Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Доктрина српских Комита актуелна је и данас  (Pročitano 1059 puta)

Van mreže Max

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 712
  • Ugled: +81/-0
Ослободилачки ратови и борба за очување независности, вековима уназад, поред осталог, обиловали су разноврсним специјалним дејствима. Хајдуковање, блиско герилском ратовању, дуго главни вид борбе и отпора српског народа турској власти, било је претеча специјалних борбених дејстава, која су до посебног изражаја дошла крајем 19. и почетком 20. века.

Главни иницијатор и носилац специјалних дејстава у то време била је Српска комитска организација, а непосредни извршиоци елитне јединице, зване чете. Реч „Четник“ потиче од речи чета: дружина војника или група људи који учествују у герилској бопрби, па може да има и преносно значење – „Герилац“.

Понос и узданица

Командир чете или одређеног подручја звао се војвода и, према четницким правилима, имао је апсолутну власт над својим људима и на подручју за које је био надлежан. Две књиге о четничком, специјалном ратовању, објављење у Београду 1848. и 1868. године, најбоље показују колики је значај придаван тој врсти ратовања у тадашњој Србији.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Српске Комите

Уочи балканских и првог светског рата, комитски, а касније и четницки одреди, као елитне јединице српске војске, извршавале су разноврсне специјалне задатке и биле су понос и узданица српском наропду у борбама против завојевача. У ове јединице бирани су добровољци, најхрабрији и најспретнији борци, вешти у прикрадању, пуцању, баратању ножем и блиској борби, физицки издржљиви и сналажљиви, а такве су биле и војводе: легендарни Воја Танкосић, Војин Поповић – Вук, Коста Тодоровић, Василије Трбић, Војвода Луне и други.

Улога Живојина Мишића

Током првог светског рата, у диверзијама српске војске формирана су тзв. „Јуришна оделења“, која су се убацивала у распоред непријатељских јединица са основним задатком да уништавају митраљеска гнезда, бункере, предстраже и да врше диверзије на објектима. Разматрајући офанзивна дејства Одреда за крстарење, Живојин Мишић је још онда „обележио“ највећи број задатака који се и данас, у савременим условима, постављају пред специјалне јединице:

-да непрестано узнемиравају делове непријатељске војске;
-да чине препаде, узбуне и заседе, те да тако сатиру непријатеља на сваком кораку;
-да русе магације и остала резервна складиста, којима би се непријатељ могао користити;
-да руше и кваре уопште и сва друга непријатељева средства за комуницирање и саобраћај, као што
су телеграфи, телефони, поштанске станице итд;
-да хватају и заробљавају разне транспорте хране, муниције, одела итд;
-да оргнизују устанке у позадини непријатељске војске; укратко одреди за
крстарење имају да дејствују енергично и смело, поготово у позадини непријатељске војске.


Колико су Мишићева дела актуелна и данас види се и по томе што су његову максиму: „Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред“, за свој мото узели специјалци некад Војске Југославије, а данас Војске Србије, који успешно и храбро настављају славне традиције српских Комита.

 (Магацин)
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete