Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Druženje, hobi, razmena iskustava... / Odg: Pomoc za odabir detektora
« Poslednja poruka Max poslato 21.03.2021. 18:01 »
Niko nema iskustva sa detektorima?
Koji detektor moze da detektuje na vecim dubinama?
Treba mi dubina do 3-4 m. Na internetu niko ne kaze koliko duboko detektor moze da otkrije zlato, samo kazu veca dubina od konkurencije. Pomoc bi mi mnogo znacila. Hvala unapred.

Za otkrivanje većih metalnih predmeta na većim dubinama mogu se uspešno koristiti PI (Pulsni) detektori koji se mogu uzeti za dosta jeftiniji novac.

Nešto poput ovog - Detech SSP-5100:

2
Druženje, hobi, razmena iskustava... / Odg: Pomoc za odabir detektora
« Poslednja poruka Max poslato 21.03.2021. 17:56 »
Da li neko ima informacije o detektoru AJAKS PRIMERO, kosta 12.000$ i pise da moze da detektuje do 50m u dubinu. Da li je to moguce?

Ni jedan detektor ne može da detektuje tu dubinu, to znači da se radi samo o prevari i čistoj reklami proizvođača.
3
Druženje, hobi, razmena iskustava... / Odg: Pomoc za odabir detektora
« Poslednja poruka Amaterpocetnik poslato 20.03.2021. 10:06 »
Niko nema iskustva sa detektorima?
Koji detektor moze da detektuje na vecim dubinama?
Treba mi dubina do 3-4 m. Na internetu niko ne kaze koliko duboko detektor moze da otkrije zlato, samo kazu veca dubina od konkurencije. Pomoc bi mi mnogo znacila. Hvala unapred.
4
Druženje, hobi, razmena iskustava... / Pomoc za odabir detektora
« Poslednja poruka Amaterpocetnik poslato 19.03.2021. 12:58 »
Da li neko ima informacije o detektoru AJAKS PRIMERO, kosta 12.000$ i pise da moze da detektuje do 50m u dubinu. Da li je to moguce?
5
Vinčanska kultura / Antropomorfna figurina iz petog milenijum pre nove ere
« Poslednja poruka Aleksandar poslato 15.02.2021. 13:58 »
Arheološko nalazište u Vinči: Antropomorfna figurina iz petog milenijum pre nove ere

Nepunih 15 km istočno od centra Beograda, na desnoj obali Dunava, nalazi se arheološki lokalitet Belo brdo u Vinči, na kome je otkriveno jedno od najvećih praistorijskih naselja u Evropi.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Još 1908. godine prof. Miloje M. Vasić, prvi školovani arheolog u Srbiji, započeo je arheološka iskopavanja koja su, sa prekidima, trajala do 1934. godine. Istraživanja su obnovljena 1978. godine, i to ispitivanjem nalaza iz metalnog doba i srednjeg veka, a od 1982. posebna pažnja ponovo se posvećuje neolitskim slojevima.

Prvo naselje u Vinči osnovano je u srednjem neolitu, a tokom mlađeg neolita doživelo je puni procvat.

Kulturni sloj debljine 10 m pružio je obilje arheološkog materijala (ostaci kuća, keramičke posude, antropomorfne i zoomorfne figurine, kameno oruđe i oružje), pa je Vinča s pravom postala eponimni lokalitet kulture mlađeg neolita u balkansko-karpatskoj oblasti. Iznad njih uočeni su tragovi kasnijih praistorijskih i istorijskih perioda, kao i ostaci velike slovenske nekropole iz vremena od VIII do XVII veka, kažu u Muzeju grada Beograda.

Ženska figurina sa kratkim perforiranim patrljcima ruku, koji su izvučeni iz osnovne mase, danas je u vlasništvu Muzeja grada Beograda i izložena je u okviru Arheološkog nalazišta u Vinči. Dojke i glutei ove keramičke figurine, visine osam santimetara, naglašeno su modelovani. Na tzv. ptičjem licu predstavljen je samo nos, a odeća je prikazana urezima i gustim ubodima. Čitava površina figurine obojena je crvenom bojom.

Vinčanska kultura postala je poznata širom sveta zahvaljujući, pre svega, figurinama. Miloje Vasić, prvi istraživač Vinče otkrio je više od hiljadu predmeta figuralne plastike. Iskopavanjima vršenim tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, kao i novim istraživanjima koja traju od 1998. godine, kolekcija ovih predmeta se značajno uvećala. One su obično antropomorfne (ljudskog oblika), ali ima i onih u obliku životinja (zoomorfnih). Po dimenzijama su najčešće takve da se mogu držati u ruci.

Njihova namena nije sasvim jasna. Arheolozi ih najčešće objašnjavaju kao kultne, magijske ili ritualne i smatraju da su morale imati veze sa kultom predaka. Činjenica je da su figurine stvarane u okviru strogog kanona. Na samom početku vinčanske figurine su bile stubaste i veoma su ličile na figurine koje su pravili njihovi predhodnici na ovom tlu. Polako se razvijaju i dobijaju sve više detalja tako da današnji istraživači sa njih mogu čitati način odevanja, vrstu frizure i mode u ukrašavanju tela.

Vinčanske figurine neobično su značajne za arheologiju neolita, i to zbog činjenice da predstavljaju hronološki osetljiv materijal pogodan za datovanje, ali i pravu riznicu podataka o umetničkim stremljenjima i društvenoj organizaciji zajednice.

(nationalgeographic.rs)
6
Lokaliteti u Srbiji / Odg: Gomolava
« Poslednja poruka Aleksandar poslato 15.02.2021. 13:24 »
Gomolava uz samu obalu Save u Hrtkovcima dobija arheološki park

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gomolova u Hrtkovcima kod Rume, jedan od najznačajnijih kulturno-istorijskih lokaliteta uz reku Savu, dobiće arheološki park.Osim što će znatno doprineti razvoju turizma ovog kraja, omogućiće i nastavak daljeg istraživanja koje je prekinuto pre dve godine. Budući park omogućio bi posetiocima da vide kako su ljudi živeli na ovim prostorima od doba neolita, kroz sve praistorijske periode, pa sve do rimskog i srednjovekovnog doba.

Na Gomolavi uz samu obalu Save, 16 kilometara nizvodno od Sremske Mitrovice, donedavno su arheolozi vodili “bitku” sa maticom ove reke za svaki kvadrat kulturnog sloja ispunjenog raznovrsnim predmetima iz praistorijskog, antičkog i srednjovekovnog perioda. Sava je silom snage matice odnosila delove izletišta, pa je dosta lokaliteta nestalo u talasima.

– Poboljšanje zaštite postignuto je 2018, kada je leva obala Save uređena obaloutvrdom i nasipom, a na jugoistočnoj i severozapadnoj strani arheološkog nalazišta, na rastojanju od 110 metara, postavljeni su potporni zidovi – gabioni – kaže za Uroš Nikolić, kustos-arheolog u Zavičajnom muzeju u Rumi.

Sam lokalitet, prostire se na 60 ari, a samo pola je istraženo. Ovde su nađeni tragovi vinčanskog i etruskog pisma, dvoglava terakota iz keltskog doba, posuđe i oružje od neolita do rimskih dana, šlemovi, rimske dvokolice i mnogi drugi predmeti. Izgradnjom nasipa na Savi između Hrtkovca i Jarka, koji je podrazumevao zaštitu arheološkog lokaliteta, dovelo je i do novih otkrića na Gomolavi, što će uređenjem arheološkog nalazišta, posetiocima biti prezentovano.

– Unutar arheološkog iskopa, planirano je da se postavi interpretativna tabla koja prikazuje složenost naslojavanja i formiranja “tela” sa obeleženim kulturnim horizontima. Pristup ovom prostoru bio bi preko izdignute staze, koja se stepeništem spušta na plato – pojašnjava Nikolić.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


– Predviđen je i vizitorski centar, koji bi se nalazio na početku parcele i bio bi izgrađen od savremenih materijala, ali bi podržavao izgled neolitskih kuća koje su otkrivene na Gomolavi. U nastavku je predviđena izgradnja bungalovskog naselja – doživljaj života u neolitu ili život sa glinom. Ovi objekti bili bi izgrađeni po uzoru na istražene neolitske kuće sa Gomolave. Jedan od objekata biće rekonstruisana neolitska kuća, mlađa faza iz naselja i služio bi u edukativne svrhe. Predviđena je i nadstrešnica za održavanje časova na otvorenom.

Tokom istraživanja na Gomolavi otkriven je usamljeni grob bebe iz perioda bronzanog doba ili 2.000 godina pre naše ere. Pored karlice nalazila se mala keramička šolja, na osnovu koje znamo da ovaj grob pripada periodu vatinske kulture. Prilog u grobu, objašnjava se verovanjem u zagrobni svet, zbog čega su sa pokojnicima sahranjivani darovi u hrani i piću – kaže Nikolić.

– Na kostima se nalaze tragovi infekcije, koja se razvila još u toku fetalnog razvoja, na osnovu čega se može zaključiti da je bolest preneta na bebu sa obolele majke.

Izvor: (mitrovica.info),(Smiljka Kostić)
7
Američki i egipatski arheolozi otkrili su možda i najstariju poznatu pivaru u Abidosu, jednom od najznačajnijih lokaliteta iz perioda starog Egipta.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Abidos je drevna nekropola u pustinji zapadno od Nila, 450 kilometara južno od Kaira.

Prema rečima zvaničnika ministarstva za antikvitete Mustafe Vazirija, pivara potiče iz perioda vladavine faraona Narmera, ujedinitelja drevnog Egipta i začetnika takozvanog Prvog dinastičkog perioda (3150-2613 p.n.e).

Arheolozi su pronašli osam velikih proizvodnih jedinica, 20 metara dugačkih i 2,5 metra širokih. Prema Vaziriju, to uključuje i oko 40 glinenih bazena korišćenih za zagrevanje mešavine žitarica i vode da bi se dobilo pivo.

Citat
Jedan od vodećih arheologa na projektu Metju Adams rekao je da je pivara po svoj prilici izgradjena u tom području da bi obezbedjivala pivo za kraljevske rituale, budući da su arheolozi do sada pronašli dokaze o korišćenju piva u žrtvenim obredima starih Egipćana.

Američki i egipatski arheolozi otkrili su možda i najstariju poznatu pivaru u Abidosu, jednom od najznačajnijih lokaliteta iz perioda starog Egipta.

Abidos je drevna nekropola u pustinji zapadno od Nila, 450 kilometara južno od Kaira.

Prema rečima zvaničnika ministarstva za antikvitete Mustafe Vazirija, pivara potiče iz perioda vladavine faraona Narmera, ujedinitelja drevnog Egipta i začetnika takozvanog Prvog dinastičkog perioda (3150-2613 p.n.e).

Arheolozi su pronašli osam velikih proizvodnih jedinica, 20 metara dugačkih i 2,5 metra širokih. Prema Vaziriju, to uključuje i oko 40 glinenih bazena korišćenih za zagrevanje mešavine žitarica i vode da bi se dobilo pivo.

SCITECH Autor:Beta
8
Kelti / Odg: Naučnici rekonstruisali detalje sahrane kod Kelta
« Poslednja poruka [email protected] poslato 23.01.2021. 20:01 »
Pošto su u Švajcarskoj pronađeni posmrtni ostaci jedne žene koja je pripadala višoj društvenoj klasi Kelta, stručnjaci su rekonstruisali detalje sahranjivanja plemića u tom društvu.

Rekonstrukcija pokazuje kako su se u zajednici Kelta nekada ručno pravili kovčezi, izdubljivanjem drveta, i kako su se preminuli oblačili. Bogatiji pojedinci nosili su kvalitetnu i skupu garderobu i vredan nakit od dragog kamenja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pronađeni ostaci tela žene, pokazuju da je bila obučena u vunenu haljinu, imala je maramu, ogrtač od ovčje kože i ogrlicu od staklenih perli, prenosi portal dailymail.co.uk.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Posmrtni ostaci inače su pronađeni pre dve godine u okolini Ciriha, ali su detalji tek sada objavljeni, pošto je tim naučnika analizirao način života žene, njenu starost, zdravlje...

Analiza kostiju pokazala je da je u pitanju osoba koja je verovatno odrasla u kraju gde je i pronađena i da je imala oko 40 godina kada je umrla, što je za period u kome je živela (oko 200. godina pre nove ere), dosta dug životni vek.

Njeni ekstremiteti su u relativno dobrom stanju, što, kako navode arheolozi, sugeriše da se nije bavila fizičkim radom.

Međutim, analiza zuba je pokazala da je konzumirala dosta namirnica bogatih šećerom i skrobom.

Ostaci odeće takođe su se pokazali interesantnim za arheologe, posebno niz metalnih kopči, koje su korišćene na odeći ali i nakitu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Grob žene pronađen je na manje od 300 metara od groba muškarca – pripadnika zajednice Kelta, čiji je grob otkriven još 1903. godine.

Uz njegovo telo bili su mač, štit i koplje, što ga je identifikovalo takođe kao pripadnika više klase.

(RTS, DAILYMAIL.CO.UK)
9
Arheo-amateri Srbije / Pitanje
« Poslednja poruka Micifor poslato 19.11.2020. 10:54 »
Da li neko zna gdje se moze iznajmiti ili posuditi gpr(ground penetrating radar)? Srdacan pozdrav za sve korisnike.
10
Zanimljivosti / Slojevi prestoničke prošlosti: Priča o zlatnom lancu iz Vinče
« Poslednja poruka Zoki poslato 13.10.2020. 23:22 »
Najviše pažnje tokom prvih arheoloških istraživanja značajnog arheološkog nalazišta u Vinči bilo je posvećeno onom materijalu koji pripada kasnom neolitskom periodu, kojim je Vinča postala eponimom jedne kulture.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U sekvenci arheoloških slojeva koji su se vekovima i milenijumima taložili na tom mestu kao ostaci ljudskog života u prošlosti, postoje i znatni tragovi  ranijeg i kasnijeg života: ranijeg neolita, bakarnog i bronzanog doba koji slede za periodom najvećeg procvata u kasnom neolitu i, konačno, jedne nekropole iz srednjeg veka. Miloje M. Vasić, rodonačelnik srpske arheologije i rukovodilac ovih istraživanja, od 1906. pa sve do 1934, neretko pominje panonsku keramiku, koja u Vinči označava početak nove civilizacije u odnosu na kasnoneolitsku, vinčansku kulturu. Arheološka grupa kojoj pripada tzv. panonska keramika danas je u stručnoj literaturi poznata pod imenom vatinska kulturna grupa bronzanog doba (prva polovina drugog milenijuma stare ere).

Na samom lokalitetu u Vinči istraživanjima u drugoj polovini 20. veka utvrđeno je da se u mlađim stambenim horizontima prostiralo i naselje vatinske kulture. Za ovo naselje vezujemo veliku količinu keramičkih nalaza (naravno, ne toliko obimnu kao od neolitskih slojeva) ali i jedan dragoceni predmet koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. U pitanju je lanac od 12 zlatnih i jedne bronzane karike (eng. lock ring), težine 113.4 g Precizniji metodološki podaci o mestu i uslovima samog nalaza nisu poznati, mada Vasić kasnijih godina spominje da je lanac pronađen u odronjenoj zemlji na lokaciji na kojoj se kopalo u terenskoj sezoni 1929–1931. godine.

Iako sa rezervom treba prihvatiti uslove nalaza, to ne umanjuje njegovu kulturnu vrednost. Ono što ipak možemo sa sigurnošću danas potvrditi jeste da lanac najverovatnije pripada arheološkom sloju (naseobinskom horizontu) vatinskog naselja u Vinči. Da li je lanac bio pohranjen u grob ili u keramičku posudu pa u skrivnicu u zemlji, na to nikada nećemo imati odgovor jer nije pronađen, kako smo naveli, u okviru arheoloških radova.

Lanci sastavljeni od zlatnih karika nisu retka pojava na početku drugog milenijuma stare ere na prostoru južne Panonije. Danas zato možemo ovakav tip luksuznih predmeta bez većih problema hronološki i kulturno opredeliti. Arheolozima naučni izazov više predstavlja pružanje smislenog objašnjenja o tome za šta su ovi predmeti mogli služiti! Da li su bili nakit viših statusnih grupa ili da li su mogli biti sredstvo plaćanja (dodavanjem ili skidanjem karika s lanca) u predmonetarnom bronzanodobnom društvu? Ili možda zavetni dar višim silama?

Na ovakvu vrstu pitanja teško je dati odgovor ali na mnoga druga interesantna pitanja možemo dati odgovor ukoliko pozovemo u pomoć prirodne nauke.

Na osnovu ispitivanja nedestruktivnom tehnikom, energetski disperzivnom rendgenskom fluorescentnom spektroskopijom (EDXRF spektroskopija), ustanovljeno je da se zlatni lanac sastoji od legure zlata i srebra bez većeg udela primesa. Udeo srebra je oko 17% što odgovara današnjoj vrednosti  finoće zlata od 20 karata. Najveći broj zlatnih predmeta iz bronzanog doba potiče od aluvijalnog zlata sakupljenog duž rečnih tokova koji su ispirali kvarcne rudonosne žile i samorodno zlato u njima. Na tom putu samorodno zlato bi dolazilo u kontakt sa peskom i mineralima iz peska i inkorporiralo ih u sebe. To se ogleda u prisustvu elemenata kalcijuma, gvožđa i drugih, karakterističnih za minerale sa kojima je dolazilo u dodir. U našem slučaju nije detektovano prisustvo elemenata iz peska, već do izražaja dolazi veoma homogeni sastav legure. Na osnovu toga se da zaključiti da su zlatne karike napravljene od samorodnog zlata iz primarnih ležišta. Poznata su nalazišta zlata u Boru ali takođe treba imati u vidu i nalazišta na Кarpatima gde se mogu naći ležišta zlata sa visokim sadržajem srebra, bez znatnijeg sadržaja bakra. Da bi se preciznije odredilo poreklo sirovina za dobijanje ovog izuzetnog arheološkog nalaza, potrebno bi bilo uraditi analize elemenata u tragovima koji su karakteristični za pojedinačna nalazišta zlata u regionu.

(nationalgeographic.rs)
Stranice: [1] 2 3 ... 10