђевић га је посетио само једном, на Петровдан 1920. након чега је одржао говор одавши Мишићу највеће поштовање и истичући његове заслуге у борби за слободу Србије.

Војвода Живојин Р. Мишић је преминуо у Београду 20. јануара 1921. у 5.30 часова пре подне. Било му је 65 година.

Извор: Опанак
4
Veliki sajam kolekcionara održaće se u nedelju 01. aprila 2018. godine u ugostiteljskom objektu „TIHA NOĆ“ koji se nalazi u Aleksincu u ulici Stanka Milosavljevića br. 1. Sajam je otvoren od 09 do 14 časova, ulaz je slobodan za sve zainteresovane.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Na izložbenom prostoru posetioci će moći da razgledaju i nabave razne eksponate i predmete iz tradicionalnih oblasti kolekcionarstva – filatelije (poštanske marke i poštanska istorija), numizmatike (metalni i papirni novac van opticaja, kao i stari vrednosni papiri), faleristike (ordenje, značke i vojne oznake), staro oružje (bodeži, bajoneti, sablje, kubure, kremenjače) i drugo.

Na sajmu će moći da se vide i stari satovi, nakit, antikvarno posuđe i predmeti od srebra, keramike, porcelana i kristala, knjige, umetničke slike i grafike, i još mnogo drugih starinskih i unikatnih predmeta.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Svi zaiteresirani građani mogu učestvovati na sajmu i rezervisati sto i izložiti svoje zbirke (samo kolekcije i starine), novac, filateliju, značke, ordenje ili sve ostalo u domeni kolekcionarstva.

Štand za izlagače je potrebno na vreme rezervisati. Dodatne informacije o štandu i stolovima možete dobiti putem telefona 063/63-31-93.

Takođe, posetioci će moći da razmene iskustva, kao i da upoznaju značaj ove manifestacije u stvaranju privatnih kolekcija predmeta iz naše istorije.

Besplatna procena antikviteta od strane stručnih lica.
5
Записи комисије пред којом је полагала казују да је Даница била најбоља у својој класи. Авионом је управљала сигурно и хладнокрвно. Прва је жена која је у ваздуху изводила лупинге


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Даница Томић 1928; Фото: Историјски архив Београда

Даница Томић била је прва жена пилот у Србији. Било је то тридесетих година прошлог века, у доба када је и у свету ваздухопловство важило за мушку професију.

Била је удата за команданта 6. ваздухопловног пука, мајора Миодрага Томића, пилота са највећим бројем победа у Првом светском рату. Остало је записано да је 1928. године, на прослави 15. годишњице аеродрома Даница привукла пажњу престоничких новинара када је летела „над провалијом дубоком 2500 метара“.
Њене акробације оставиле су новинаре без даха. У часопису „Илустровани лист“ објављена је њена фотографија испред авиона и текст: „Госпођа Даница Томић, супруга мајора Томића – прва жена у нашој земљи која је летела над провалијом од 2500 метара. Она је прва жена у нас која је правила лупинге, што је окретање авиона у ваздуху, и друге акробације“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Супруг Данице Томић, Миодраг, Фото: Историјски архив Београда

У августу 1933. године Даница је положила испит за туристичког пилота. Постала је прва жена у Југославији са летачком дозволом.

Записи комисије пред којом је полагала казују да је Даница била најбоља у својој класи. Авионом је управљала сигурно и хладнокрвно. Прва је жена која је у ваздуху изводила лупинге. Последње атерирање Даница је извела у 19 часова. У Београду је већ био сумрак што је отежавало услове слетања. Ипак, атерирање је изведено без икаквих проблема. Даници Томић је честитку упутио лист „Наша крила“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Фото: Историјски архив Београда

Након добијања дозволе Даница је пала у заборав. Њен муж, мајор Томић, пао је у заробљеништво током Другог светског рата. Након завршетка рата се преселио у Америку. Супруга је вероватно пошла са њим, али јој се од 1933. године губи сваки траг. О Даничином приватном животу нема података. Није забележена чак ни у списима људи који прикупљају информације о авијатици у Југославији.

Извор: kurir
6
Одакле српски грб на катедрали у Дрездену? 4 ћирилична слова “С” мистерија су о којој Немци не желе много да говоре

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Древни споменик културе у Дрездену, који је под заштитом УНЕСКА, привлачи пажњу многих који се мало боље загледају у његове најситније симболе.

На чувеној катедрали “Провидебтле мемор” у Дрездену, граду који крије многе тајне и који је преживео многе ратове и културе, онај ко мало боље погледа два кипа – стражаре и чуваре града Дрездена, видеће на штиту једног од стражара српски грб – 4 слова С исписана ћирилицом.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Врло је могуће да вас ниједан туристички водич неће сам упутити на овај симбол, а ако сами угледате овај грб сви ће вам само одмахнути руком и рећи да је то био неки њихов симбол.

Повезаност Срба и Немаца покушали су да докажу многи учени људи и историчари, али кренимо редом:

У књизи „Германија“ (лат. Germania), романског сенатора и историчара Публиус Корнелиус Тацитус (56-117. г. н. ере), тј. на лат. Publius (или Gaius) Cornelius Tacitus, стоје следеће његове речи:

„Сада треба рећи нешто о Свебима (читај Срби). Свеби нису, као Кати или Тенктери, једно једино племе. Они заузимају већу половину све германске земље, али се деле на различита племена, која се различито зову, и ако сва имају једно заједничко име Свеби. Њих је лако познати, јер зачешљавају косу унатраг и праве од ње чвор. По томе се разликују Свеби од осталих Германаца и по томе се код Свеба, разликују слободни од робова. Овакав обичај може се наћи и код других племена, било зато што су Свебима сродни, …“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Француски археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи: “Они који су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”. Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са насом ћирилицом произлази да се ради о Србима.

Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврђују немачки историчари Сетген (Schoettgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова.

Сад сами просудите, има ли овде нечега или су ово само нагађања о Србима као небеском народу…

(Васељенска, Расен)
7

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Међу 300.000 пронађених артефаката је и златни венац из гробнице са почетка трећег века до наше ере. Са исте локације су и многобројни други украсни предмети, глинене скулптурице и посуде из хеленистичког периода

ЗА ВРЕМЕ градње метроа у Солуну – откривен је цео древни град и пронађено око 300.000 артефаката.

Последња је пронађена прелепа статуа Афродите.

Градња метроа почела је 2006-те, али је споро напредовала управо због наиласка трасе на град из четвртог века пре наше ере.

Археолози су већ утврдили да се ради о граду који је сигурно постојао пре 316-те године пре наше ере када је на власт дошао македонски цар Ксандар. Успут су открили и гробље из времена када су Римљани владали северном Грчком.

Када су открили остатке града, археолози су истражили више од три хектара.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Грчки археолози су уверени да је засад безимени град имао (за своје време) мочну економију. Његов развој био је нагло прекинут 315. године.

Простор између две метро-станице – „Агија Софија“ и „Венизелос“.

Град је грађен и под Римљанима. У четвртом веку су мраморне уливе биле окружене колонадама.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Са обе стране главне улице су стајала велика здања украшене раскошним мозаицима и скулптурама.

Многи отркивени предмети су из византијског периода.

Међу пронађеним уметничким предметима  је и златни венац из гробнице са почетка трећег века до наше ере.

Истом преиоду припадају и многобројни други украсни предмети, глинене скулптурице и посуде из хеленистичког периода.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Архолози су уверени да ће им овај град под земљом помоћи да још боље разумеју историју Солуна, а и целе данашње Грчке.

Извор: fakti.org
8
Druženje, hobi, razmena iskustava... / Tražim fosile za izmenjavo!
« Poslednja poruka Clypeaster poslato 05.03.2018. 10:21 »
Da li ima netko fosile za izmenjavo? Tražim ježince, školjke,..... slično kao iz slike.
9
Srbija / Шумадинац пали топа и обара аероплан
« Poslednja poruka Miloš21 poslato 04.03.2018. 19:05 »
Српски артиљерац Радоје Рака Љутовац ушао је у историју авијације као први човек који је ватром са земље оборио авион. Рака је немачки „румплер“, изнад Крагујевца, оборио хицем испаљеним из пољског топа.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

 Прерађени противавионски топови на Метином брду

Војник Радоје Рака Љутовац ушао је у историју ваздухопловства као први човек који је хицем са земље оборио авион. Пуцао је, из пољског топа, са Метиног брда код Крагујевца и оборио аустријски „румплер“, који је пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Радоје Рака Љутовац

Његов подвиг је тим значајнији уколико се у обзир узме чињеница да Србија у то време није имала организовану противавионску артиљерију, а појава аустроугарских авиона натерала је српску војску да импровизује одбрану.

Коришћење авиона је у том периоду интензивирано, а летелице које су претходно служиле за извиђање претворене су у бомбардере. Због тога су зараћене стране, међу којима је била и српска војска, почеле да организују противавионску артиљерију, објашњава историчар др Бојан Димитријевић.

„И то на начин да постојеће топове, који су били пољски, подижу на одређена постоља која су била окретна и имала су елевацију. На тај начин су се организовали први топовски водови, а касније и једна противавионска батерија која је формирана 24. августа 1915. за одбрану града Београда“, наводи Димитријевић.

Противавионска јединица је постојала и у Крагујевцу, а у њеном саставу био је и Рака Љутовац. Са једног аеродрома у близини Вршца 30. септембра 1915. године, према Крагујевцу је полетело седам немачких авиона – шест двомоторних троседа АЕГ и један двосед „румплер“. На Крагујевац су бацили укупно 45 бомби.

„У раним јутарњим часовима, заводске сирене су огласиле узбуну. Противавионска батерија на Метином брду била је спремна за дејство. На наредбу команданта, нишанџија Рака Љутовац из првог плотуна погодио је немачки ‘румплер'“, каже историчар ваздухопловства из Крагујевца Вељко Лековић.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

 авион Румплер

Рака је догађај после препричавао свом праунуку Звонимиру Љутовцу. „Каже: Дрхтала ми је рука да не смем да промашим. Ја сам ставио на топче кончић. Направио сам крстић и гађао кроз цевку, водећи топ како авион лети, са претицањем од можда два поља авионске дужине. Tад сам опалио – то је то“, присећа се Звонимир прадедине приче.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Остаци обореног „румплера“ пред окупљеним народом

Ракин погодак је унео праву пометњу међу преостале непријатељске авионе, који су остали без предводника и, изненађени ватром са земље, нестали са неба изнад Крагујевца.

На српским положајима наступила је велика радост. Авион је пао у центар града, недалеко од куће у којој је боравио и престолонаследник Александар и испред које је претходно пала једна бомба.

Рака Љутовац је, као награду, од команданта добио коња и галопом дојахао до места пада немачког авиона. Ту га је већ дочекао окупљени народ. Када је стигао, сишао је с коња и салутирао изгинулим немачким пилотима. То су били капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш.

О томе колико је Ракин подвиг био невероватан сведочи и то што француски официри нису одмах поверовали да је авион погођен из првог плотуна. Међутим, олупина је пренета у Војнотехнички завод. Инжењери су је прегледали и пронашли гелер у радилици мотора, што је био доказ да је авион погођен, истиче Лековић.

Рака Љутовац је касније, као војник, стигао и до Солунског фронта, где је унапређен у наредника, а због заслуга у Великом рату одликован је Карађорђевом звездом са мачевима, Медаљом Албанске споменице и Медаљом Споменице рата за ослобођење и уједињење 1914–1918. године.

Породица Љутовац је одликовања поклонила крушевачком Народном музеју уз још неке личне Ракине предмете.

„Његове су заслуге за српство и за војску биле велике самим тим што је направио један такав подвиг, оборивши немачки авион. Његови успеси, његово херојство, нису остали незапажени, тако да су после тога уследила и одличја која добијају само истакнути и велики војници“, каже виши кустос-историчар у Народном музеју у Крушевцу Коста Радић.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

 Родна кућа Раке Љутовца у Пољни

У родној кући Раке Љутовца у Пољни код Трстеника и даље се могу чути приче о славном ратнику. Његов праунук каже да херој доноси одлуку у тренутку. Ипак, само људи са посебним особинама могу да искористе такав тренутак.

„Мој деда је био са великом културом, са великом људскошћу, и било га је веома интересантно слушати. Прво што је саветовао је да будем поштен и да слушам старије. Да не доносим одлуке без сагласности. То су неке ствари које су и данас остале у мени, и које сам ја пренео својој деци“, истиче Звонимир.

Рака је био вема цењен, па му је између два рата указивана почаст да буде домаћин на славама артиљеријских јединица Југословенске војске.

Значај његовог подвига је вишеструк.

„Он је симболички, зато што је на тај начин показана моћ једног новог рода који је био у настајању и који ће настати касније. Такође, обарањем авиона дошло је до дефинитивне потврде да треба да постоји противавионска артиљерија у српској војсци и на бази тог његовог искуства она је касније и развијана у мирнодопском добу“, каже Димитријевић.

Дан када је Рака оборио авион, 30. септембар, обележава се као Дан Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства. Ракини потомци су одрастајући схватали тежину његових речи, а тежина његовог дела постаје значајнија с временом које пролази. Пре сто година Рака је погодио противнички авион, али је уједно нанишанио и своје место у историји.

Аутор: Алекса Бољановић
Извор: rts
10
Ово је још једна од многобројних прича како је малобројна али храбра српска војска, овога пута састављена од Херцеговаца, потукла многобројнију турску војску 27. августа 1388. године.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Битка код Билеће 1388.

Крајем 14. вијека Турци су већ дубоко продрли на Балкан. Успели су да се пробију и у наше крајеве. Тадашњи српски краљ Твртко дао је задатак свом најбољем војсковођи Влатку Вуковићу, владару Захумља, да их сачека код Билеће.

Као и пред сваку битку коју је водила српска војска, Влатко је својих 7.000 јунака причестио у цркви Светог Архангела Михаила на Мекој Груди.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Црква Светог Архангела Михаила у Мекој Груди где се причестила војска Влатка Вуковића

Следећег дана, 27. августа 1388. године, војске су се среле у близини Билеће. Османлијске пљачкашке одреде од 18.000 војника предводио је Лала Шахин.

Српски витези, са вером у Бога и својом храброшћу, били су спремни да својим животима бране српске земље. Против тако храбре и мотивисане српске војске чак ни тако многобројнија турска војска није имала шансе.

Битка се окончала потпуним поразом и уништењем османлијске војске. Лала Шахин се једва спасао бекством. Наша војска имала је тек незнатне губитке.

Осетивши храброст српске војске и оштрину њихових мачева, отомански упади у Босну су престали на неко вриеме.

    Непуних годину дана касније, велика отоманска војска се сукобила у Косовском боју са комбинованом српском војском, чије лево крило су чинили одреди краља Босне Твртка I (1353—1377, 1377—1392) предвођени Влатком Вуковићем, који су доприниели побједи над османлијама. Ради тога честитке за победу стижу краљу Твртку I Котроманићу. Сам Твртко 1. јула 1389. г. пише Трогиранима о својој великој победи над Турцима. Пише и Фирентинцима, а они му одговарају да су за победу већ сазнали. Из свега се да закључити да је у преподневним часовима тог 28. јуна извојевана победа Срба над Турцима. Глас о победи је одаслан. У току само једне једине ноћи стиже у Париз. Како? (Несумљиво је доказано да су са цркве Нотр Дам у Паризу, 29. јуна звона објавила ту победу).

О утиску који је она оставила на ондашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:

„Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад.“

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Гроб Влатка Вуковића у Бољунима код Стоца

Нажалост, у Билећи не постоји, а морало би, грандиозно обележје у знак сећања на ову славну битку. Ни код цркве Светог Архангела Михаила не постоји обележје, а ни знак на путу где се скреће за цркву.

Да ово имају други народи, у знак сјећања направили би велику свечаност поводом обележавања овог догађаја.

ЗАШТО ЈЕ ОВА БИТКА МАЛО ПОЗНАТА У СРПСКОМ НАРОДУ?

Као што смо писали у ранијим текстовима на нашем порталу, историја је од свих наука најподложнија утицају политике. Ми Срби дозволили смо да, зарад “братства и јединства наших народа и народности”, занемаримо и прећуткујемо славне догађаје из наше историје.

Као да смо се због “мира у кући” стидели, па смо наше славне битке занемарили, да не бисмо друге понизили.

Нажалост, због инсталираних лажних теорија и шовинистичких и квази-национално религијских пропаганди везаних за пориекло народа Босне и Херцеговине, а прожетих преко политике и религијског опрeдељења, „прањем мозга“, ова битка се, с једне стране, настоји скрити као нешто лоше и стидно, готово штетно и срамно, док истовремено друга страна то прикривање користи за наметање своје демагогије и митологизирање ове битке као историјски у митски догађај.

Чак покушавају и да је присвоје – да су је „они“ водили и извојевали славну победу. Покушавају и Влатка Вуковића да присвоје. Као, био је и он богумил, а „они“ измислили да од њих потичу.

Богумили као што знамо нису признавали ништа материјално, па тако ни крст. А видели сте слику Влатковог гроба.

Стварни значај ове битке за Босну и Херцеговину, а пре свега за Херцеговину и њен српски народ је немерљив. Захваљујући овој бици, нашим прецима и војводи Влатку Вуковићу српска краљевина у Босни и Херцеговини је још непуних 100 година задржала своју слободу и независност.

Зато морамо да јој дамо значај који јој припада. Да је се увек сећамо и никад не дозволимо да ова славна битка остане заборављена, као што је била до сада.

ЛИТУРГИЈА ПРЕД БОЈ



Извор: Требиње лајв
Stranice: [1] 2 3 ... 10