Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба  (Pročitano 2310 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:  Хаплогрупа I је међу Србима појединачно најзаступљенија хаплогрупа. На основу неколико генетских испитивања српског становништва имамо податак да су разне варијанте хаплогрупе I заступљене код Срба у проценту од 40-45%. Хаплогрупа I проистекла је из шире парагрупе IJ, а пре тога такође из заједничке парагрупе IJK. У том смислу најближа хаплогрупи I на филогенетском стаблу је хаплогрупа Ј. Хаплогрупа I представља главни маркер палеолитског човека у Европи, тј. прве људе (homo sapiens) који су ушли у Европу пре неколико десетина хиљада година и у Европи затекли неандерталце које су потискивали. Преживевши неколико ледених доба, хаплогрупа I је уједно и једина хаплогрупа присутна готово искључиво на европском континенту (ако не рачунамо европске колонисте у Новом Свету). Претпоставља се да ову хаплогрупу поседује 15% данашњег европског становништва.

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа I је настала u Европи пре 30.000 година. Претпоставља се да је ширењем савременог човека дошла у Европу са Блиског Истока док је, генетски јој блиска, хаплогрупа Ј остала на истоку. Заједничка парагрупа IJ пронађена је у малом проценту у Ирану. Хаплогрупа I  је у Европи доживјела неколико тзв. bottleneck или драматичних смањења популације услед екстремних климатских промена (пре свега ледених доба). По свој прилици, миграција хаплогрупе I је ишла од доњег ка горњем Дунаву, а затим северним обронцима Алпа, преко Рајне у југозапaдну Француску и Иберију. Са тих основних територија које су уједно и центри палеолитске уметности у Европи, потомци кромањонаца расељавали су се и ка северу Европе пратећи топљење леда. Данас су најтипичније области I хаплогрупе у Европи: Скандинавија, бивша Југославија, западна Украјина и Сардинија.

СНП МУТАЦИЈЕ : М170

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


СТАБЛО:

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Веома је ретка, готово непостојећа, варијанта хаплогрупе I која није или I2 или  I1.

I1 M253

Северноевропска варијанта хаплогрупе I, заступљена код Швеђана 40%, Данаца, Норвежана и Исланђана 30-35%, Финаца 28%, Енглеза 15%, северних Hемаца и Холанђана 18% , Естонији 15%. Код Срба ова хаплогрупа је заступљена са 7%.

I2 M438

Ова варијанте хаплогрупе I мање је присутна на северу Европе, али је зато широко заступљена у Централној Европи, Украјини, Балкану, Сардинији, док је на западу Европе веома разграната, али малобројна. Највиши проценти ове хаплогрупе присутни су код Срба, Хрвата и босанских муслимана са 40-50%. Сардинија је други хотспот хаплогрупе са 40%.

СТАРИ НАРОДИ: Уз хаплогрупу I најчешће se веже кромањонски расни тип у својим варијантама Brunn и Boreby присутан и данас у северној и западној Европи, којег одликује висок раст, крупна глава, веће пропорције у телесној маси него што је то  случај код медитеранске расе. Сличне расне карактеристике појављују се и у планинским областима Херцеговине и Црне Горе где Boreby расни тип налази и антрополог Coon и где је такође повећано присуство хаплогрупе I. Овом расном типу припадало је и становништво из најстаријих мезолитских слојева Лепенског Вира и граветијанско становништво централне Европе. Припадници хаплогрупе I су по свој прилици у прошлости говорили неком варијантом неиндоевропског језика, који се вероватно сачувао у данашњем баскијском језику. Баскијски језик има даљу везу са источнокавкаским језицима (чеченски и дагестански) који су припадали изумрлој хуро-урартској групи језика, а где преовладава хаплогрупи I сродна хаплогрупа Ј. Припаднике I хаплогрупе у научним радовима обично означавају као Палеоевропљане, Староевропљане, Кромањонце и сл.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Кромањонац-предак хаплогрупе I

СТАРА ДНК:

Хаплогрупа I M170 је пронађена на доста старих археолошких налазишта, углавном у Европи:

    1.      Урођеници са Канарских острва, период 0-500 гне пре доласка Европљана, нађена I М170 хаплогрупа у проценту од 6% анализираних скелета
    2.      Касноантички Баски, Алдајета гробље, Шпанија, 6-7 век наше ере, нађена 4 примера I М170

Хаплогрупа I M170 се дели на две главне гране : I1 M253 и I2 M438 које ћемо, због широке заступљености и велике разноврсности посебно обрадити.

(poreklo.rs)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
ХАПЛОГРУПА I1 M253

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Иако велике старости, у смислу одвајања од остатка хаплогрупе I, сви данашњи припадници хаплогрупе I1 М253 потичу од претка који је живeо пре неких 5000 година, вероватно на северу Европе, што значи да се развила из неке мале заједнице људи која се дуги низ година борила за опстанак и само је мало број истих преживeо и оставио потомство до данас. Ово је типична скандинавска хаплогрупа која је учествовала у етногенези германских народа и коју су они потом својим миграцијама ширили. Хаплогрупа I1 код Срба је заступљена у проценту од око 7%.

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа I1 М253 је грана хаплогрупе I велике старости која се од осталих грана хаплогрупе I одвојила пре 20-25.000 година. Сасвим је вероватно да је поменута хаплогрупа на неки начин била и територијално изолована на северу Европе ( негде на територији данашње Hемачке) у односу на остале подгрупе. Ова изолованост би се могла повезати са последњим глацијалним максимумом око 20.000 година пне.

СНП МУТАЦИЈЕ: М253

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


СТАБЛО:

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete





Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

I1а1 М227

Ова подгрупа има центар у источној Пруској, Померанији и северној Пољској у проценту од око 10%. Има тежиште у источној Европи и могуће је да је повезана са готским миграцијама.

I1а2 L22

Ово је типична нордијска подгрупа која је настала вероватно у Јитланду, југу Данске и крајњем северу Hемачке. Одатле су је германски народи ширили по Скандинавији, Финској, британским острвима, а једна варијанта ове хаплогрупе са мутацијом P109 присутна је и код Срба у проценту од око 4-5%. Сасвим је вероватно да је ова варијанта хаплогрупе I1 стигла у Србију преко норманских насеобина у јужној Италији. Ово је најтипичнија викиншка хаплогрупа.

I1а3 Z58

Варијанта хаплогрупе I1 најприсутнија на британским острвима, земљама Бенелукса. Може да се повеже са миграцијама Саксонаца.

I1а3 Z63

Ова варијанта хаплогрупе I1 има нешто ширу територијалну распрострањеност и може се наћи у Пољској, Великој Британији, али и у Шпанији. Присутна је и код Срба и поседује је род Мацура из Далмације који је даљим пореклом из Црне Горе. Мацуре су старо становништво у Васојевићима вероватно давно пословењено германско племе са простора пољске Мазурије гдје се и данас налазе њихови генетски рођаци. Тешко је одредити које би германско племе могло да буде носилац ове хаплогрупе, веома лако би то могли да буду Вандали или Свеви.

СТАРИ НАРОДИ: Хаплогрупа I1 се и данас најчешће повезује са Викинзима и Норманима, али је сасвим сигурно да је веома рано учествовала у етногенези Германа поготово скандинавске гране германских народа. У том смислу један дeо I1 хаплогрупе је присутан у источној Европи и на Балкану, највише кроз готске, варјашке и балтословенске сеобе. У периоду пре стварања германских народа неколико је археолошких култура које се могу уско повезати са овом хаплогрупом, а то су пре свега Funelbeaker култура Скандинавије и северне Европе 3500 година пне. У  Енглеској, Ирској и Шкотској се преко хаплогрупе I1 могу пратити зоне викиншког насељавања.

Викинзи-хаплогрупа I1

СТАРА ДНК:  Хаплогрупа I1 је досад пронађена на две археолошке локације:

    Касноантичко римско гробље у Ердингу у горњој Баварској на прелазу из 4. у 5. век наше ере (римска провинција Реција), поред осталих пронађене две особе које су припадале I1 хаплогрупи
    Шведска гробница из 13. века, утемељивач Штокхолма и шведски краљ Биргер Магнусон и његов син припадали су I1 хаплогрупи.

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Много је познатих личности које су припадале I1 хаплогрупи. Поменућемо неке:

1. Биргер Јарл или Биргер Магнусон, шведски краљ из 13.века

2. Александар Хамилтон (1757-1804) један од америчких очева нације, писац, правник и економиста, први чувар Трезора САД-а

3. Лав Николајевич Толстој (1828-1910), познати руски писац Л.Н. Толстој I1

4. Кен Нордтведт, амерички физичар и један од најпознатијих генетичких генеаолога данас


Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
ХАПЛОГРУПА I2 M438

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа I2 је најзаступљенија варијанта хаплогрупе I. Присутна у широком појасу од Источне Европе до западног Медитерана, обухвата велики број разнородних популација Европе, тако да је учествовала у етногенези германских, словенских, али и келтских народа. Наследник неиндоевропског староседилачког становништва Европе које је временом индоевропеизирано, хаплогрупа I2 је оставила свој траг у пећинској палеолитској уметности, мегалитској уметности неолита и бронзаног доба.

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа I2 се од остатка хаплогрупе издвојила прe  22.000 година, вероватно на подручју данашњег Подунавља. Даља миграција хаплогрупе I2 ишла је према горњем Дунаву, са северне стране Алпе, одакле је преко Рајне једна група I2 прешла у југозападну Француску и северну Шпанију. Са тог подручја ће се раширити по западном Медитерану, Сардинији и атлантској Европи. Друга варијанта хаплогрупе I2 пребивала је дужи период у подручју горњег Дунава, на простору Баварске, Чешке, Моравске, Аустрије. Одатле ће их донекле потиснути неолитски земљорадници са Блиског Истока (хаплогрупа G2а)  у периоду пре 8000 година, а припадници хаплогрупе I2 мигрираће и према истоку и према северу Европе. Највeћа разноврсност хаплотипова I2 у Европи је у региону горњег Дунава, тако да је претпоставка да је то била њихова базна територија у Европи дужи период.

СНП МУТАЦИЈЕ: М438

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Мапа I2а1 P37.2

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Мапа I2a2a M223

СТАБЛО:


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

I2a L460

I2a1 P37.2


Ово је једна од раширенијих варијанти хаплогрупе I2а. Заступљена је у западној, централној, источној Европи, Балкану и западном Медитерану. Детаљније ће бити описана кроз своје подгрупе. Oво је главна хаплогрупа граветијанског палеолитског човека у Европи. Пећински цртежи у Алтамири и Ласкоу, као и средњеевропске фигурине Венера попут оних у Вилендорфу, њихово су дело.

I2a1a M26

Ову варијанту хаплогрупе I2 често називају и сардинијском граном (највише због високог процента присутности на Сардинији, око 40%) иако је ова варијанта хаплогрупе I2а на Сардинију по свој прилици дошла из јужне Француске и Шпаније, где се задржала још од палеолита. Захваљујући једном налазу М26 са налазишта мегалитске кулутуре у Француској, сасвим је јасно да је ова варијанта била главни носилац староседилачке културе Мегалита у западној Европи, па самим тим и оне на британским острвима, укључујући и Стоунхенџ. Ова варијанта хаплогрупе I2 присутна је код Баска у проценту од око 10%. Планинска област централне Сардиније позната као Нуоро најтипичнија је област за ову варијанту данас у Европи. Палеосардинијски језик који је утицао на формирање данашњег сардинијског језика и који је био неиндоевропски језик , близак баскијским вероватно је био оригинални језик ове хаплогрупе.

I2а1b М423

За Србе најинтересантнија варијанта хаплогрупе I. Тешко је рећи где је настала, али је то свакако било негде на северу, могуће у горњем току Дунава, на простору данашње Аустрије, Баварске и Чешке. То су по свој прилици били палеолитски староседеоци региона који су се одржали након неколико инвазија досељеника са истока и запада. Интересантно је да данас постоје три различите варијанте ове хаплогрупе прилично територијално удаљене. Кен Нордведт их је именовао на основу места данашње повећане присутности као: Dinaric, Disles и Isles. Isles се пре неких 13.000 година одвојио од опште гране и данас је присутан углавном на британским острвима. Disles је пре неких 5.000 година такође одвојен од опште гране са Dinaric и може да се нађе скоро искључиво на британским острвима. Dinaric варијанта дефинисана СНП мутацијом L621+ Л147.2 + мигрирала je у источном смеру, на просторе данашње источне Пољске, Закарпатја, Полесја где ће нешто касније учествовати у етногенези Словена.
Тај источни М423, познат као Dinaric, данас и најмногобројнији, је генетски веома млад, тачније предак свих данашњих припадника ове хаплогрупе живео је пре неких 2.500 година. Управо та генетска младост, изненадна демографска експлозија, већа разноврсност хаплотипова у Закарпатју него на Балкану, оборила је хипотезу да је I2а М423 Dinaric староседилачки на Балкану, што је испрва тврђено, и означила I2а М423 Dinaric као један од јасних маркера словенског присуства и експанзије у Европи. Тако I2а М423 Dinaric не налазимо западно од Рајне ге Словени нису продирали, али је имамо на Пелопонезу где су живела словенска племена Милинга и Језераца. Прашкокорчаковска археолошка култура 5. века н.е. је јасно препoзнатљива култура у ком је доминирао I2а М423 Dinaric. Племенске скупине које се повезују са овом културом су Срби, Дуљеби, Лемузи, Ленђани, Бужани, Волињани, Дреговичи и Древљани. Прашкокорчаковска култура је проистекла из нешто старије Зарубињецке културе источне Европе из првих година наше ере, а од скупина које су могле донети балканско-панонске келтске латенске елементе на исток спомињу се Бастарни, могуће и келтизовано племе Боја са горњег Дунава. И Бастарни и Боји су добри кандидати за носиоце I2а М423 Dinaric и припаднике Зарубињецке културе. Данас се хаплогрупа I2а М423 Dinaric дели на две основне гране, назване условно: Dinaric North и Dinaric South . Та подела није дефинисана СНП мутацијом већ мутацијом на STR маркеру DYS 448, ге North хаплотипови имају вредност 20, а South вредност 19. South група је млађа и издвојила се из општег Dinaric пре 1800 година, на простору данашње југоисточне Пољске, где је и данас прилично заступљена. Одатле је пратила миграцију словенских племена на запад преко јужне Пољске до Чешке, доње Аустрије, источне Баварске и Саксоније. Претпоставка је да су стари Срби који су први пут као народ поменути код Фредегара у 7. веку на простору данашње Саксоније носили између осталих ову хаплогрупу. Не само да је крај у југоисточној Пољској одакле су кренули познат као Бојковшчина, већ су се населили управо на подручју Бохемије и Баварске које су биле територије старог народа Боја по коме су добиле име.  Онда нам постаје јасан и податак из дела DAI Константина Порфирогенита о доласку Срба на просторе Далмације из земље Боики у којој Срби живе од давнина. Простор западне Чешке и источне Баварске је по свој прилици простор Порфирогенитове Беле Србије у суседству Франачке. Одатле су у Срби у 7. веку на позив византијског цара Ираклија доселили на подручје Паганије, Захумља, Конавала и Требиња и загорске Србије, а то је отприлике простор језгра српске средњевјековне државе. И данас на том простору, Херцеговине, југозападне Србије и западне Црне Горе, јужне Далмацијe хаплогрупа I2а М423 Dinaric South доминира са преко 70%. Друга варијанта Dinaric North мигрирала је више у источном правцу, спуштајући се из прапостојбине у западној Украјини према југу, области доњег Дунава, мешајући се тамо са антским племенима и заједно са њима и Аварима, прешла је Дунав и насељавала се више у источним и централним крајевима Балкана све до Пелопонеза. На овај начин учествовалa je у етногенези бугарског, македонског, али и грчког народа највише преко словенских племена Дреговића, Смољана, Велегезита, Берзита, Вајунита, Милинга и Језераца.  Ова варијанта такође значајно је заступљена код Румуна и Молдаваца и претставља словенски елемент у њиховој етногенези што бројни словенски топоними у Молдавији и Влашкој доказују. Данас је I2 М423  Dinaric заступљен код Срба укупно у проценту од око 35% гдје је три четвртине South варијанта, а једна четвртина North варијанта. Католички Буњевци су још једна типична Dinaric South  популација, генетски много ближа Србима него Хрватима Истре, Покупља, Загорја и Славоније. На простору Црне Горе и Херцеговине може се пратити словенско присуство управо преко ове хаплогрупе. Становништво долина, које су планинци попут Васојевића (E1b) називали Србљацима, Бјелопавлићи (E1b) Лужанима и Матаругама, по свој прилици су припадали хаплогрупи I2а М423 Dinaric. Ова експанзивнија Е1b влашка племена која су долазила са граничног појаса са Албанијом потискивала су их према западној Херцеговини, Далмацији, Лици, али и према северној Србији, Срему.  Ипак и у Црној Гори нека јака братства као Вукотићи са Чева или Боројевићи са Цетиња припадали су овој хаплогрупи, а по свој прилици и целокупно племе Братоножића као и делови Пиперског племена (Лутовци).

