Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Kada se iznad Bele kuće vijorila srpska zastava  (Pročitano 1462 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Kada se iznad Bele kuće vijorila srpska zastava
« poslato: 18.06.2013. 23:59 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Američki predsednik Vudro Vilson

Na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, 28. jula 1918. godine, po nalogu tadašnjeg američkog predsednika Vudroa Vilsona srpska zastava se zavijorila na Beloj kući i svim javnim i državnim zgradama u SAD

Ovaj jedinstveni događaj, kada se srpska zastava vila iznad Bele kuće u Vašingtonu, odigrao se pre nešto više od devet decenija, ali ostao je zabeležen kao nezaboravan čin američkog predsednika Vilsona prema Srbiji koja je u “Velikom ratu” podnela najveću žrtvu – izgubila je 26 % stanovništva i doživela presedan u istoriji ratovanja kada se gotovo čitav narod povukao iz svoje domovine.

Zahvaljujući velikom naučniku Mihajlu Pupinu, prijatelju američkog predsednika, radu misije Srbije u Sjedinjenim Državama i srpskom poslaniku u Vašingtonu, Ljubomiru M. Mihailoviću, tokom juna i jula meseca održan je niz manifestacija , a centralni događaj bio je tog 28. jula, kada je presednik Vilson izdao proglas „Narodu Sjedinjenih Država“.

Narodu Sjedinjenih Država:

U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio.

Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije.

Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.

U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Jedan od plakata kao apel za pomoć srpskom
narodu tokom Prvog svetskog rata.


Iako je predsednik Vilson želeo da Sjedinjene Države ostanu neutralne u Prvom svetskom ratu, nakon nemilih događaja i presudnog „Cimermanovog telegrama“ kojim je Nemačko carstvo pozvalo Meksiko da uđe u rat kao njegov saveznik, američki Kongres je objavio rat Nemačkoj 4. aprila 1917. godine.

Mada Amerika nije bila direktno povezana sa ratnim dejstvima na Balkanu, bila je dobro upoznata sa ratnim dešavanjima na ovom frontu. Stoga kada je predsednik vlade Nikola Pašić predložio upućivanje državne misije u SAD s ciljem upoznavanja Američke vlade i celokupne javnosti sa ratnim zadacima Srbije, Vašington je ubrzo odgovorio „da će američka vlada biti srećna da primi misiju Srbije kao svog gosta“.
« Poslednja izmena: 16.09.2013. 23:52 Konstantin »