,,Ако не знају живи где је ваша земља, питајте мртве,,
из Завештања Стефана Немање

Слушам данас ове живе и очигледно не знају ни где је њихова кућа па се зато
обраћам мртвим Србима, спаљеним црквама и срушеним селима да ми покажу
шта је моје. А њихове очи су упрте на Косово. Тврде ми живи да су Срби
овде окупатори који су дошли 1912.године а мртви ми доказују да живи
лажу. Да су они сахрањени у IX, X, XI….XIV веку. Тврде ми живи да су
Арбанаси, Албанци или Шиптари староседеоци на Косову а мртви ми
доказују да ниједне њихове куће није било 1455.године на Косову. Тврде
ми живи да су православци ту тек неких сто година а мртви ми показују
цркве саграђене пре 600, 700…..1000 година. Тврде живи поричу их мртви.
И ја мртвима верујем. По Косову су расејане кости наших предака. На тим
костима су никле цркве, села, градови.

6. БАЊЕ код Косовске Митровице – Ово српско село
се први пут помиње у време турског иса 1455.године. Усред села је некада
постојало старо црквиште а између два светска рата ту је саграђена нова црква.
Коришћен је материјал са старог црквишта. Овде су добро очувани и надгробни
споменици из 19.века.

7. БАЊА РУДНИЧКА код Србице – Село се спомиње још у 13.веку за време краља
Уроша Првог Немањића. Сеоску цркву је нешто касније подигао дворанин српског
деспота Ђурђа Бранковића, властелин Родоп и посветио је Св. Николи. Том
приликом је даровао и звона која су сачувана и чувају се данас у ако се не
варам Пећкој патријаршији Народном музеју у Београду. Ктитор цркве је овде и
сахрањен и ту му се налази надгробна плоча. Међутим црква је за време Другог
светског рата опљачкана и уништена од стране албанских балиста. 1971.године је
поново обновљена.

8. БАЊИЦА код Глоговца – код данашњег муслиманског гробља откривени су остаци
византијске цркве. По предању ова црква је у средњем веку била обновљена и
посвећена српском светитељу Сави. Према ису из 1455. село је било српско са
православним ом а данас у њему нема Срба.

9. БАРАНЕ код Пећи – Ово је било српско – албанско село (нисам сигуран да ли
данас у селу има српских кућа). У селу је некада постојао манастир који је
давно опустео, а постоје остаци и од српског гробља.

10. БАТУШЕ код Приштине – Близу ушћа Грачанице у Ситницу налази се ово српско
село. Први пут се спомиње 1316.године у време краља Милутина. У време турског
иса из 1455.године ово село има преко 80 српских кућа. У селу је постојала
српска црква која је обновљена 1936.године. Над становницима Батуше су се
стално иживљали комшије Албанци а какво је стање у селу данас је непознато.

15. БЕЛО ПОЉЕ код Истока – То је велико село и подељено је било на српски и
турски део. Први пут се помиње 1254.године у време краља Стефана Уроша Првог. У
српском насељу постоје остаци православне цркве на месту званом Црквењак а по
предању ту је некада био манастир који је разрушен.

16. БЕЛО ПОЉЕ код Пећи – Још једно српкско село. У турском ису из 1485.године
овде је живело 130 хришћана. У селу и околини постоје остаци три цркве:
Ваведења Богородице (подигнута 1868.године на темељима старе цркве уз помоћ
руске царице Марије Александровне), затим црква Богојављања на брду и месту
званом Крст, као и испосница неке царице по предању познато као пећина Цареве
столице.

17. БЕЛУЋЕ код Лепосавића – У цркви се и данас налазе
остаци старе цркве и гробља. А село је помињано у турском ису са 35
домаћинстава.

18. БЕРИВОЈЦЕ код Новобрдске Криве реке – Први пут се помиње у ису из
1455.године и имало је 22 домаћинства. Вероватно је имало и цркву јер се у ису
спомиње. Три киломатра западно спомиње се црква Глобарица која се први пут
помиње у запису патријарха Пајсија почетком 17.века. Црква је обновљена
1966.године.

19. БИЛИНЦЕ код Гњилана – Некада српско албанско село. У селу се налази
порушена црква непознатог светитеља, а на брду Каљаља рушевина неког великог
манастира.

20. БИЛУША код Призрена – Некада српско а данас чисто албанско село. Први пут
се помиње 1308.године у време краља Милутина. Тада се помиње и српски манастир
у овом селу али данас је његов локалитет непознат. Руски конзул из Призрена је
седамдесетих година 19.века овде затекао чисто српско село а неће проћи ни
десет година како ни један човек из села више неће знати за српски језик нити
ће Србију признавати за своју земљу.

26. БОРЧАНЕ код Лепосавића – То је веома старо село на 10 км
од Лепосавића које се спомиње још 1315.године. У 19.веку је овде била изграђена
црква.

