Forum Arheo amatera Srbije

Zanimljivosti => Pogled na istoriju Srbije => Temu započeo: Max 09.05.2014. 17:40

Naslov: Пиротски музеј чува хлеб солунца Алексе Здравковића умешеног још далеке 1912. г.
Poruka od: Max 09.05.2014. 17:40
У Музеју Понишавља у Пироту већ деценијама се љубоморно чува експонат, по много чему јединствен у Србији, а можда и у Европи. Реч је о војничком хлебу – таину, умешеном још далеке 1912. године, у време када су се над Србијом надвили ратови и беда.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Приче о хлебу не би било да није Алексе Здравковића, пиротског регрута и терзије, који је уочи Првог балканског рата, као и многи његови вршњаци, добио позив за мобилизацију, да „спасава част Србије“.

Дугогодишњи директор Музеја Бранислав Најдановић говорио је својевремено да је Алексу пре него што ће кренути у рат, мајка заветовала да нипошто не поједе прво следовање војничког хлеба који добије у касарни, већ да врати кући.

Веровала је да први војнички хлеб чува војника, да на њега неће тане, ни гелер. Уз хлеб су обично ишле и друге амајлије које су се ушивале у шињел и осталу војничку одећу.

Када је Алекса стигао у касарну и примио своје прво војничко следовање таина, одмах је пао у искушење да га проба, али је одолео и уместо њега појео оно што је понео од куће, причао је својевремено Најдановић.

А онда су, једна за другом, кренуле битке. Са таином на дну торбе, Алекса је ратовао на југу Србије, у Македонији, а затим је кроз косметске и албанске гудуре доспео до Крфа.

Следи пробој Солунског фронта, Кајмакчалан, Битољ, Скопље и, коначно, 1918. отаџбина Србија.

Најдановић је причао да је Здравковић аманет мајке схватио веома озбиљно и да је таин за њега истински постао права амајлија, у коју је веровао и која га је, како је говорио за живота, „свих оних година чувала“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Алекса Здравковић, хлеб је нетакнут вратио кући из Балканских ратова
и Првог светског рата. Наиме, пре поласка у рат, Алексу је мајка
саветовала да чува Таин и стално га држи уз себе као амајлију,
 која ће га чувати од смрти.

Алекса Здравковић се после шест година ратовања вратио као наредник у свој Пирот са таином у торби, овенчан бројним одликовањима.

Здравковићи су таин у једној дрвеној кутији чували све до краја шездесетих година прошлог века. Алекса је својим синовима често причао како је са друговима, пре сваког јуриша, љубио тај буђави хлеб и опет га враћао у торбу. Ниједног момента му на памет није пало да прекрши мајчин завет и поједе га. Амајлија је надживела свог власника, али и многе у породици Здравковић. Алекса се после ратовања оженио и подигао четворицу синова и једну кћерку. Једно време је радио као поштар, затим терзија, а напрасно је умро 1941. године, када је бугарска окупациона војска ушла у Пирот.

Јунак ове приче у Пироту нема директних потомака. Сви су се раселили или поумирали. Једине успомене на њега су таин и прегршт медаља у музеју. Крајем шездесетих година прошлог века таин је, заједно са кутијом у којем су га чували Здравковићеви потомци, доспео у пиротски Музеј, и то на несвакидашњи начин.

Тадашњи директор Музеја Понишавља Бранко Најдановић је, у договору са директором Електродистрибуције Предграгом Игићем, потомцима Алексе Здравковића обећао прикључак за струју, под условом да таин поклоне Музеју. Обећање је испуњено, и од тада је стари војнички хлеб на сигурном.

„Ово је заиста један од наших најдражих експоната о коме посебно бринемо“, каже историчарка у Музеју Мила Савић.

Извор:  Магацин Портал