Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Bez sredstava i sa malo znanja - Srpski lekari lečili su tifus nadom i ljubavlju  (Pročitano 973 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Prvi svetski rat Srbija je dočekala sa nerazvijenim civilnim i vojnim sanitetom, a već na početku rata došlo je do širenja masovnih epidemija. Ipak, neki srpski lekari iz tog perioda postali su pioniri u mnogim oblastima medicine.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Posle balkanskih ratova, Srbija je bila ekonomski i biološki osiromašena i oslabljena, sa niskim nivoom kolektivne i lične higijene i nerazvijenim civilnim i vojnim sanitetom. Već na početku Velikog rata postojali su svi preduslovi da dođe do masovnih epidemija.

Prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti za Jutarnji program RTS-a kaže da je već krajem 1914. godine, posle slavnih pobeda na Kolubari, Ceru i Suvoboru, došlo do epidemije pegavca, tj. pegavog tifusa.

– Prvo među zarobljenicima, a bilo ih je oko 70.000, a zatim među srpskim vojnicima i ranjenicima. Tada je bila vojna doktrina da se obolele osobe šalju ka unutrašnjosti, na taj način se pegavac proširio po celoj Srbiji. Činjenica je da je u tih nekoliko meseci oko 500.000 ljudi obolelo od pegavca, a 150.000 ljudi je umrlo – kaže Delić.

Prema rečima doktora Delića, srpski sanitet je u to vreme bio veoma slab. Brojao je samo 534 lekara, od kojih je 132 preminulo od pegavca.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ratna bolnca srpskog saniteta na frontu oktobra 1914. godine

Problem je bio i to što srpski sanitet nije znao da pegavac prenose isključivo vaši.

Tek u martu 1915. u Srbiju je došla britanska sanitetska misija zahvaljaujući kojoj je epidemija zaustavljena.

– Sprovedeno je uništavanja vašljivosti kod ljudi, na veoma jednostavan način, pomoću pare, u jednom posebnom uređaju koje podseća na bure, tako da je to nazvano „srpsko bure", a u Drugom svetskom ratu „partizansko bure". Zaista su Englezi, pošto su znali način prenosa te infekcije, za dva, tri meseca uspeli da suzbiju tu epidemiju – objašnjava Delić.

U godini pre Solunskog fronta, zbog pojave drugih epidemija, intenziviran je rad srpskog vojnog saniteta i razvijene su vakcine protifv tifusa i kolere.

– I tokom te godine je bilo epidemije kolere, sa 12.000 inficiranih osoba. Tokom prelaska Albanije, pa i na Krfu, bila je epidemija dizenterije, tamo je Srbija imala oko 151.000 vojnika, a 7.000 umrlo zbog dizenterije i pothranjenosti. Naime, od 130.000 vojnika na Solunskom frontu, preko 50.000 srpskih vojnika je imalo malaraiju – kaže Delić.

Na Solunskom frontu u selu Dragomanci pored Bitolja, osnovana je prva poljska bolnica u kojoj su radili istaknuti srpski hirurzi.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Bolnica na ostrvu Vido smeštena u šatorima

Među njima je i utemeljivač srpske hirurgije i jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Vojislav Subotić.

On je prvi lekar koji je uspešno primenio metod reparacije krvnog suda i osmilsio šinu za imobilizaciju butne kosti.

Doktor Brana Dimitrijević kaže da su u tom periodu srpski lekari bili pioniri u mnogim oblastima.

Prvi lekar koji je tvrdio da je saradanja zubara i hirurga neophodna kada se leče povrede lica i vilice, bio je stomatolog Atanasije Puljo. On je osmilsilo takozvani „balkanski metod", koji je doprineo razvoju rekonstruktivne hirurgije.

– To je taj princip „od unutra ka spolja", znači, prvo se mora zbrinuti skelet lica pa onda posle toga obrada mekih tkiva. To pre toga, niko tako gromoglasno i na osnovu tolikog broja slučajeva nije izgovorio – objašnjava doktor Dimitrijević

U čast doktora Atanasija Pulje, postavljena je spomen ploča na kući u kojoj je živeo, a zemunska ulica u kojoj je rođen, nosi njegovo ime.

Izvor: RTS