I2а1c L233

Ова грана хаплогрупе I2а P37.2 има назив Western и присутна је скоро искључиво у западној Европи, сјеверној Француској и британским острвима.

I2а2 P214

Ова хаплогрупа је данас најприсутнија у северозападној Европи, земљама Бенелукса и северној и централној Hемачкој. То је староседилачко мегалитско становништво тог дела Европе које је касније учествовало у етногенези Келта и Германа. Представљено је кроз две главне варијанте :

I2а2а М223

Ово подгрупа представља скоро сву I2а2 хаплогрупу. Присутна је у северној Hемачкој и Холандији са Фландријом у проценту од 15% као и у источној Енглеској, Данској и северној Француској са 10%.  Има неколико варијанти:

Старобританску М284 присутну скоро искључиво у Британији где је и настала.

Централноевропску L701, присутну у целој Европи од Шпаније до Украјине, Hемачке. Могуће је да су је разнослили Готи или неко друго германско племе.

Норманску Z161 присутну у Данској, Нормандији, Енглеској, Сицилији. Траг норманских сеоба.

Англосаксонска L1229 присутна у северној Hемачкој, Енглеској и код Енглеза у Ирској. Последица сеоба Англа и Саса у Британију.

I2а2b L38

Њено присуство данас је ограничено на Рајнску област и планину Харз у Hемачкој, земље Бенелукса и Британију. Ова хаплогрупа нађена је на старим костима у пећини Лихтенштајн у централној Hемачкој  које су припадале Урнфилд култури 1000 г. пне. Претпоставља се да су је разносили Келти носиоци Латенске културе који су у Гвозденом добу мигрирали долином Рајне према Британији.

I2b L415

Веома давно одвојена грана хаплогрупе I2. Могуће остатак палеолитског човека у региону Јадранског мора и Италије. Веома малобројна група.

I2c L596

Ради се о веома старој грани хаплогрупе I2, али тек недавно SNP дефинисаној. Ово је уједно и једина грана хаплогрупе I која се налази у региону Кавказа и Мале Азије. Унутар ње постоји неколико давно раздвојених грана. Постоје гране типичне за кавкаски простор, Јерменију и Иран, али и гране које су карактеристичне за Грчку и западну Европу од који је најпрепознатљивији подгрупа хаплогрупе I2c карактеристична за шкотски клан Wallace, као и ашкенаски јеврејски кластер у Украјини. С обзиром на источну дистрибуцију ове подгрупе као и на давну одвојеност од остатка стабла I2 могло би се претпоставити да је она била део миграције тзв. источног Гравета на просторе северно од Црног Мора, када су палеолитски ловци сакупљачи из Европе у потрази за ловиштима мигрирали у правцу источних степа и даље према Кавказу. Иначе је и ова хаплогрупа малобројна, слично хаплогрупи I2b.


Van mreže Arheolog

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 9
  • Ugled: +0/-0
Prvo, bilo bi korisnije da je Milos21 naveo izvore informacija i grafike sto koristi. Drugo, ovako kako su napisani komentari, nisu nista vise od proizvoljnog tumacenja informacija nepotvrdjenog porijekla, u skladu sa ociglednim personalnim misljenjem. A to personalno misljenje nema puno zajednickog sa naukom. Nema prakticno nista zajednicko.

Da je Y haplogrupa I2 "najzastupljenija" medju Srbima, "vise od 40%" ne znaci apsolutno nista. Nije mi jasno kakvo znacenje ima taj broj u ukupnom broju svih pod-grupa I medju Srbima.

Zadnjih godina teorija o "izlasku iz Afrike" je pod pritiskom rastuce evidencije da su se ljudske "rase" razvijale paralelno u razlicitim regijama. U svjetlu novih otkrica konkurentna teorija o paralelnom razvoju privlaci sve vise pristalica i postavlja u pitanje vremenske linije razvoja, i sirenja, genetskih grupa po svijetu.

I bez te borbe za prevlast medju teorijama sve je vjerojatnije da su grupe I i J razvijene u izolaciji i bez ikakvih zajednickih dodirnih tacaka. U prilog tome ide cinjenica da je grupa K starija od grupa I i J, na primjer, sto slijedeci logiku gornjih komentara ne bi bilo moguce, buduci da K dolazi poslije I i J.

Netacnih izjava ima bezbroj u gornjim komentarima. Moja je preporuka da ljudi bez akademskog obrazovanja izbjegavaju pametovanje o stvarima sto ne razumiju. Povijest je puno kompleksnija nego sto gornja simplifikacija pokusava sugerirati. Razne grupe ljudi su migrirale u raznim smjerovima i mijesale se sa drugim grupama sto su susretale na putu. Genetsko mijesanje je stimuliralo genetske promjene na svim stranama i danas je gotovo nemoguce otkriti tko je zbilja dosao odakle. Genetika danas jos uvijek nije u stanju pratiti genetsku proslost tako precizno. Sve preko 100 godina starosti je vise spekulacija nego naucna cinjenica. Geni propadaju vrlo brzo. Genetski materijal moze biti potpuno unisten za manje od sto godina. Sto su kosti starije,sve je teze naci dovoljno materijala za kompletnu genetsku sliku donatora.

Da se kratko osvrnem na gornju primjedbu o teoriji paralelnog razvoja na razlicitim lokacijama (multiple regions theory), radi ilustracije nedostataka "Africke" teorije o homo sapiensu: bijeli primati postoje u Evropi i u Japanu. U Juznoj Americi i Indoneziji postoje primati crvene i zute dlake i koze. Kako su se oni razvili tako su se mogli razviti i predaci homo sapiensa. U izolaciji i prema lokalnim uvjetima. Apsolutno je besmisleno tvrditi da su Africki crnci izasli iz Afrike i poceli mijenjati boju koze, fizionomiju, boju kose ili ociju proizvoljno, toboze prema "lokalnim uvjetima". U 100 000 godina jednostavno nema dovoljno vremena za to. Promjene su pretjerano drasticne i prebrze.

A kako tek objasniti da su crnci postali Azijati u Srednjem Istoku a bijelci u Evropi, a onda, odjednom, Azijati (mongolska rasa) vise ne dozivljava znacajne mutacije i, unatoc 40 000 godina zivota u Arktiku zadrzava crnu kosu, crne oci i crnu boju koze, a dramaticno se transformira u Evropi u bijelce i razvija dramaticne varijacije u boji kose, ociju i koze?

jedino sto znamo sigurno je da medju Srbima dominantna haplogrupaje R1a, Slavenska haplogrupa. Skupine haplogrupe I su druga najbrojnija grupa, ali to nista ne znaci za porijeklo Srba osim da u danasnjoj populaciji Srba ima oko 35% Ilira (nosilaca haplogrupe I u nekoliko njenih varijanti).

Dali su Srbi Iliri ili Slaveni za sada ne mozemo tvrditi sa 100% sigurnosti. Moja je pozicija da su Srbi Slaveni zato sto su Sorbi Slaveni iz Poljske i Ceske. Imena kao Morava i banija su geografski toponimi sto mozemo takodjer naci u tim zemljama. Vise od toga za sada nije moguce tvrditi, unatoc obilju mogucih objasnjenja zapisanih kroz povijest.
« Poslednja izmena: 10.06.2015. 15:20 Arheolog »