Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Приче из Великог рата: Ватрено крштење  (Pročitano 1459 puta)

Van mreže Max

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 712
  • Ugled: +81/-0
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Командир је изашао на положај и двогледом прошарао околна брда. Приметио је на коси испред себе, с оне стране потока, да се непријатељ налази иза неких врзина и оданде гађа. Са задовољством је установио да војници добро управљају ватром, и да војници без нервозе нишане и пале. Привукао је ближе и остала два вода.

„Тадићу, овамо!“

„Изволите, господине поручниче.“

„Узми свој вод и Властимирову десетину и одмах крени што брже можеш на онај тамо усамљени ћувик, напред полудесно. Чим избијеш горе, а ти распали по Швабама. Они ће одмах киднути. После тога ископај ровове, учврсти се, јер ћеш тамо остати и преко ноћи. Разумеш?“

„Разумем, господине поручниче.“

„На извршење.“

Поручник Милорад се сетио сличне ситуације из бугарског рата, када је он са својим водом, приликом борбе на Власини, журно хитао на усамљени Бобовик, који је доминирао положајима.

Из прве борбене линије наишао је редов Марјан Џеваџић, који је био рањен. Рукав копорана је био расечен, и на руци се видео крвав завој. Први рањеник. Он је полако отишао на превијалиште, праћен зачуђеним погледима другова.

Четна резерва је прошла кроз заселак и мало се задржала код последње куће. Ту су на ледини лежала два леша. Један је био постарији мештанин, очевидно муслиман. Умашћени фес био му је спао са обријане главе и лежао је у локви усирене крви, помешане са прашином. Био је у гаћама и бос. Други је био аустријски војник, жуте прљаве браде, доста запуштеног изгледа. Поред њега се налазио црвени телећак, а мало даље пушка са натакнутим ножем. Први лешеви. По њима су попале муве. ..

„Их, какви су“, чудили су се војници и љубопитљиво гледали у лешеве, који су мирно стакленим очима буљили у плаво небо.

Када је Тадић избио на ћувик, одмах је оданде отворио ватру. Аустријанци за врзином одједном су заћутали. Затим се појавише мале плаве фигурице са црвеним леђима и потрчаше преко ливаде ка ивици шуме.

„Брза паљба, потпраши тур!“, дера се водник Маринковић, јурећи дуж свог стрељачког строја. Пушке су убрзано зацијукале.

„Ене га, паде!“

„И онај се претури!“

Противник се нагло повукао.

„Прекини паљбу!“, откомандовао је командир.

Пушке су заћутале. Борба је сасвим престала.

Командир је брзо написао извештај команданту батаљона о току борбе, и послао га по ордонансуРадомиру Петровићу. Затим је продужио све до косе од Башчевића до Лима, где се зауставио ради преноћишта.

Положај је био згодан. Лево крило се упирало у Лим, а десно се наслањало на чуку на којој се налазио Тадић. Још за видела била је истурена предстража, а поручник Милорад је обишао цео низ, дајући војницима упутства, како да мотре, да ослушкују, и шта да раде ако примете наступање непријатеља.

Војници су позади положаја наложили ватру, грејали се и препричавали догађаје дана, при чему су на епски начин све преувеличавали. И Милорад се удобно сместио поред ватре, на лежишту што му је спремио верни Љубиша, уз асистенцију посилног Димитрија, извадио секцију и саставио опширан извештај са листом губитака.

Тога дана, чета је имала једног мртвог и два рањена војника. На терену се нашло пет погинулих Аустријанаца и један мештанин. То је било ватрено крштење Милорадове чете. Било је наређено поднареднику Петру да одмах после вечере десетина каплара Пивића укопа погинулог Радивоја Живановића и стави на гроб неки камен.

(Војислав Шикопарија, „Сећања српског официра 1900-1918“, Завод за уџбенике, Београд, 2014.)
Извор: Приче из Велико рата
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete