Rodolf Arčibald Rajs

Rodolf Arčibald Rajs rođen je 8. jula 1875. godine, na veleposedu ugledne i imućne porodice u južnonemačkoj pokrajini Baden. Bio je osmo po redu od desetoro dece veleposednika i agronoma Ferdinanda Rajsa. Srednju školu završio je u Karlsrueu, Nemačka. Od šestorice braće, četvorica su izabrala oficirsku karijeru. Rudolf, kako se Rodolf zvao u Nemačkoj, opredelio se za prirodnjačke nauke. Kasnije, u Prvom svetskom ratu, naći će se na suprotnim protivničkim stranama.

Da bi popravio svoje slabašno zdravlje, Rajs, 1893. godine, prelazi u Švajcarsku. Na Univerzitetu u Lozani studira hemiju, bavi se fotografijom i aktivan je član studentskog udruženja. Švajcarska romanska sredina izazvala je u njemu duboke i trajne promene. Plodonosno se razvija ljudska i stručna radoznalost mladog Rajsa. Sticanjem doktorata prirodnih nauka zapaženom disertacijom, 1898, i izborom za višeg asistenta, 1899, a zatim za docenta za fotografiju i fotohemiju Univerziteta u Lozani, 1901, počinje njegov brzi naučni uspon i blistava karijera. Vrši mnogobrojana istraživanja, a posebno ga interesuje primena naučne fotografije u medicini i sudstvu. Bavi se primenom fotografije u medicini, kriminalistici i sudstvu, i istražuje nove metode identifikacije osoba. Postaje pionir naučne kriminalistike. U Parizu specijalizuje primenu fotografije u kriminalistici i sudstvu. Na kraju pariske specijalizacije dobija od pariske policije diplomu opisnog obaveštenja.

Sarađuje u mnogim publikacijama i učestvuje na stručnim skupovima i naučnim kongresima. U „Švajcarskoj reviji za fotografiju“, koju Rajs uređuje od 1901. godine, i koju je tehnički i sadržajno znatno izmenio i unapredio, kao i u mnogobrojnim stranim periodičnim publikacijama, pojavljuju se njegovi prilozi iz primenjene fotografije i naučne kriminalistike. Sa svojim referatima, učestvuje na raznim svetskim kongresima, kao što su, na primer, antropološki ili sportski, i predsedava naučnim skupovima, ili je član međunarodnih žirija. Dr Rajs u Lozani, 1900, osniva Institut za tehničku policiju i kriminalogiju, na čijem realizovanju je radio pune tri godine.

Rajs je ubrzo stekao i autoritet praktičnog kriminaliste, pa je već od 1904. godine nastupao kao veštak pri sudovima kantona Vo i drugih švajcarskih sudova, a zatim je postao i veštak Narodne banke i sudova Francuske, a povremeno je veštačio i u Krajovi, Bukureštu i Torinu. Nisu izostala ni odlikovanja. Dobio je ordenje iz Španije, Luksemburga, Srbije, Rumunije, Grčke, Rusije i Francuske.
1914. godine izbija Prvi svetski rat i mobilizacija u Švajcarskoj. Pošto nije bio vojni obveznik zbog urođene srčane mane, oslobođen je vojne obaveze. Ali, ubrzo mu stiže poziv iz Srbije.

Ostvarujući zadatak „uništiti srpsku seljačku vojsku“, a stanovništvo staviti pod oganj i mač, pripadnici tzv. Kaznene ekspedicije Oskara Poćoreka počinili su strahovita zlodela. Srpska vlada poziva doktora Rodolfa Arčibalda Rajsa, kao poznatog naučnika i kriminalističkog stručnjaka iz neutralne zemlje da sprovede anketu i istraži i utvrdi kršenje međunarodnih konvencija i zločine okupatora.
Na njegovu odluku da dođe u Srbiju uticalo je nekoliko okolnosti. Najpre, već se i samo preseljenje iz Nemačke u Švajcarsku odrazilo na formiranje njegove ličnosti. Kako se približavala tragična godina izbijanja Velikog rata, Rajs je primećivao sve veću germanofilsku politiku neutralne Švajcarske, što ga je posebno oneraspoloživalo, pa je poziv iz Srbije za njega bio izazov i mogućnost da na neki način pruži podršku i pomoć saveznicima. Na kraju, možda i najvažnije u njegovoj odluci da dođe u Srbiju jesto to što je iz Rajsa progovorio čestit i pravičan čovek čiji ga je glas uputio na pravu stranu.

