Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
2
Stepan Vuković bio je, u vreme pred rat, kaplar Drinske divizije Petog pešadijskog puka kralja Milana, koja je bila u sastavu Treće armije pod zapovedništvom generala Pavla Jurišića Šturma.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bio je na položaju na obali Drine, na kojoj se očekivao napad austrougarske vojske. Po naredbi majora Vojislava Arsenijevića otišao je s patrolom da osmotri dešavanja sa druge strane reke. U Bratuncu, u Bosni, koja je tada bila pod vlasti Austrougarske, uočio je postrojenu austrougarsku vojsku u kasarni, kako u stavu mirno slušao govor svog komandanta. Tada je Stepan iz puške ispalio hitac, kao prvi srpski metak na protivničku vojsku i uspeo da usmrti austrougarskog oficira, sa razdaljine od oko 1.500 metara!

Za taj podvig, kao i ispoljenu hrabrost, kada je jednom prilikom zarobio neprijateljsku stražu, Stepan je odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Bio je nosilac i Ordena za hrabrost ruskog cara Nikolaja Drugog. Ovo visoko ordenje je na svojim grudima ponelo samo četiri Srbina u istoriji, jedan od njih je i čudesni junak ove priče – Stepan Vuković.

Izvor (infosrb)
3
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Većina ljudi zna da Švajcarci već vekovima izrađuju najkvalitetnije satove na svetu, ali je malo kome poznato da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom – najmanje 200 godina pre Švajcaraca. Tako je srpski monah Lazar Svetogorac još 1404. godine napravio prvi javni mehanički časovnik u Rusiji, dok su švajcarski časovničari osnovali svoj esnaf tek 1601.

Štaviše, hronološki gledano, od oko 1.200 znamenitih časovničara Evrope, ovaj sluga Božiji se nalazi između drugog i četvrtog mesta.

Lazarov mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zamenjen novim, koji je ubrzo nestao u velikom požaru. Izrađen je po narudžbini velikog kneza

Vasilija Dmitrijeviča i tada je koštao koliko i velika bogataška kuća.

– U to doba, kako piše u ruskim izvorima, Lazarev časovnik je bio pravo tehničko čudo. Kao što se može videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretanje kazaljki, drugi za otkucavanje časova i treći za otkucavanje njihovih četvrtina, što je bilo dodatno čudo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali značaja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, možda i više sličnih časovnika širom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati manje od 55, 60 godina. Moguće je i da ga je velikom knezu moskovskom preporučio lično despot Stefan Visoki – govori mašinski inženjer Želimir Stefanović, istraživač srpskog časomerja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Iako Lazarev časovnik iz Moskve nije sačuvan, jedan sat koji najverovatnije potiče iz tog doba i danas se može videti na Hilandaru. To je, bez sumnje, najstariji časovnik na Svetoj gori i, uopšte, našim duhovnim prostorima. Prema rečima našeg sagovornika koji ga je pre nekoliko godina opravio, ovaj mehanizam još funkcioniše. Po konstrukciji (zapinjača – ustavljač) i kovačkoj tehnologiji blizak je dobu onog moskovskog iz 1404, s tom razlikom što mu je umesto „Lazarevog“ foliota (mehanički oscilator – takter u vidu dvokrake poluge sa pomičnim utezima s obe strane, za podešavanje tačnosti) ugrađeno klatno koje, po svemu sudeći, potiče iz 17. veka.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


– Pretpostavljam da je neko od monaha – časovničara kojima Hilandar, čini se, nikada nije oskudevao, svojevremeno osavremenio taj sat, ugrađujući mu umesto foliota kao oscilatora – klatno, a ostavljajući sve ostalo sa zapinjačom, koja je dominirala u ranija dva-tri veka. Upravo to je učinio i Kristijan Hajgens 1657, kada je zamenio foliot Galilejevim klatnom, što je bila prava revolucija u tačnosti merenja vremena. Stoga nije nemoguće da je i taj sat napravio Lazar Svetogorac – kaže Stefanović, i podseća da je Džems Džerald Vitrou smatrao da je industrijsku revoluciju podstakao mehanički časovnik, a ne parna mašina.

A o pažnje vrednoj tradiciji srpskog časomerja svedoči i brojčanik časovnika na zvoniku srpskog manastira Sveti Đorđe, udaljenog 40 kilometara južno od Temišvara, na kojem su časovi označeni ne rimskim ili arapskim, već staroslovenskim brojkama (Az, Vjedi, Glagol, Dobro, Jest…). Isto kao i na Lazarevom satu iz 1404! Manastir su sagradili Brankovići još 1485. godine i, koliko je poznato, ovo je jedini sačuvani brojčanik te vrste iz pre – Hajgensovog doba.
 
Časovnik se, inače, pominje i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava završio ovaj spis 1199. godine, može se zaključiti da se njegovo otkucavanje čulo i koju deceniju ranije. Čak i pod pretpostavkom da nije reč o mehaničkom, već o časovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (ručne izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmanje pola veka kasnije, ne računajući onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi.

Zanimljivo je i da je srpski istoričar i enciklopedista Stanoje Stanojević u svojim istraživanjima došao do podataka, iz turskih izvora, da su Osmanlije, ulazeći prvi put sa vojskom u Skoplje zaticali časovnike na visokim gradskim kulama iz, kako su govorili, „neverničkih vremena“. A da su naši preci i te kako dobro znali koliko je sati, vidi se i po drvorezu Volfanga Resa iz 1521. koji prikazuje časovnik (najverovatnije domaće izrade) na jednoj od despotovih kula Beogradske tvrđave, kao i sličnom bakrorezu iz Pećke patrijaršije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Izvor (Blic)
4
Srednjovekovni novac / Odg: SRPSKA SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA
« Poslednja poruka Max poslato 07.09.2019. 22:12 »
Kralj Stefan Radoslav (1228-1233), srebrni čankasti 4.7g


5
Fosili / Odg: Đe i čime tražiti fosile?
« Poslednja poruka Max poslato 31.08.2019. 13:29 »
Pozdrav, pogledaj ovaj zanimljiv video:



6
Fosili / Đe i čime tražiti fosile?
« Poslednja poruka Klimenta poslato 27.08.2019. 23:45 »
Pozdrav i poštovanje! Novi sam na forumu i imam veliko interesovanje u vezi fosila. Volio bi kad bi neko mene uputio ka' laika za ove stvari đe da tražim fosile i koji alat da koristim pri tome.
7
Zanimljivosti / Grčki šem pronađen u Rusiji
« Poslednja poruka Max poslato 31.07.2019. 11:07 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheolozi su na Tamanskom poluostrvu, istočnom delu prirodne barijere koja odvaja Azovsko od Crnog mora (leži nasupram Krima), pronašli drevni grčki šlem. Iako fragmentiran i rđav, odmah je prepoznatljiv kao korintski šlem, poznati dizajn iz 5. veka pre nove ere. Reč je o šlemu kog su nosili grčki junaci poput Leonide i Perikla. Pokriva gotovo celo lice izuzev uskih otvora za oči i usta. To svedoči o tadašnjem načinu borbe starih Grka temeljenom na slabo pokretnim redovima teških kopljanika (hoplita) – pruža maksimalnu zaštitu od uboda kopalja, ali ograničava vidno polje i sluh.

Kako se ovaj šlem našao tako daleko od Grčke? Grci su se već u 7. veku pre nove ere počeli naseljavati na području Crnog mora kao trgovci, a oko dva veka kasnije tamo se razvilo bogato Bosporsko Kraljevstvo. Arheolozi su kod sela Volna, na lokalitetu gde je pronađen spomenut šlem, pronašli čak 600 kurgana (grobnih humki) s ostatcima brojnih ratnika. Ovo je tek drugi korintski šlem pronađen na tom području. Grčki ratnici su tek retko sahranjivani sa šlemovima, obično kad se ostatci nisu mogli preneti u njihov rodni grad.
8
Kelti / Naučnici rekonstruisali detalje sahrane kod Kelta
« Poslednja poruka Max poslato 31.07.2019. 10:45 »
Pošto su u Švajcarskoj pronađeni posmrtni ostaci jedne žene koja je pripadala višoj društvenoj klasi Kelta, stručnjaci su rekonstruisali detalje sahranjivanja plemića u tom društvu.

Rekonstrukcija pokazuje kako su se u zajednici Kelta nekada ručno pravili kovčezi, izdubljivanjem drveta, i kako su se preminuli oblačili. Bogatiji pojedinci nosili su kvalitetnu i skupu garderobu i vredan nakit od dragog kamenja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pronađeni ostaci tela žene, pokazuju da je bila obučena u vunenu haljinu, imala je maramu, ogrtač od ovčje kože i ogrlicu od staklenih perli, prenosi portal dailymail.co.uk.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Posmrtni ostaci inače su pronađeni pre dve godine u okolini Ciriha, ali su detalji tek sada objavljeni, pošto je tim naučnika analizirao način života žene, njenu starost, zdravlje...

Analiza kostiju pokazala je da je u pitanju osoba koja je verovatno odrasla u kraju gde je i pronađena i da je imala oko 40 godina kada je umrla, što je za period u kome je živela (oko 200. godina pre nove ere), dosta dug životni vek.

Njeni ekstremiteti su u relativno dobrom stanju, što, kako navode arheolozi, sugeriše da se nije bavila fizičkim radom.

Međutim, analiza zuba je pokazala da je konzumirala dosta namirnica bogatih šećerom i skrobom.

Ostaci odeće takođe su se pokazali interesantnim za arheologe, posebno niz metalnih kopči, koje su korišćene na odeći ali i nakitu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Grob žene pronađen je na manje od 300 metara od groba muškarca – pripadnika zajednice Kelta, čiji je grob otkriven još 1903. godine.

Uz njegovo telo bili su mač, štit i koplje, što ga je identifikovalo takođe kao pripadnika više klase.

(RTS, DAILYMAIL.CO.UK)
9
Antički Rim / Odg: Drevni Rimljani su imali tehnologiju elektromagnetne zaštite
« Poslednja poruka Max poslato 30.07.2019. 00:06 »
Postoje jaki dokazi da su neke prošle civilizacije imale znanje o tome kako izgraditi zgrade koje mogu izdržati potrese:

10
Antički Rim / Drevni Rimljani su imali tehnologiju elektromagnetne zaštite
« Poslednja poruka Max poslato 29.07.2019. 23:56 »
Drevni Rimljani su imali tehnologiju elektromagnetne zaštite koja je otkrivena tek 2000.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tim građevinskih inženjera u Francuskoj otkrio je da su Rimljani imali drevnu tehnologiju za izgradnju struktura koje su korišćene kao moderne elektromagnetne naprave za zaštitu.

Obrazac temelja u nekim velikim rimskim spomenicima, kao što je Koloseum, pružao je zaštitu od zemljotresa savijanjem seizmičkih talasa oko njih.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Drevni arheološki materijali

Rimljani su u svojim konstrukcijama koristili arhitektonske karakteristike koje su se ponašale kao "metamaterijali", veštačke strukture koje mogu da manipulišu elektromagnetnim ili zvučnim talasiima.

Na primer, okruživanje zgrade šupljim rešetkama ili čvrstim objektima ugrađenih u zemljištu, može imati efekat preusmeravanja seizmičkih talasa oko spomenika, efektivno stvarajući seizmički "nevidljivi plašt".

Prema Physics world, "Kada seizmički talasi, unutar određenog opsega talasnih dužina, prođe kroz rešetku, višestruke refleksije u rešetki interferiraju jedna sa drugom destruktivno kako bi se stvorila pojasna rupa koja rezultira značajnim smanjenjem potresanja zgrade."

Moderni metamaterijali

Metamaterijali su prvi put sintetisani u laboratoriji 2000. korišćenjem visoko provodnih metala poput zlata ili bakra u određenim aranžmanima, kao što su slojevite rešetkaste strukture.

Razvijene su za razne svrhe, uključujući izradu "super objektiva", koji su u stanju da vide predmete na mnogo manjim skalama, smanjuju uticaj zemljotresa na zgrade.

ArsTechnica je izvestila da su istraživači uporedili moderne metamaterijale sa strukturama određenih rimskih spomenika. Otkrili su da su obrasci u rimskim zgradama veoma bliski metamaterijalima i da su stoga te objekte mogli zaštititi od zemljotresa.

Stiven Brul, građevinski inženjer i jedan od autora studije, radio je sa timom inženjera iz kompanije Menard u Lionu i istraživačima sa Fresnel Instituta u Marseju, kako bi napravili veliki seizmički plašt bušenjem niz bušotina u zemljištu.

Kasnije je primetio da Galo-rimsko pozorište koje je posetio na odmoru u Otenu u Francuskoj ima istu osnovnu strukturu.

Da li su Rimljani već znali za seizmička svojstva tog poretka? Čini se verovatnim, jer je isti uzorak korišćen u izgradnji brojnih rimskih spomenika, uključujući mnoga pozorišta i amfiteatre.

(webtribune)
Stranice: [1] 2 3 ... 10