Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Интересантнe чињеницe из српске историје  (Pročitano 1454 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Српска историја обилује бурним догађајима и скоро сваки Србин воли да је предочи странцима, или сматра себе историјски поткованим за дуге расправе на тему историје нашег народа. Ипак, неке чињенице су и до данас чудне или „искривљене“ а текст пред Вама указује управо на такве нелогичности, односно на интересантне детаље.



1. Карло Велики је у 9. веку издао јасну наредбу: Ако Чеси нападну његово Франачко царство да се дигне трећина војске. Али ако нападну Срби, да се дигне цела војска.

2. На комеморацији Николи Тесли у Неw Yорку по његовој жељи свирана је српска родољубна песма Тамо далеко. Говорио је градоначелник Њујорка, Фјорело ла Гвардија а све преносио Радио New York. Теслини посмртни остаци су касније пренети у Београд.



3. У Скадарлији је тридесетих година прошлог века професор Велике школе Ђорђе П. Јовановић пронашао лобању „Београдског неандерталца“. Први „Београђанин“ је дакле живео пре далеких 40 – 70.000 година.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


4. Римски бунар на Калемегдану заправо није римски него аустријски и зидан је од 1717. до 1731. године, а дубок је 51 метар. Као и цела тврђава био је право технолошко чудо за то време.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


5. Мошти Светог Саве нису спаљене на Врачару него на Ташмајдану, отприлике тамо где се данас налази ресторан „Последња шанса“ а који је у то доба називан Чупина умка.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


6. Вук Караџић је 1861. године именован почасним грађанином Загреба, а Повеља је из поштовања према српском великану написана на нашој ћирилици!

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


7. Београдску мумију је 1888. године Хаџи Павле Риђички поклонио Народном музеју у Београду. Мумификоване остатке египатског свештеника Несмина, старе 2.300 година је Риђички купио на свом путовању у Египту. Није украдена или отета!

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


8. У Првом светском рату, Србија је била окупирана, влада измештена а краљ у избеглиштву, али вредност српског динара је све време остала стабилна а курс непромењен – 88 франака за 100 динара.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


9. Осамнаест дугих дана српски војници су у Првом светском рату покушавали да освоје Кајмакчалан од Бугара и на крају успели, преузимајући важно стратешко место. Осматрачница српске Врховне команде је после рата пренесена у Пионирски парк испред Народне скупштине где и данас поносно стоји.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


10. Србија је прва земља која је у Европи после Француске укинула феудализам. Сретенски устав из 1835. године је био толико либералан да је Аустрија тражила његово хитно укидање а руски амбасадор га је погрдно назвао „француским семеном на Балкану“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Max

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 712
  • Ugled: +81/-0
Zа vreme rаtа protiv Bugаrske u okršаjimа 1884. i 1885. godine Srbijа je svoje rаnjenike zbrinjаvаlа, а Bugаrskа tаdа nije imаlа orgаnizovаn vojni sаnitet.

U Evropi se prikupljаlа pomoć i konvoji sаnitetskog mаterijаlа su bili spremni dа to odnesu u Bugаrsku, аli se između isprečio front sа srpskom vojskom. Tаdа se dogodilo nešto što u istoriji nije zаbeleženo. Nа zаhtev lekаrа аustrijskog Crvenog krstа, Vlаdа Srbije je odobrilа vojnoj komаndi dа zа jedаn dаn prekine rаt, otvori liniju frontа i propusti sаnitetski mаterijаl koji je iz Bečа upućen u Sofiju.

Srbijа se pridružilа аpelu iz Evrope i otvorilа svoje vojne mаgаcine iz kojih je dаlа lekove, ćebаd, krevete i sаv mаterijаl koji je bio neophodаn zа otvаrаnje jedne bolnice u Bugаrskoj i nа tаj nаčin pomoglа zemlji sа kojom je bilа u rаtu.

Zа ovаj presedаn u svetskoj istoriji rаtovаnjа, Međunаrodni Crveni krst u Ženevi dodelio je specijаlno priznаnje Crvenom krstu Srbije, tаko dа je u holu zgrаde ove orgаnizаcije postаvljenа tаblа nа kojoj je ispisаno: „Budi tаko humаn kаo što je bilа humаnа Srbijа 1885. godine” 

Za ovaj događaj svaki čovek treba da zna. A posebno Srbin. Greota je što jako mnogo Srba o ovome ne zna ništa, pa iz tog razloga isto i pišem kako bi oni koji ne znaju, ocigledno, saznali.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete