Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Potonulo blago gusara Semjuela Belamija, zvanog Crni Sem  (Pročitano 11166 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Ovu priču počinjemo sa poznatim piratom tog doba koji se zove Belami. Belami je bio najuspešniji pirat koji je potopio i zarobio najviše brodova i sakupio najviše bogatstva, a to blago se procenjuje na više stotina miliona dolara. Međutim, Belami nikada nije uspeo da uživa u trošenju svog tog bogatsva. Njegov brod Whydah Gally potonuo je 26. aprila 1717. godine u snažnoj oluji kod Kejp Koda, nadomak Masačusetsa u današnjim Sjedinjenim Američkim Državama. U ovoj nesreći je nastradala cela posada broda, kao i sam Belami.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Brod je građen u obliku galije i imao je tri jarbola, 31 metar dužine i nosivost od 272 tone. Bio je dobro naoružan i brzi brod. Imao je plitak gaz, 18 topova i postizao je brzinu od 13 čvorova.

Whydah Gally je bio engleski trgovački brod sagrađen za potrebe trgovine i transporta afričkih robova; trgovačka dobra bi bila prevožena od Engleske do zapadne Afrike, gde bi bila menjana za robove koji bi bili odvoženi na Karibe i prodavani za dragocene metale, indigo i šećer. Ta roba bi, onda, bila otpremljena nazad u Englesku. U potpalublje broda moglo je biti smešteno 500 robova, a njihovo putovanje do Srednje Amerike je moglo trajati i po tri meseca.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Trgovačka ruta broda Whydah Gally

Februara 1717, Whydah Gally je plovio od Jamajke ka Londonu, a prevozio je slonovaču, zlato, šećer, indigo i kininovo drvo koji su kupljeni prodajom afričkih robova. Brod je prošla kroz moreuz Vindvord kada su ga, na njegovom tek drugom putovanju, presreli gusari predvođeni Crnim Semom Belamijem. Uprkos svojoj brzini, Whydah Gally nije uspeo da im pobegne zbog toga što su gusarski brodovi bili okretniji. Nakon tri dana kretanja iza njega i odmeravanja brojnosti i naoružanosti posade, ali i mogućnosti da je Whydah Gally zapravo brod ratne mornarice, gusari su ga zauzeli i zaplenili njegov tovar i to – bez otpora jer je njegov kapetan procenio da su gusari suviše nadmoćni. U to vreme, Belami je komandovao jednim manjim brodom – Sultanom, pa je odlučio da uzme Whydah za svoj glavni brod, a njegov dotadašnji kapetan, Lorens Prins, ostavljen je sa svojom posadom na Sultanu. Whydah i Sultan su tada otplovile do ostrva Long na Bahamima, gde je Belami opremio Whydah sa još deset topova, dok je Prinsu, u znak zahvalnosti što se ovaj predao bez otpora, poklonio 20 funti.

Na brodu je tada bilo blaga u vrednosti od oko 20.000 funti. Plen je izbrojan i ravnomerno podeljen na svih 180 tadašnjih članova posade tako što je svaki, nakon što se zakleo da neće krasti tuđi deo, dobio po 50 funti. Vreće s plenom su potom odložene u sanduke u potpalublju i tamo su stajale bez ičijeg nadzora. Uprkos ovakvoj pravičnoj raspodeli, kapetan Belami je za sebe zadržao dvostruko više plena.

Sutradan, Belami je zaplovio ka zalivu Česapik. Usput, presreo je jedan engleski brod natovaren šećerom i indigom, ali ga nije opljačkao. Kod obala Virdžinije, naišli su na tri veća broda od kojih su dva bila na putu iz Škotske, a jedan iz Bristola. Sva tri su poharana, a jedan manji škotski brod sa Barbadosa, sa nešto ruma i šećera, bio je u tako lošem stanju da ga je posada potopila, a njegovu posadu Whydah Gally je prebacio na jedan od većih brodova kojem je kapetan bio izvesni Montgomeri.

Potom, u jednoj snažnoj oluji koja je trajala više dana, glavni jarbol je bio veoma oštećen – toliko da je posada bila prinuđena da ga odseče i da se nadalje koristi pomoćnim jarbolima. Brod je tada imao sreće utoliko što je olujni vetar duvao sa severozapada, pa ga je nosio dalje od obale.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kretanje Whydah Gally – gusarskog broda

Ploveći u visini Južne Karoline, na oko 220 kilometara od obale, Belami je zauzeo brod izvesnog kapetana Bira, opljačkao ga i potopio. U raspravi sa pomenutim kapetanom, nakon što mu je ponudio da im se pridruži (što je Bir odbio, odgovorivši da mu savest ne bi dozvolila da krši zakon), Belami je, navodno, rekao:

‚‚Ja sam slobodni princ . Imam prava da zapodenem rat na ovom
svetu isto koliko i onaj što ima stotinu brodova na moru i vojsku
od 100.000 ljudi na polju – to meni govori moja savest."

Uprkos ovakvim rečima, nije zabeleženo da je Belami, nakon što bi osvojio neki brod, ikada ubio ijednog zarobljenika.

Kapetan Bir je iskrcan na ostrvo Blok 12. aprila, pa je Whydah Gally, nakon četvorodnevne pauze provedene na obali reke Mešis, radi pranja brodskog trupa, krenuo ka zalivu Forčun na Njufaundlendu, usput opljačkavši i potopivši nekoliko brodova. Kod ostrva Sent Pol, Belami je naišao na brod koji je prevozio francuske vojnike za Kvebek i koji je imao 36 topova. Usledio je okršaj tokom kojeg su se Francuzi dvaput ukrcali na Whydah Gally, ali su oba puta odbijeni. Nakon dvosatne bitke, Belami je, izgubivši 36 članova posade, odustao od borbe i uspeo da umakne francuskom brodu, najviše zahvaljujući tome što je bila pala noć.

Zbog velikih oštećenja, Whydah Gally je zaplovio duž obale, na jug i, 26. aprila, kod ostrva Nentakit, presreo brod Meri En koji je prevozio tovar vina. Kako je kapetan tog broda dobro poznavao obalu, gusari su ga uzeli da ih svojim brodom predvodi, pa su ponovo krenuli ka severu. Njihovo odredište bilo je ostrvo Ričmond, ali su promenili kurs prema Kejp Kodu gde je, prema legendi, živela Belamijeva devojka Marija Helet. Prema drugom, verovatno tačnijem zapisu, Belami je hteo da opere brod na ostrvu Grin kod Njufaundlenda. Popodne istog dana, digao se vetar koji je do večeri prerastao u oluju. Tada je kapetan Meri En doplovio svojim brodom do obale kod Isthema i uspeo da pobegne na obalu. Kako je Whydah Gally plovio za njim, a oluja sve više jačala, gusari su (delimično zahvaljujući i vinu sa Meri En) prekasno shvatili da je brod preblizu obale.

Prema kasnijim svedočenjima, tu oluju je nosio severoistočni vetar brzine 110 km/h, a talasi su bili visoki i po devet metara. Posada je bacila sidro, ali to nije pomoglo jer je konopac ubrzo pukao. Whydah Gally se, nešto pre ponoći, nasukao krmom na peščani sprud podalje od obale, nakon čega mu je trup pukao na dva dela, prevrnuo se i potonuo.

U trenutku brodoloma, posadu broda je činilo 146 ljudi, a kako u to vreme mnogi mornari nisu umeli da plivaju, kao i zbog siline oluje, većina izvora navodi da su nesreću preživela samo dvojica: Džon Džulijan, poluindijanac, koji je kasnije prodat u roblje i Tomas Dejvis, Velšanin, koji je uhapšen i koji je govorio da je na brodu bilo ukupno oko četiri tone zlata. Sa broda Meri En, koji je bio manji i koji je bio nasukan na samu obalu, preživela su još sedmorica, od kojih su šestorica osuđena za gusarstvo i obešena u Bostonu.

Engleske vlasti su, ubrzo po brodolomu, poslale Siprijana Sauteka – kapetana i kartografa – da pokuša da spasi dragocenosti sa Whydah Gally koje su se rasule po obali. Sautek je stigao na Kejp Kod tek popodne 2. maja i izvestio da je blago sa broda (uglavnom već sakupljeno od strane lokalnog stanovništva) bilo rasuto duž više od 30 kilometara obale. Tokom nekoliko dana, koliko je Sautek bio na Kejp Kodu, olupina je, u vreme oseke, štrčala van mora, ali je vreme uglavnom bilo loše i talasi preveliki da bi se brodu moglo prići. Sautek je zapisao da je najveći deo blaga verovatno još pod morem, s obzirom na to da se brod sasvim prevrnuo i da je blago ostalo unutar njegovog trupa.

Moguće je, ipak, da je, osim Dejvisa i Džulijana, brodolom preživelo još gusara. Izvesni Danijel Kolins, kapetan ribarske korvete sa Kejp Ena, ostavio je zapis o tome kako ga je 10. maja 1717, na oko 220 kilometara od obale, presrela mala gusarska korveta. Navodno, na njoj je bilo 19 gusara koji su mu rekli da su „oni jedini koji su se izbavili sa broda nasukanog kod Kejp Koda i da su se spasili pomoćnim čamcem“. Rekli su mu i da su, za tih 14 dana od brodoloma, bili opljačkali šest manjih brodova.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Detalj mape američke istočne obale Siprijana Sauteka;
crveno X označava položaj olupine


Kada je potonuo, Whydah Gally je nosio plen sa najmanje 54 broda. Znajući za ogromnu količinu blaga koja je potonula sa njim, mnogi su tragali za olupinom Whydah Gally, ali uglavnom bezuspešno. Iako je brod bio na dubini od svega desetak metara, morsko dno kod Kejp Koda je peščano i sloj peska ga je vremenom prekrio.

Tomas Dejvis – jedan od preživelih – je sutradan po brodolomu došao do, oko tri kilometra udaljene, kuće izvesnog Semjuela Hardinga. Njih dvojica su dojahali do obale i počeli da skupljaju zlatnike sa plaže. Napravili su nekoliko tura od plaže do kuće, a do 10 časova ujutru, još desetak ljudi se okupilo na plaži sa istom namerom. Dejvis je sutradan uhapšen, a svo blago sa plaže je već tada bilo odneto. Ipak, sve to je moglo da bude samo delić ukupnog plena sa Whydah Gally.

Neki veruju da je veći deo blaga već bio otkrio i odneo sa sobom sam Siprijan Sautek, ne rekavši nikome za to. S druge strane, jedan zapis iz 1855. godine govori o izvesnom „usamljeniku zastrašujućeg izgleda“ koji bi dolazio svakog proleća i jeseni na Kejp Kod i „moguće, tražio mesto gde su gusari sakrili blago“. Kada je taj čovek umro, kod njega je navodno nađeno mnoštvo zlatnika. Prema trećoj teoriji, svo blago je vremenom izašlo na obalu odakle je vremenom pokupljeno.

Priča o Whydah Gally i njegovom blagu se generacijama prenosila na Kejp Kodu. Za njega je, od svog ujaka, saznao i Beri Kliford, podvodni arheolog koji je rođen u blizini mesta brodoloma. Godine 1979, on je krenuo u potragu za olupinom koja u početku nije imala previše uspeha. Tokom sledećih godina, iz mora su izvađeni neki sitni predmeti koji su mogli da pripadaju Whydah Gally, a 1984. nađena su i tri topa. Ipak, još uvek ništa nije dokazivalo da je sve to pripadalo Belamijevom brodu.

Konačni dokaz izronjen je oktobra 1985, to je bilo zvono teško oko 100 kilograma na kojem je, ispod sloja patine, bilo ispisano: THE WHYDAH GALLY 1716 — Whydah Gally 1716. Taj natpis je otkrio i pravo ime broda, za koje se mislilo da se piše Whidah, Whidaw, Whida ili Whidow. Beri Kliford i danas sprovodi istraživanje olupine i vađenje blaga koje sada čini muzejsku građu i nije na prodaju.

Olupina Whydah Gally leži kod gradića Velflita, ispred plaže Markoni na poluostrvu Kejp Kod u američkoj državi Masačusets, na oko 500 metara istočno od obale i na dubini između 10 i 15 metara, a njeni ostaci su rasuti po dnu na površini od oko 12.000 m². Olupinu danas pokriva debeli sloj peska što otežava istraživanja, ali i sprečava pljačkanje.

Među predmetima sa broda koji su izronjeni nalaze se, osim zlatnika, i pištolji, tanjiri, topovi, drške mačeva i predmeti za svakodnevnu upotrebu. Utvrđeno je da je Whydah Gally u potpalublju nosio još tridesetak topova, uglavnom engleske izrade. Nađena je i jedna mala potkolenična kost, zajedno sa jednom cipelom i čarapom. U početku se mislilo da su to ostaci nekog omalenog odraslog gusara, ali kasnije je otkriveno da su oni pripadali Džonu Kingu koji je tada bio star oko 11 godina.

Procenjeno je da je vrednost blaga koja je još pod morem oko 400 miliona dolara, dok bi vrednost same zlatne mase mogla biti oko 120 miliona dolara.