Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Heroj bez ulice i spomenika  (Pročitano 1449 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Heroj bez ulice i spomenika
« poslato: 18.02.2013. 21:18 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Momčilo Gavrić, najmlađi je vojnik svih armija u Prvom svetskom ratu, pregrmeo je Gučevsku, Cersku i Kolubarsku bitku u kojoj je ranjen, prošao je albansku golgotu peške i bio učesnik proboja Solunskog fronta. Prvog maja bilo je 106 godina otkako se u selu Trbušnica, kod Loznice, ispod planine Gučevo, 1906. godine rodio Momčilo, o kome većina Lozničana ne zna ništa, ni ko je ni šta je preživeo.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Grad na desnoj obali Drine nazivao je ulice svakojakim imenima, ali nema nijedne ulice, a ni ustanove, koja nosi njegovo ime, niti spomenika čoveku koji bi u svakoj sređenoj zemlji bio ličnost za koju svi znaju.

Kada se rodio Momčilo, otac Alimpije i majka Jelena imali su već sedmoro dece. Prvi svetski rat zatekao ga je sa nepunih osam godina. U naletu na Srbiju austrougarski vojnici u avgustu 1914. počinili su velike pokolje civilnog stanovništva u kojima je nastradala i porodica Gavrić. Preživeo je samo Momčilo koji je u trenutku dolaska Austrijanaca bio kod strica gde ga je otac poslao da upregne volovska kola kako bi otišli u zbeg. Kada se vratio našao je pobijenu porodicu: roditelje, četiri brata i tri sestre i zapaljenu kuću. Izbezumljen od tuge krenuo je ka Gučevu kuda je prošla srpska vojska i sreo Šesti artiljerijski puk Drinske divizije. Ispričao je šta se dogodilo i istoga dana grupa vojnika se spustila u Trbušnicu i u Gavrićevom dvorištu našla neprijateljske vojnike. Osvetili su Momčilovu porodicu, a on je postao vojnik Drinske diovizije. Tri puta dnevno pucao je iz topa u prvim danima vojnikovanja da se osveti za svoje najmilije.

Goran Vilić, istoričar u Muzeju Jadra, kada govori o Prvom svetskom ratu posebnu pažnju posveti priči o Gavriću koji je sa svojim pukom peške prešao Albansku golgotu i stigao do Krfa preživevši sa svojih deset godina ono što nisu mnogi odrasli.

Citat
Put preko Albanije

Vojnik Miloš Mišović sa Zlatibora starao se o dečaku Momčilu. Vojnici su u albanskim gudurama padali su od gladi, smrzavali se i umirali, ali je Momčilo hodao dalje jedući svaki dan po jednu suvu ribicu koje mu je kupio staratelj Mišo prvih dana povlačenja. Uprkos svih nedaća, hladnoće i gladi došli su do Drača, a onda se brodom prebacili na Krf gde se srpska vojska oporavila za kasniji pobedonosni povratak u otadžbinu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

- Momčilo je bio najmlađi kaplar na svetu. Prilikom proboja Solunskog fronta je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio pa je imao čin podnarednika kao dvanaestogodišnjak. Dok je čekao proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je u Engleskoj završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd.

U objavljenoj knjizi ''Sa Gučeva u legendu'', mr Milisava Sekulića opisan je nesvakidašnji životopis Momčila Gavrića najmlađeg ratnika Srbije. Sudbina se još jednom poigrala sa Momčilom Gavrićem, čekalo ga je još iskušenja i u miru. Bio je pismen, govorio engleski jezik, ali, iako najmlađa srpska puška u odbrani otadžbine protiv Austrougarskog carstva posle rata, morao je kasnije i u vojsku. Kakav je odnos i tadašnja država imala prema solunskim ratnicima, svedoči to što je punoletni Momčilo dobio poziv za služenje vojnog roka.

Priču prekaljenog ratnika o njegovom vojevanju niko nije uzimao za ozbiljno, a on nije imao dokumenta da to dokaže. Služio je u Slavoniji, a njegova nastojanja da objasni da je bio u srpskoj vojsci shvaćeno je kao pokušaj izbegavanja vojske pa je na tri meseca poslat u zatvor. Kasnije se skućio u Beogradu gde je radio u preduzeću ''Hartija'' i tu dočekao penziju. O svom ratovanju nije govorio tako da njegovi sinovi Branislav i Aleksandar nisu znali da im je otac najmađi vojnik Prvog svetskog rata.

Momčilo Gavrić bio je zaboravljen, a prvi put je pomenut 45 godna posle pobede nad Austrougarskom kada je u ''Politici'' 1964. izašao članak o Prvom srpskom ratu gde je Svetislav Ćirić, komandir baterije u artiljerijskom puku Drinske divizje pomenuo Gavrića. Kasnije su novinari pisali o Gavriću kome je zavičaj ostao dužan. Ništa se ni u negovoj rodnoj Trbušnici kraj Loznice ni u gradu ne zove po njemu i krajnje je vreme da se gradski oci sete i neku od ulica nazovu po dečaku-junaku koji ne sme biti zaboravljen.
« Poslednja izmena: 21.05.2013. 00:11 Aleksandar »