27. БОСТАНЕ код Приштине – Ово је српско село (нисам сигуран да ли је још увек)
и први пут се помиње 1432.године. Налази се у подножју Новог Брда код Приштине.
Постојала је у селу Саска (Латинска) црква коју су подигли из дубровачке
колоније и у њој су откривене породичне гробнице. А у самом селу је подигнута
црква у 19.веку коју је посвећена Богородици а саграђена је од материјала старе
цркве коју су Турци порушили чим су освојили тврђаву Ново Брдо. Постоји и старо
српско гробље.

28. БРАДАШ код Подујева – Некада велико српско насељо. Помиње се у турском ису
из 1455.године када је имало 36 српских кућа и два а, да би у току 18. века
почели да га насељавају Албанци. Њихов садашњи род Бркићи су некадашњи Срби
који су примили ислам. Некада је Брадаш имао три цркве а данас има само једно
црквиште. Зна се да је у 19.веку са највеће брадашке цркве узиман материјал за
изградњу Пашине воденице. Остици друге две цркве данас Шиптарима служе као
мајдани камена.

29. БРАИНА код Подујева – Најранији помен села је из 1355.године када га је Цар
Душан даровао руском манастиру на Светој гори Св. Панталејмону. У турском исима
говори се како село има 67 српских кућа. У 14.веку у селу постоје чак три
цркве. Данас има само један зарасла у трње и старо српско гробље.

30. БРВЕНИК код Подујева – У овом селу је некада био рудник обојених метала
који је средином 15.века опустео. Изнад села су остаци старог истоименог града
са црквиштем. Народ овај град назива Мусин по челнику Муси и његовим синовима
који су уз кнеза Лазара погинули бранећи Србију на Косовом пољу.

36. БРУТ код Драгаша – Некада српско а данас
чисто албанско село. Ипак у селу постоје на месту званом Вакуф остаци старог
српског гробља са срушеном црквом.

37. БУБЕ код Ибарског Колашина – Не спомиње се у старим списима али у селу
постоје остаци старе цркве и старог гробља које по архитетктури подсећа на
остала гробља и цркве овог краја.

38. БУДИСАВЦИ између Клине и Пећи, у Хвосну – Помиње се 1455.године са 32
српска и 1 муслиманским домаћинством. Овде је постојао манастир Будисавци са
црквом Св. Преображења који је саграђен у првој половини 14.века али је убрзо
разрушен па га је патријарх Макарије обновио већ 1568.године. У Народном музеју
се чува фреска Преображење Господње која је из времена Макарија.

39. БУЧАНЕ код Пећи – Помиње се 1485.године у ису и имало је око 50 српских
кућа а делило се на Горње и Доње Бучане. 1806.године 14 породица из братства
Стојковића прешло је у ислам а остали су се иселили у Србију, Црну Гору и у
Захаћ код Пећи. Ту постоји старо гробље са више од 50 споменика.

40. ВАГАНЕШ код Косовске Каменице – Село је добило име по српској речи Ваган
што значи суд за мерење жита и први пут се спомиње 1435 године у дубровачким
трговачким књигама. Ту постоји и црква која је саграђена 1355.године а ктитор
је био властелин Дабижав.

46. ВРАЧЕВО код Лепосавића – Село Врачево добило је име по
светим врачима Кузману и Дамјану. Према неким подацима црква је саграђена
1316.године али је одмах после Косовског боја била спаљена. Обновљена је у
16.веку али је у наредном периоду опет више пута уништавана од стране Шиптара и
муслимана.

47. ВРБНИЦА код Подујева – Ту је у средњем веку постојао манастир Св. Мине.
Село и манастир су касније запустели.

48. ВРБОВАЦ код Витине – Овде је постојала у средњем веку црква која је касније
разрушена. На њеним темељима у 19.веку саграђена је црква Св.Димитрија у којој
је чак сачуван део фреске из апсиде старе цркве. Српски песник Милан Ракић који
је службовао као вицеконзул у Приштини написао је да су ,,Шиптари
06.06.1907.године обили цркву, све иконе покршили, хаљине свештеничке и књиге
поцепали, благо однели и на тај начин опустошили цркву,,. После овог пустошења
сељани су подигли масиван зид око цркве.

49. ВРЕЛА код Истока – Први пут се помињу 1397.године када их је књегиња Милица
поклонила Дечанима. Пописом 1485.године спомиње се манастир Богородице
Хвостанске са пет калуђера у њему. Једно време овим манастиром управља и будући
патријарх обновљене патријаршије Макарије Соколовић. У близини је и старо
безимено српско утврђење.

50. ГРАД ВУЧИТРН – Данас чисти шиптарски град. Познат још у средњем веку
Дубровчанима као важан трговачки центар. Ту се налазио и двор властеоске куће
Бранковића. У 14. и 15. веку је у граду смештено средиште турске управне
власти. У исима који су рађени у 16.веку од стране Османлија говори се да у
Вучитрнском санџаку постоји око 52 цркве и манастира. Једно време град је и
седиште митрополије. Данас у граду постоји (или је бар постојала јер нисам
сигуран да ли је срушена или не) црква Св.Илије која је подигнута 1834.године и
која је укопана у земљу да не би прелазила висину које су турске власти
прописивале за хришћанске богомоље.

56. ГОРИОЧ код Истока – Истој је једно од средишта у
Метохији. Оно се помиње први пут 1348.године у Светоарханђелској повељи. Усред
насеља су остаци старе цркве и гробља. Нова црква посвећена Св.Апостолима Петру
и Павлу подигнута је 1929.године. Ова црква је за време Другог светског рата
била логор у ком су албански балисти и фашисти мучили Србе након чега су их
интернирали у Италију и Албанију. Изнад Истока на месту Бела стена налази се
манастир Гориоч, који је метох Дечана. По предању и њега је подигао Стефан
Дечански (свети краљ) у захвалност Св. Нилоли што му је исцелио огореле очи и
повратио вид. Отуд име манастиру ,,Гори – оч(и),,. И овај манастир је служио
као логор у Другом светском рату. Марта 1983.године Шиптари су у манастиру
покушали да силују 73-годишњу калуђерицу. Манастир је имао богату збирку
средњевековних рукописних књига које су због сигурности однесене у Русију и
чувају се у Државној јавној библиотеци Ст. Петерсбурга.

57. ГОРЊА БИТИЊА код Урошевца – Помиње се у турском ису 1455.године као велико
српско насеље са 47 кућа. У селу се налазила и црква Св. Ђорђа. Ктиторка цркве
била је извесна Јелена. У поду су остале две мермерне плоче које подсећају на
плоче мозаичног пода краља Милутина у Хиландару. На остацима ове цркве
1920.године саграђен је нови храм. У њему је било чувано познато Призренско
јеванђеље из 13.века са 36 минијатура. Јеванђеље се загубило временом а
пронашао га је извесни антиквар Хаџи Јордан који га је продао Народној
библиотеци. Нажалост изгорело је у априлском бомбардовању Београда 1941.године.

58. ГОРЊА НЕРОДИМЉА код Урошевца – је старо и веома велико средњевековно село.
Први пут се помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина 1311-16 године. У селу
се налазио и двор краља Стефана Дечанског у ком је писана Дечанска повеља
1330.године. Такође и цареви Душан и Урош су овде имали дворове у оближњим
тврђавама Горњи и Доњи Петрич и одатле су извесно време столовали и владали. У
порти неродимљске цркве Светих Арханђела умро је краљ Милутин 1321.године и
одатле је пренет у своју задужбину Бањску. Овде је умро и задњи владалац
Немањића цар Урош 1371.године. Тек 1705.године његово тело је пренето на Фрушку
гору у манастир Јазак. Према ису из 1455.године у селу је било 71 српкско
домаћинство. Ту је био и низ српских цркава и храмова. Манасти и црква светог
Арханђела је из 14.века. Од 1975.године изнад цркве је расло стабло црног бора
које је по предању посадио цар Душан 1336.године. У близини је и црква Успења
Свете Богородице или манастир Светог Уроша. По традицијо овај манастир крајем
14.века подигла је царица Јелена на гробу свог јединца цара Уроша.Одавде су
Урошеве мошти и пренете у Јазак. У селу се такође налазе остаци рушевина цркве
Св.Николе и три цркве непознатих светитеља.

64. ДЕВИЧ у Дреници – Овај манастир се налази
испод истоимене планине у Дреници (област у Метохији). По предању манастир је
подигао деспот Ђурађ Бранковић око 1434.године на месту где је раније сахрањен
Јоаникије Девички. Цркву је посветио Ваведењу Пресвете Богородице у спомен
оздрављења своје кћери – девице. У време Првог светског рата 1915.године док се
српска војска повлачила преко Албаније Аустријанци су уз помоћ локалних бегова
опљачкали манастир. На почетку Другог светског рата Шиптарски балисти и фашисти
су минирали цео манастирски комплекс. Обнова је почела 1947.године захваљујући
игуманији Параскеви. У томе су је често спречавали шиптарски сепаратисти који
су често њу и њене сестре монахиње пребијали, а манастир пљачкали. Ипак за 40
година њеног игумановања манастир је васкрсао из пепела. Из околине Девича у
току осамдесетих и деведесетих година због све већег притиска Шиптара иселили
су се све српске породице а сам манастир је настрадао у мартовским немирима на
Космету 2004.године.

65. ДЕСИВОЈЦЕ код Новобрдске Криве реке – налази
се у близини Косовске Каменице. Први помен му је из 1435.године. До 1780.године
овде је живело искључиво српско становништво када су се почели насељавати
Шиптари. На месту Киша (Црква) откопане су зидине старог православног храма.