Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: SRPSKE KRUNE - SAČUVANE I NESTALE  (Pročitano 5077 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
SRPSKE KRUNE - SAČUVANE I NESTALE
« poslato: 09.06.2013. 17:03 »
Ovom prilikom pokrenuću priču o srpskim kraljevskim krunama, od kojih se samo jedna nalazi u posedu našeg naroda.

Po saznanju istraživača, postoje četiri srpske krune koje su do sada sačuvane. Kruna Karađorđevića, izlivena od delova Karađorđevog topa, jedina je srpska kruna koja se čuva na teritoriji današnje Srbije. Donedavno je i kruna Stefana Dečanskog čuvana u istoj državi, ali odvajanjem Crne Gore, ostala je u "inostranstvu".

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kruna Stefana Dečanskog, od purpurnog somota
sa metalnim aplikacijama u vidu pločica sa emajlom i
krupnim dragim kamenjem optočenim biserima.

Krunu Stefana Dečanskog posedovala je Karlovačka mitropolija koja ju je poklonila crnogorskom vladiki Petru Petroviću Njegošu prilikom njegovog susreta sa tadašnjim mitropolitom. Kruna se čuva na Cetinju i utvrđeno je da je vreme njene izrade kraj XIII i početak XIV veka. Poslednji put je upotrebljena prilikom krunisanja knjaza Nikole za crnogorskog kralja 1912. godine. Tom prilikom iz simbolike se knjaz Nikola krunisao jedinom pouzdano sačuvanom krunom Nemanjića.

Postoje podaci i da Nemačka kruna Hofenstaufena, takođe vizantijskog tipa, ima srpsko poreklo i da je pripadala nekom od naših srednjovekovnih vladara. Zbog nemogućnosti ispitivanja, nemoguće je to i dokazati.

U glasniku istorisjskog drustva u Novom Sadu, u broju 22, izdatom 1935. godine, nalazi se jedan vrlo zanimljiv članak Subotičanina dr Alekse Ivića koji pominje još dve srpske krune. Naime, u svom radu dr Ivić spominje jednu srpsku krunu koja se čuva u bečkoj Dvorskoj riznici. Tu krunu je knezu Štefanu Bočkaju predao veliki vezir Lala Mohamed 11. novembra 1605. godine na Rakoskom polju. Bočkaji je ovu krunu poneo sa sobom u svoj grad. Sledećeg dana 12. novembra, Bočkaija je čekala delegacija grada Kronstata (Brasove) i poklonila mu drugu krunu, takođe srpskog porekla.

Ignac Aurelius Fesler nam je u svom delu "Die geschichten der Ungern und ihrer Landsassen", izdatoj u Lajpcigu 1849. godine, na strani 589. detaljno opisao i deputaciju Kronstata i srpsku krunu koji su ovi doneli knezu Bočkaju na dar. Krunu Fesler opisuje kao zlatnu srpsku despotsku krunu koju su građani Kronstata zaplenili u jednom boju sa Turcima. Sa krunom su mu predali i jedan zlatni srpski pojas koji je, po rečima Feslera, takođe pripadao srpskim despotima. O ove dve srpske krune koje su predate knezu Bočkaiju, podrobnije pišu Kosicki sudija Jovan Bekicki, i istoričari Sirmaj, Druleta i Homonaj. Za krunu koju je predao vezir Lala Mohamed, znamo pouzdano da je u bečkoj Dvorskoj riznici, a za krunu koju su predali građani Kronstata - da se nalazi u depou budimpeštanskog muzeja.

Naša država treba da istakne zahteve da se ove krune vrate u posed srpskog naroda, kojem i pripadaju. Mnoge srpske dragocenosti su prenošene u Austriju i Ugarsku, a ni Rusija nije bila imuna na prijem tih predmeta. U muzeju u Petrogradu se čuva zlatom vezeni pojas Branka Mladenovica, oca Vuka i rodonačelnika Brankovića. Bežeći od Turaka, srpski prinčevi i vlastela, zajedno sa sveštenstvom i narodom, došavši u južnu Ugarsku, nosili su sa sobom i svoje pokretno imanje koje je ne retko sadržavalo i vladarske insignije i dragocenosti.

Generacijama čuvane dragocenosti su tako našle poslednje odredište u dvorskim riznicama i kolekcijama zapadne Evrope. Mnogi srpski oficiri i velikodostojnici su svoja pokretna imanja, ženidbom i prodajom, prepustali u ruke Mađara i Nemaca, većinom bečkih i peštanskih stanovnika. Ali ne samo srpske srednjovekovne tekovine, nego i tekovine Srba, austrijskih podanika, koji su u novoj otadzbini pokazali veliki kulturni i ekonomski progres, slivale su se vekovima, lagano, u Beč i Budimpeštu. Ovo se događalo naročito posle oslobođenja Mađarske od Turaka, kad se Beč i Pešta naglo razvijau. U ova dva grada su se puna dva veka doseljavali penzionisani graničarski visoki oficiri srpske nacionalnosti, noseći sa sobom mnoge dragocene pokretnosti. Isto tako mnogi Nemci i Mađari, generali i drugi oficiri, koji su službu proveli u sredini našeg naroda, dolazili su u Beč i Budimpeštu, noseći čitave karavane skoro svega što je predstavljalo našu vrednost sa bilo kog stanovišta.

U Beču i Budimpešti nalaze se mnogobrojne antikvarske prodavnice i kuće. U svakoj od tih radnji uvek se može pronaći poneka stara srpska knjiga, srpski srednjovekovni novac, stare srpske poštanske marke, slike i ikone, oružje i drugi predmeti. Po rečima dr Ivića, koji je, jos sredinom 20-og veka, kupovao srpske predmete u ovim prodavnicama, mogao se sastaviti čitav muzej srpskih predmeta i dragocenosti.
« Poslednja izmena: 16.09.2013. 23:51 Konstantin »