Sa grupom švajcarskih lekara, dobrovoljaca, Rajs stiže u Niš, 27. septembra 1914, ratnu prestonicu Srbije. Razgovor sa predsednikom Srpske vlade bio je kratak. Pašić mu je rekao da Srbija treba jednog iskrenog prijatelja koji zna posmatrati. „Otiđite na front, otvorite oči i uši i onda kažite svetu šta ste videli i čuli“, bilo je sve što mu je rekao predsednik Srpske vlade.

U Nišu je prijatno iznenađen humanim odnosom i postupanjem prema zarobljenim austrougarskim vojnicima, kojima nije falila ni dlaka s glave. Srpski vojnik je poštovao Ženevsku konvenciju koja je nalagala civilizacijsko ponašanje prema ratnim zarobljenicima. I ne samo to, Rajs je govorio da „srpski narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se čovek ne nada da će kod njega naći tu lepu ljudsku osobinu. „Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi i, umesto da te ljude, koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu, zlostavljaju, srpski vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje parče hleba iz džepa“. U Mačvi je Rajs zaprepašćen nedelima okupatora. Posebno u Šapcu, Lešnici i Prnjavoru.

Rajsovi izveštaji i članci u listovima neutralnih zemalja i Francuske imali su odličan prijem kod čitalaca i širok odjek u javnom mnjenju, jer ih je pisao ugledni naučnik i profesor Univerziteta iz neutralne zemlje. Njegova krilatica „pred zločinom nema neutralnosti“, izrečena na Sorboni u Parizu u predavanju o Srbiji u ratu, brzo je postala poznata u Evropi. Njegovi članci su izazvali snažan odjek u evropskoj javnosti, a njihovo stalno objavljivanje sa uvek novim podacima obezbedilo je presudan uticaj za probijanje informativne blokade Srbije i prodor istine u svet o stradanju srpskog naroda, odnosno – za stvar Srbije i njenih saveznika, što je svakako jedna od najznačajnijih Rajsovih zasluga.

Rajs je sa srpskom vojskom i izbeglicama odstupio preko Albanije i pohitao u Švajcarsku da obavesti svet šta se zbiva u Srbiji, ali i da deluje još na jednom polju. Dok se na Krfu i u Africi srpska vojska oporavlja, a na evropskim ratištima vode bitke, Rajs radi na prijemu izbeglica. Osniva fond koji će tri godine izdržavati stotinu dečaka i mladića. Honorare za svoje članke od listova usmerava srpskom poslanstvu u Parizu za francusko-srpsko sirotište. Za pomoć srpskoj deci daje ogromnu sumu za ono vreme – 15.000 franaka. Organizuje prikupljanje pomoći za srpske izbeglice na Korzici i za stanovništvo u okupiranoj Srbiji. I dalje piše u listovima, pribavlja informacije o teškom stanju stanovništva pod okupacijom, vešto koristeći austrijsku, bugarsku i nemačku štampu.

Kao oporavljena i reorganizovana srpska vojska i Rajs stiže u Solun preko Krfa. Sada je dobrovoljac u srpskoj vojsci, kako se intimno osećao još ranije u Srbiji, kada je zavoleo naše ljude i vojnike i seljake. Nastavljajući svoju započetu ulogu i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija i najinteresantnija mesta, a onda i odatle slao pisma i izveštaje u kojima je svu pažnju usmerio na srpskog čoveka, vojnika i njegovo ponašanje u borbi i van nje.
Zbog svog angažovanja na strani Srbije i saveznika, Rajs je ne samo u protivničkim zemljama nego i u samoj Švajcarskoj navukao na sebe pravu oluju pretnji, napada i intriga. Ne samo u dnevnoj štampi, nego i u brošurama i knjigama, nemačka i austrougarska propagandna agentura u Švajcarskoj objavljivala je neistine o borbi srpskog naroda i Rajsovim odbranama istine i pravde.
Završetak rata nije za Arčibalda Rajsa značio i kraj njegove misije u Srbiji i na Solunskom frontu. Pored obaveze da uobliči rezultate svoje ankete o zločinima okupatora u Srbiji i zvanične izveštaje za predstojeće mirovne konferencije, Rajs je želeo da bude svedok i učesnik izgradnje novog života u razorenoj Srbiji.