Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Kelti / Odg: Naučnici rekonstruisali detalje sahrane kod Kelta
« Poslednja poruka [email protected] poslato 23.01.2021. 20:01 »
Pošto su u Švajcarskoj pronađeni posmrtni ostaci jedne žene koja je pripadala višoj društvenoj klasi Kelta, stručnjaci su rekonstruisali detalje sahranjivanja plemića u tom društvu.

Rekonstrukcija pokazuje kako su se u zajednici Kelta nekada ručno pravili kovčezi, izdubljivanjem drveta, i kako su se preminuli oblačili. Bogatiji pojedinci nosili su kvalitetnu i skupu garderobu i vredan nakit od dragog kamenja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pronađeni ostaci tela žene, pokazuju da je bila obučena u vunenu haljinu, imala je maramu, ogrtač od ovčje kože i ogrlicu od staklenih perli, prenosi portal dailymail.co.uk.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Posmrtni ostaci inače su pronađeni pre dve godine u okolini Ciriha, ali su detalji tek sada objavljeni, pošto je tim naučnika analizirao način života žene, njenu starost, zdravlje...

Analiza kostiju pokazala je da je u pitanju osoba koja je verovatno odrasla u kraju gde je i pronađena i da je imala oko 40 godina kada je umrla, što je za period u kome je živela (oko 200. godina pre nove ere), dosta dug životni vek.

Njeni ekstremiteti su u relativno dobrom stanju, što, kako navode arheolozi, sugeriše da se nije bavila fizičkim radom.

Međutim, analiza zuba je pokazala da je konzumirala dosta namirnica bogatih šećerom i skrobom.

Ostaci odeće takođe su se pokazali interesantnim za arheologe, posebno niz metalnih kopči, koje su korišćene na odeći ali i nakitu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Grob žene pronađen je na manje od 300 metara od groba muškarca – pripadnika zajednice Kelta, čiji je grob otkriven još 1903. godine.

Uz njegovo telo bili su mač, štit i koplje, što ga je identifikovalo takođe kao pripadnika više klase.

(RTS, DAILYMAIL.CO.UK)
2
Arheo-amateri Srbije / Pitanje
« Poslednja poruka Micifor poslato 19.11.2020. 10:54 »
Da li neko zna gdje se moze iznajmiti ili posuditi gpr(ground penetrating radar)? Srdacan pozdrav za sve korisnike.
3
Zanimljivosti / Slojevi prestoničke prošlosti: Priča o zlatnom lancu iz Vinče
« Poslednja poruka Zoki poslato 13.10.2020. 23:22 »
Najviše pažnje tokom prvih arheoloških istraživanja značajnog arheološkog nalazišta u Vinči bilo je posvećeno onom materijalu koji pripada kasnom neolitskom periodu, kojim je Vinča postala eponimom jedne kulture.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U sekvenci arheoloških slojeva koji su se vekovima i milenijumima taložili na tom mestu kao ostaci ljudskog života u prošlosti, postoje i znatni tragovi  ranijeg i kasnijeg života: ranijeg neolita, bakarnog i bronzanog doba koji slede za periodom najvećeg procvata u kasnom neolitu i, konačno, jedne nekropole iz srednjeg veka. Miloje M. Vasić, rodonačelnik srpske arheologije i rukovodilac ovih istraživanja, od 1906. pa sve do 1934, neretko pominje panonsku keramiku, koja u Vinči označava početak nove civilizacije u odnosu na kasnoneolitsku, vinčansku kulturu. Arheološka grupa kojoj pripada tzv. panonska keramika danas je u stručnoj literaturi poznata pod imenom vatinska kulturna grupa bronzanog doba (prva polovina drugog milenijuma stare ere).

Na samom lokalitetu u Vinči istraživanjima u drugoj polovini 20. veka utvrđeno je da se u mlađim stambenim horizontima prostiralo i naselje vatinske kulture. Za ovo naselje vezujemo veliku količinu keramičkih nalaza (naravno, ne toliko obimnu kao od neolitskih slojeva) ali i jedan dragoceni predmet koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. U pitanju je lanac od 12 zlatnih i jedne bronzane karike (eng. lock ring), težine 113.4 g Precizniji metodološki podaci o mestu i uslovima samog nalaza nisu poznati, mada Vasić kasnijih godina spominje da je lanac pronađen u odronjenoj zemlji na lokaciji na kojoj se kopalo u terenskoj sezoni 1929–1931. godine.

Iako sa rezervom treba prihvatiti uslove nalaza, to ne umanjuje njegovu kulturnu vrednost. Ono što ipak možemo sa sigurnošću danas potvrditi jeste da lanac najverovatnije pripada arheološkom sloju (naseobinskom horizontu) vatinskog naselja u Vinči. Da li je lanac bio pohranjen u grob ili u keramičku posudu pa u skrivnicu u zemlji, na to nikada nećemo imati odgovor jer nije pronađen, kako smo naveli, u okviru arheoloških radova.

Lanci sastavljeni od zlatnih karika nisu retka pojava na početku drugog milenijuma stare ere na prostoru južne Panonije. Danas zato možemo ovakav tip luksuznih predmeta bez većih problema hronološki i kulturno opredeliti. Arheolozima naučni izazov više predstavlja pružanje smislenog objašnjenja o tome za šta su ovi predmeti mogli služiti! Da li su bili nakit viših statusnih grupa ili da li su mogli biti sredstvo plaćanja (dodavanjem ili skidanjem karika s lanca) u predmonetarnom bronzanodobnom društvu? Ili možda zavetni dar višim silama?

Na ovakvu vrstu pitanja teško je dati odgovor ali na mnoga druga interesantna pitanja možemo dati odgovor ukoliko pozovemo u pomoć prirodne nauke.

Na osnovu ispitivanja nedestruktivnom tehnikom, energetski disperzivnom rendgenskom fluorescentnom spektroskopijom (EDXRF spektroskopija), ustanovljeno je da se zlatni lanac sastoji od legure zlata i srebra bez većeg udela primesa. Udeo srebra je oko 17% što odgovara današnjoj vrednosti  finoće zlata od 20 karata. Najveći broj zlatnih predmeta iz bronzanog doba potiče od aluvijalnog zlata sakupljenog duž rečnih tokova koji su ispirali kvarcne rudonosne žile i samorodno zlato u njima. Na tom putu samorodno zlato bi dolazilo u kontakt sa peskom i mineralima iz peska i inkorporiralo ih u sebe. To se ogleda u prisustvu elemenata kalcijuma, gvožđa i drugih, karakterističnih za minerale sa kojima je dolazilo u dodir. U našem slučaju nije detektovano prisustvo elemenata iz peska, već do izražaja dolazi veoma homogeni sastav legure. Na osnovu toga se da zaključiti da su zlatne karike napravljene od samorodnog zlata iz primarnih ležišta. Poznata su nalazišta zlata u Boru ali takođe treba imati u vidu i nalazišta na Кarpatima gde se mogu naći ležišta zlata sa visokim sadržajem srebra, bez znatnijeg sadržaja bakra. Da bi se preciznije odredilo poreklo sirovina za dobijanje ovog izuzetnog arheološkog nalaza, potrebno bi bilo uraditi analize elemenata u tragovima koji su karakteristični za pojedinačna nalazišta zlata u regionu.

(nationalgeographic.rs)
4
Lokaliteti u Srbiji / Odg: Gamzigrad (FELIX ROMULIANA)
« Poslednja poruka Zoki poslato 13.10.2020. 23:00 »
5
Lokaliteti u Srbiji / Odg: Gamzigrad (FELIX ROMULIANA)
« Poslednja poruka Zoki poslato 13.10.2020. 23:00 »
6
Lokaliteti u Srbiji / Odg: Gamzigrad (FELIX ROMULIANA)
« Poslednja poruka Zoki poslato 13.10.2020. 22:59 »
7
Lokaliteti u Srbiji / Odg: Gamzigrad (FELIX ROMULIANA)
« Poslednja poruka Zoki poslato 13.10.2020. 22:55 »
8
Za opštinu Majdanpek, kada je arheologija u pitanju, vezuju se dva značajna arheološka lokaliteta: rano eneolitski rudnik u Rudnoj Glavi središte jednog od najranijih rudarstva bakra u jugoistočnoj Evropi i izuzetno značajno i u mnogo čemu jedinstveno praistorijsko nalazište Lepenski Vir.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nalazi ovogodišnjih upravo završenih terenskih istraživanja Male i Kozje pećine u blizini sela Blizna, navode na zaključak da će se i ovi lokaliteti po značaju pridružiti Rudnoj Glavi i Lepenskom Viru.

Kako Danas saznaje od profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dušana Mihailovića, arheološka iskopavanja Kozje i Male pećine počela su prošle jeseni, a profesor Mihailović realizovao ih je u saradnji sa prof. Mirjanom Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada).

– Već tada se videlo da ove pećine predstavljaju izuzetno značajna arheološka nalazišta.

U Maloj pećini otkriveni su okresani kameni artefakti iz ranog gornjeg paleolita, koji su datirani u period pre 40 hiljada godina i koji se vezuju za prvi talas u naseljavanju modernog čoveka (Homo sapijensa) u Evropi, dok su u Kozjoj pećini nađeni ostaci materijalne kulture neandertalaca.

Ovogodišnja istraživanja, koja su realizovana sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, dala su neočekivane rezultate.

U Kozjoj pećini nađen je fragment vilice fosilnog čoveka za koji se na osnovu preliminarnih analiza pretpostavlja da pripada neandertalcu.

Ovo otkriće je izuzetno značajno budući da su ostaci neandertalaca na Balkanu nađeni samo na nekoliko nalazišta u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, a nedavno i u Srbiji, na nalazištu Pešturina kod Niša.

Očekuje se da istraživanja Kozje i Male pećine daju odgovore na ključna pitanja evolucije čoveka i kulturnih i društvenih interakcija između neandertalaca i modernih ljudi. – kaže za Danas profesor Mihailović.

Prema rečima našeg sagovornika starost nalaza biće utvrđena na osnovu radiokarbonskog datovanja (14C) i drugih fizičko-hemijskih metoda, kao što su: elektron spin rezonanca (ESR) ili optički stimulisana luminiscencija (OSL).

Mala i Kozja pećina nisu slučajno istraživane, budući da je u minulih deset godina Filozofski fakultet u Beogradu pokrenuo više projekata koji se, kako Danas saznaje od profesora Dušana Mihajlovića, vezuju za pojavu modernog čoveka u Evropi, pojavu pećinske umetnosti i proučavanje interakcija između neandertalaca i anatomski modernih ljudi.

– Istraživanja u istočnoj Srbiji sprovedena u saradnji sa Univerzitetom Arizona u Tusonu, Institutom za evolucionu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu i Univerzitetom u Vinipegu.

U ovom periodu ispitane su brojne pećine u okolini Žagubice, Despotovca, Knjaževca i Niša, a područje Majdanpeka počeli smo da istražujemo tek nedavno.

Dakle, do otkrića u Kozjoj i Maloj pećini nije došlo slučajno, već nakon višegodišnjih napora da se evidentiraju i istraže nalazišta iz ovog perioda.- kaže profesor Mihailović.

Istraživanja Male i Kozje pećine u blizini Majdanpeka, u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu, biće nastavljena iduće godine.
9
Zanimljiva arheološka otkrića / Odg: Neidentifikovani deo starog mehanizma
« Poslednja poruka monolotovono poslato 12.10.2020. 22:31 »
Hvala svima koji nisu doprineli ovom razresenju zagonetke misterioznog predmeta. Uglavnom svi znaju sta su predstavljali i za sta su se koristili predmeti pre nekoliko hiljada godina. Ali za ovaj protiv-teg stare ves masine od samo nekoliko decenija ne zna niko, iako je objava imala vise od 1000 pregleda.....
10
Novac Rimskog carstva / Pomoc oko identifikacije kovanica
« Poslednja poruka Aleksandrija poslato 23.09.2020. 09:22 »
Treba mi pomoc oko identifikacije, ne znam kako da ocistim kovanice, ove su ciscene cetkicom, sapunom i sodom bikarbonom ali i dalje meni veoma neprepoznatljive... Ako imate odgovor ili neki savet bila bih zahvalna...

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
my betta fish's tail is getting shorter

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Precnik 2 cm

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Precnik 2.5 cm, teska, masivna

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Precnik 1,8, cm, izuzetno tanka, lagana
Stranice: [1] 2 3 ... 10