Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nazivi meseci su bili prilagođeni poljskim radovima u sezoni. Evo kako glase drevni srpski nazivi, koji su korišćeni skoro do polovine 19. veka.

Januar je bio koložeg, a ime je dobio po loženju drva zbog hladnoće i kako bi se uvećala moć zubatog zimskog sunca.

Februar se zvao sečko, po vremenu koje je zbog hladnoće karakterisala seča šuma.

Mart se zvao derikoža, pošto je bio vreme kada su se domaće životinje ubijale zbog nestašice hrane na kraju zime.

April se zvao ležitrava, jer su ljudi napokon mogli da leže na travi nakon zime kada je ista bila pokrivena snegom.

Maj se zvao cvetanj, po cvetanju biljaka i drveća.

Jun se zvao trešnjar, po sazrevanju prvih voćaka.

Jul se zvao žetvar, pošto je to bilo vreme za prvu žetvu.

Avgust se zvao gumnik, pošto se tada žetva prenosila iz polja na gumno, mali horizontalni plato ograđen kamenom na kome se vršilo žito, ali takođe i mesto na kome su se ljudi sastajali radi druženja, dogovaranja i igre.

Septembar se zvao grozdober, pošto se tada bralo grožđe.

Oktobar je bio šumopad, vreme kada je lišće počinjalo da žuti, crveni i opada.

Novembar se nazivao studen, zbog hladnog vremena u kasnoj jeseni i osećaja bliske zime koja je ili već u suštini došla ili će doći uskoro.

Decembar se nazivao koledar, i označavao je vreme kada počinju obredne procesije i narodni rituali u cilju dočeka Nove godine.