Паул Штурм (Павле Јуришић)

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


 Рођен је 10. августа 1848. у Герлицу (Лужичка област, Немачка). Војно образовање је стекао у Војној академији у Бреслау (Пруска) и Ратној академији у Нансију (Француска). У Немачкој је крштен као Паул Штурм. По доласку у Србију са братом Еугеном, такође официром, 1876. године променио је име у Павле, а презиме у Јуришић (превод немачког презимена Штурм). Учествовао је у српско-турским ратовима 1876−1878 и српско-бугарском рату 1885−1886. Био је ађутант краља Петра. У ратовима 1912−1913, одиграо је значајне улоге, поготово у Кумановској бици.  Носилац је 12. домаћих ордена, Златне и Сребрне медаље за храброст, Медаље за војничке врлине, Златне медаље за ревносну службу у ратовима, Споменице рата за ослобођење и независност 1876−1878,  споменице ратова 1876−1878, 1885, 1912−1913, 1914−1918, Споменице гарде и Албанске споменице, и одликовања од стране Јапана, Енглеске, Француске, Аустрије, Грчке, Пруске, Турске, Белгије, Русије, Италије. Умро је 13. јануара 1922. За собом је имао 56 година војничке службе и учешће у 7 ратова.

Врховна команда му на почетку Првог светског рата указује велико поверење, поставивши га за команданта 3. армије, чији је задатак био да на западу Србије, на простору Обреновца, преко Шапца, Мачванске Митровице, Лознице, до Љубовије, затвара и брани границу. Захваљујући њеним борбеним дејствима створени су услови за извођење операција на Церу. Прелазећи из одбране у напад, ова армија је у другој половини августа 1914. избила на Дрину, а у септембру је учествовала у борбама на Мачковом камену. У Колубарској бици, у новембру и децембру, 3. армија је под Штурмовом командом држала централни део фронта, а у офанзиви у децембру садејствовала је 1. армији у слому аустроугарских трупа. По завршеној Колубарској бици, јединице 3. армије ослободиле су Београд, 15. децембра, након тринаестодневне окупације. У окторбру 1915. јединице 3. армије браниле су дунавску обалу. После огорчених петнаестодневних борби, српске трупе су се повукле ка унутрашњости и Косову. Штурмова 3. армија се повлачила правцем Пећ – Андријевица – Подгорица – Скадар – Љеш − Драч. Последња је напустила Пећ 6. децембра 1915. и штитила одступницу српској војсци. Штурм је успео да приликом повлачења кроз Албанију 3. армији попуни људство, па је са својим јединицама прешао на Крф. У марту 1916, Штурм је, на позив генерала Сараја, са групом виших официра прешао у Солун. По преласку на солунско ратиште, у априлу и мају, 3. армија посела је фронт на линији од Кајмакчалана до пута Баница – Лерин. У другој половини августа 1916. учествовала је у борбама на Кајмакчалану, и тада је дошло да смене Штурма са генералом Васићем. Штурм је у октобру исте године отишао у Русију да помогне генералу Живковићу у сређивању Добровољачког корпуса. Почетком 1917. се преко Јапана вратио у Солун, да би се крајем марта нашао на дужности канцелара Краљевских ордена. На тој позицији остаје још три године након рата.