Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Desnica je ostala na Kosovu  (Pročitano 1454 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Desnica je ostala na Kosovu
« poslato: 18.03.2014. 13:17 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Porodični grb Vukovića

Godinu dana pre Kosovskog boja, kad je od sultana Murata I strepeo veliki deo Evrope, njegova brojna konjica doživela je kod Bileće ubedljiv poraz od samo 1.700 kopljanika bosansnog vojvode Vlatka Vukovića. To je isti onaj Vuković koji se borio i na Kosovu.

Leto 1388. godine. Nad Srbiju i Bosnu uveliko se nadnosi opasnost od turskih osvajanja. Sedamnaest godina ranije sultan Murat I, prvi osmanlijski zavojevač evropskog tla, zadaje Srbiji udarac od kojeg je teško mogla da se oporavi. Poznati rumelijski beglerbeg Lala Šahin napada u noći između 25. i 26. septembra 1371. srpski logor na desnoj obali reke Marice, četrdesetak kilometara uzvodno od Jedrena. Bitka je bila kratka, a turska pobeda potpuna. Poginuli su i predvodnici srpske vojske, braća Vukašin i Uglješa Mrnjavčević.

Uskoro vizantijski i bugarski carevi postaju turski vazali i plaćaju danak. Jedan za drugim padaju važni gradovi na Balkanskom poluostrvu: oko 1385. Sofija, godinu dana kasnije Niš, a zatim i Solun, 1387.

Prve provale Turaka u Bosnu bile su, u stvari, pljačkaški pohodi. U jesen 1386. manji broj turskih četa prodire u Hum.

Svi ovi događaji opominju bosanskog kralja Tvrtka I Stefana Kotromanića da, pored proširenja i učvršćenja države, naročitu pažnju obrati na opasnost od Turaka. Da je tako, pokazala je jedna bitka u leto 1388. kada se uvidelo da silna turska vojska, već tada strah i trepet za dobar deo Evrope, nije tako nepobediva kao što su o njoj išle priče od dvora do dvora.

Pod sabljama akindžija

Iako je od doba Vlatka Vukovića proteklo toliko godina, ovaj velmoža još je prisutan, ne samo u pisanoj istoriji, već i u narodu i njegovim legendama. Po jednoj od njih, Bileća je, zahvaljujući upravo Vlatku, dobila svoje ime. Ali, šta o tome kaže istorija?

Prvi put, već kao vojvoda, Vlatko Vuković se spominje među svedocima Tvrtkove povelje Dubrovniku 1378. Na žalost, još nije utvrđeno kad je i gde rođen ovaj značajni, ne samo bosanski, vojskovođa. Zna se da je uživao poverenje kralja Tvrtka koji ga je kao poslanika slao na važnije pregovore s Dubrovnikom 1382. i dalmatinskim gradovima 1388., dakle iste godine kada je Vuković pružio žestok otpor Turcima. Šta se, u stvari, dogodilo?

Krajem avgusta 1388. godine Turci su silovito upali u Bosnu. Bio je to jedan od pohoda koji su za cilj imali isključivo pljačku i zlostavljanje. Iza takvih najezdi ostajale su pustoš i kuknjava: na taj način sultan Murat I želeo je da raji utera strah u kosti.

Ovog puta u bilećki kraj besno su uletele akindžije — neregularna konjica, bez bilo kakve discipline, kojoj je bilo dozvoljeno zaista sve. Predvodio ih je iskusni Lala Šahin, isti onaj Šahin koji je kod Marice glatko potukao Srbe. Iza sebe je već imao niz značajnih bitaka iz kojih je redovito izlazio kao pobednik. Smatra se da je bio uveren da će i ovaj pohod povećati njegov ionako veliki ugled kod sultana.

Međutim, velika očekivanja velikog vojskovođe Šahina srušio je Vlatko Vuković i njegovi ratnici hrabrošću koju hvale i turski izvori.

Na čelu levog krila

Detaljnijih podataka o ovom boju kod Bileće — nema. Više dokumenata navodi da su turske snage bile jače nego u sličnim pohodima. Važnost napada dalo je svojom prisutnošću i nekoliko uglednih spahija. Dubrovački izvori, a oni su najčešće vrlo pouzdani, kažu da je s turske strane bilo 20.000 snažnih i veštih akindžija. Nasuprot njima, pod komandom Vlatka Vukovića, samo „1.700 kopalja“, odnosno ljudi.

Ova bitka, prethodnica Kosovskog boja, odigrala se 27. avgusta 1388. godine. Ni do danas nije utvrđeno tačno mesto okršaja. Pretpostavlja se da su Turci sačekani u nekom klancu, kao što navode njihovi izvori, čime se, naravno, poraz ublažava. Ali, svi izvori, i naši i turski, slažu se u tome da je to bio veliki osmanlijski poraz i takođe velika pobeda Vlatka Vukovića.

Ali, iako su kod Bileće potučeni do nogu, Turci nisu ozbiljno uzdrmani: u snažnom naletu ka Evropi oni će se već sledeće, 1389. godine, sukobiti sa Srbima, i ne samo njima, u bici na Kosovu. Tu ih je, predvodeći levo krilo vojske kneza Lazara, opet sačekao Vlatko Vuković.

Naime, bojeći se daljih turskih napada i shvatajući opasnost koja preti Bosni ukoliko Srbija podlegne, Tvrtko je knezu Lazaru, s kojim je stalno bio u savezu, pomogao u Kosovskoj bici. Bosanska vojska je povučena iz Dalmacije i pod Vlatkovom komandom krenula u Srbiju, iako je time odložena već obezbeđena predaja dalmatinskih gradova.

Pobeda za nezaborav

Međutim, o delovanju te vojske na Kosovu malo se zna. Njeni direktni protivnici bili su vojnici Muratovog sina Bajazita, zapovednika desnog krila turskih četa.

Neka bosanska vlastela pala su za vreme borbe u tursko ropstvo i odvedena u Malu Aziju. Sam Vlatko Vuković uspeo je da se, bez značajnijih gubitaka, povuče s glavnim delom svojih jedinica. Umro je 1392.

Ali, kao poštovan junak Vlatko je nastavio svojevrsni život u narodnim predanjima. Priča o njegovom junaštvu prenosila se s kolena na koleno, tako da je i danas živa u bilećkom kraju.

Pripoveda se da je u bici 27. avgusta 1388. poginulo čak 15.000 Turaka. Kao dokaz ove tvrdnje žitelji Bileće i okoline pokazuju prastara kamena obeležja za koja se veruje da su grobovi turskih vojnika. Nekoliko takvih znamenja nalazi se danas i na muslimanskom groblju u Bileći.

Rekosmo da se i ime Bileće vezuje za boj Vlatka Vukovića i Turaka.

— Da li videste Vlatka i poteru ovde? — pitali su Turci.

— Vlatko bi i leće! (odlete) — glasio je odgovor. Prema ovom „bi i leće“, prema legendi, Bileća je dobila ime.

Vlatko Vuković je sahranjen u Vlahovićima, iznad Ljubinja, ispod velikog kamena na kome je, navodno, uklesano: „Ko dirne u ovo — biće proklet“. Kad je grob ipak otvoren, unutra je nađen kostur i oružje kakvo su nosili velikaši toga vremena. Nedostajala je samo desna ruka: narod veruje da je Vlatkova junačka desnica zauvek ostala na Kosovu.

(Ivan Lončar, Politikin „Zabavnik“ br.: 1956, 23. 06.1989.)

Van mreže antoneli

  • Novajlija
  • *
  • Poruke: 14
  • Ugled: +1/-0
Odg: Desnica je ostala na Kosovu
« Odgovor #1 poslato: 19.03.2014. 08:17 »
lep tekst..