Ово је још једна од многобројних прича како је малобројна али храбра српска војска, овога пута састављена од Херцеговаца, потукла многобројнију турску војску 27. августа 1388. године.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Битка код Билеће 1388.

Крајем 14. вијека Турци су већ дубоко продрли на Балкан. Успели су да се пробију и у наше крајеве. Тадашњи српски краљ Твртко дао је задатак свом најбољем војсковођи Влатку Вуковићу, владару Захумља, да их сачека код Билеће.

Као и пред сваку битку коју је водила српска војска, Влатко је својих 7.000 јунака причестио у цркви Светог Архангела Михаила на Мекој Груди.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Црква Светог Архангела Михаила у Мекој Груди где се причестила војска Влатка Вуковића

Следећег дана, 27. августа 1388. године, војске су се среле у близини Билеће. Османлијске пљачкашке одреде од 18.000 војника предводио је Лала Шахин.

Српски витези, са вером у Бога и својом храброшћу, били су спремни да својим животима бране српске земље. Против тако храбре и мотивисане српске војске чак ни тако многобројнија турска војска није имала шансе.

Битка се окончала потпуним поразом и уништењем османлијске војске. Лала Шахин се једва спасао бекством. Наша војска имала је тек незнатне губитке.

Осетивши храброст српске војске и оштрину њихових мачева, отомански упади у Босну су престали на неко вриеме.

    Непуних годину дана касније, велика отоманска војска се сукобила у Косовском боју са комбинованом српском војском, чије лево крило су чинили одреди краља Босне Твртка I (1353—1377, 1377—1392) предвођени Влатком Вуковићем, који су доприниели побједи над османлијама. Ради тога честитке за победу стижу краљу Твртку I Котроманићу. Сам Твртко 1. јула 1389. г. пише Трогиранима о својој великој победи над Турцима. Пише и Фирентинцима, а они му одговарају да су за победу већ сазнали. Из свега се да закључити да је у преподневним часовима тог 28. јуна извојевана победа Срба над Турцима. Глас о победи је одаслан. У току само једне једине ноћи стиже у Париз. Како? (Несумљиво је доказано да су са цркве Нотр Дам у Паризу, 29. јуна звона објавила ту победу).

О утиску који је она оставила на ондашње људе говори и епитаф који је уклесан на гробу Влатка Вуковића у Бољунима, недалеко од Стоца у Херцеговини:

„Асе лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад.“

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Гроб Влатка Вуковића у Бољунима код Стоца

Нажалост, у Билећи не постоји, а морало би, грандиозно обележје у знак сећања на ову славну битку. Ни код цркве Светог Архангела Михаила не постоји обележје, а ни знак на путу где се скреће за цркву.

Да ово имају други народи, у знак сјећања направили би велику свечаност поводом обележавања овог догађаја.

ЗАШТО ЈЕ ОВА БИТКА МАЛО ПОЗНАТА У СРПСКОМ НАРОДУ?

Као што смо писали у ранијим текстовима на нашем порталу, историја је од свих наука најподложнија утицају политике. Ми Срби дозволили смо да, зарад “братства и јединства наших народа и народности”, занемаримо и прећуткујемо славне догађаје из наше историје.

Као да смо се због “мира у кући” стидели, па смо наше славне битке занемарили, да не бисмо друге понизили.

Нажалост, због инсталираних лажних теорија и шовинистичких и квази-национално религијских пропаганди везаних за пориекло народа Босне и Херцеговине, а прожетих преко политике и религијског опрeдељења, „прањем мозга“, ова битка се, с једне стране, настоји скрити као нешто лоше и стидно, готово штетно и срамно, док истовремено друга страна то прикривање користи за наметање своје демагогије и митологизирање ове битке као историјски у митски догађај.

Чак покушавају и да је присвоје – да су је „они“ водили и извојевали славну победу. Покушавају и Влатка Вуковића да присвоје. Као, био је и он богумил, а „они“ измислили да од њих потичу.

Богумили као што знамо нису признавали ништа материјално, па тако ни крст. А видели сте слику Влатковог гроба.

Стварни значај ове битке за Босну и Херцеговину, а пре свега за Херцеговину и њен српски народ је немерљив. Захваљујући овој бици, нашим прецима и војводи Влатку Вуковићу српска краљевина у Босни и Херцеговини је још непуних 100 година задржала своју слободу и независност.

Зато морамо да јој дамо значај који јој припада. Да је се увек сећамо и никад не дозволимо да ова славна битка остане заборављена, као што је била до сада.

ЛИТУРГИЈА ПРЕД БОЈ



Извор: Требиње лајв