Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Zaboravljeni srpski car Jovan Nenad  (Pročitano 2334 puta)

Van mreže Max

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 712
  • Ugled: +81/-0
Zaboravljeni srpski car Jovan Nenad
« poslato: 21.12.2013. 21:30 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Car Jovan Nenad ili Crni Jovan je bio  srpski car, koji je stvorio kratkotrajnu nezavisnu državu na području današnje Vojvodine 1526/1527. godine.

Bitkom na Mohačkom polju 29. avgusta 1526 Turci su uništili vojsku ugarsko-češkog kralja Ljudevita Jagelovića, koji je i sam tu poginuo. Posle ove bitke Ugarska prestaje da postoji kao nezavisna država, a njena teritorija biva podeljena između Turskog i Habzburškog carstva.

Kralj Ljudevit nije imao dece, te se Ugarska podeli na dve stranke: jedna stranka izabere za kralja Ivana Zapolju, uglednog ugarskog vlastelina, a druga stranka proglasi kraljem Ugarske Habzburgovca Ferdinanda, šuraka Ljudevitova. U borbu između ovih suparnika umešao se i vođa srpskih plaćenika, Jovan Nenad, koga su savremenici, zbog crnomanjastog lica, zvali Crni Čovek.

Ne zna se tačno ko je bio Jovan Nenad. On sam je tvrdio da je potomak vizantijskih i srpskih vladara. Neki savremenici su ga smatrali izdankom srpskih despota, a drugi čovekom niskog roda. Neki izvori kazuju da je rođen u godini zveri 1492. Postoji verovanje da je od te godine (od sedamhiljadite po vizantijskoj eri, 5508+1492=7000, nastao vtori vek, kad svakog trenutka može da bude propast sveta. On se odmah posle Mohačke bitke pojavio između Tise i Dunava na čelu jedne srpske čete, za kratko vreme proterao je Turke iz Bačke i zagospodario nad celom Bačkom, kao i nad delovima Banata i Srema. Time je stvorio jednu privremenu nezavisnu državu, za čiju je prestonicu izabrao Suboticu. Na vrhuncu moći, Jovan Nenad se u Subotici krunisao za srpskog cara.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Vojska mu je bivala svakim danom sve veća i početkom 1527. godine brojala je oko 15.000 ljudi. Kada su njegovi protivnici zauzeli Suboticu, Car Jovan Nenad je preneo svoju prestonicu u grad Segedin.

U prvi mah Car Jovan Nenad je pristao uz Zapolju, ali mađarski plemići, čija je imanja po Bačkoj prisvojio, udaljiše Zapolju od njega, te on početkom 1527. godine pristane uz Ferdinanda. Borbe oko ugarskog prestola smatrao je Car Jovan Nenad samo privremenim zanimanjem, a glavnim zadatkom smatrao je borbu protiv Turaka za oslobođenje srpskih zemalja. Ferdinand se nalazio u prvoj polovini 1527. izvan Ugarske, pripremajući se za borbu protiv Zapolje, koji je u to vreme slao jednu vojsku za drugom protiv Cara Jovana Nenada, da ga uništi pre Ferdinandova dolaska u Ugarsku.

Prvu Zapoljinu vojsku, pod vođstvom Vladislava Čakija (Csaky), porazio je Car Jovan početkom aprila, a u pokolju pogine i sam Čaki. I drugu vojsku kralja Zapolje, pod vođstvom erdeljskog vojvode Petra Perinjija, pobedio je Car Jovan krajem aprila kod Seleša (Seleška bitka) na Tisi, a Perinji se s mukom spasao. Treća vojska, celokupna snaga Erdelja i gornje Ugarske, pod vođstvom Perinjija i biskupa Cibaka, odnese, krajem juna, na Sedfalskom polju pobedu nad carevim četama. U krvavom pokolju pade oko 8.000 carevih ljudi.

U roku od mesec dana car se opet pribrao od strašnog poraza i popunio je proređene redove svojih četa. U to vreme je ušla u Ugarsku i Ferdinandova vojska, te Car Jovan krene njoj u susret. Usput je svratio u Segedin, gde ga iz zasede smrtno rani puščanim zrnom jedan Zapoljin pristalica, te car umre od rane 26. jula 1527. u Tornjošu, nedaleko od Segedina. Vojska Ferdinandova naiđe na slab otpor, jer su Zapoljine čete bile proređene i izmorene borbom protiv Cara Jovana, te Ferdinand za kratko vreme protera Zapolju iz Ugarske. Posle smrti Cara Jovana, njegova vojska se za kratko vreme rasula, i to je bio kraj i njegove države.

Kako tvrdi Veselin Dželetović (Poslednji srpski car - Jovan Nenad, Poeta - Beograd, 2007), od pojave cara Jovana Nenada Vojvodina Srpska je uvek po svojoj državotvornoj misli ulazila u sastav Srpske Države. To svoje državotvorstvo Vojvodina Srpska je ispoljavala u oružanim ustancima naroda, u planovima i predstavkama grofa i despota Đorđa Brankovića, patrijarha Arsenija III Čarnojevića, u predstavkama i odlukama Narodnih Sabora, naročito Temišvarskog Sabora iz 1790, na čuvenoj Majskoj Skupštini 1848, i Blagoveštanskom Saboru 1861. u Sremskim Karlovcima.

Tokom vremena, Car Jovan Nenad je postao legendarna figura za Srbe. Mnogi istoričari ga smatraju začetnikom današnje Vojvodine, a u Subotici mu je podignut spomenik sa natpisom: „Tvoja je misao pobedila“.

Prema Aleksi Iviću (Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929), car Nenad Jovan time je postao začetnik današnje Vojvodine. Njegovom smrću, uništena je i njegova tvorevina, ali ideja, koju je on uneo među Srbe u Ugarskoj, nije više mogla da se uništi.
 
Međutim u Pomorišju, istočno od Dunava, planulo je nezadovoljstvo, koje je mnogo duže trajalo, ali je ostalo ograničeno na naš narod, čija je nada da će uz pomoć Ugarske nastati bolji dani za balkanske Srbe, na Mohaču tako reći uništena. Narod na tom prostoru, pojačan došljacima iz Srema i bačkim Srbima koji su se sklonili ispred Turaka u gornji Banat, digao se na ustanak koji se odatle preko današnjeg Banata i Bačke proširio sve do Dunava i Save. U ovaj uskomešani narod gornjeg Banata, u okolinu Lipova na Morišu (Lipove, Lipe), došao je jedan čovek, koji je već svojom neobičnom i zagonetnom pojavom svraćao pažnju na sebe. Čovek koji je bio tajanstven savremenicima i koji je ostao zagonetka i za kasnija pokolenja. U jedinom dokumentu koji od njega potiče nazivao se „Jovan od Boga poslani car“. U službenim dokumentima savremenici su ga oslovljavali imenom Jovan Nenad, a izvan srpske sredine najčešće je spominjan kao „Crni Čovek“.

Neki izvori kazuju da je rođen u „godini zveri“ (1492. godine posle Hrista), u vreme otkrića Amerike. Postoji verovanje da je od te godine (od sedamhiljadite godine po vizantijskoj eri /5508+1492=7000/ ) nastao „vtori vek“, kad svakog trenutka može da bude propast sveta. Taj podatak samo je podržavao neizvesnost o njegovoj pojavi i poreklu i podsticao nagađanja i prepričavanja različitih, veoma protivrečnih verzija.
Čak i o samom imenu cara Jovana Nenada postoji više verzija. Nazivali su ga: „Crni čovek“, „Joanni Char Nenada“, „Niger Homo“, „Der schwarze Mann“, „zli Rac“ „car Ivan“, „Jovan Crnojević“, „Crni Jovan“.

Uz ta imena bila je vezana predstava da je bio hrabar po tipu naših srednjovekovnih junaka iz narodnih pesama, oštrouman i ubedljiv, strogo moralan, verski širokogrud i podjednako pravičan, energičan i neumoran, određenog i jasnog pogleda na događaje, velike smelosti, ljubazan, slatkorečiv i ubedljiv, u boju okretan, spram svojih vojnika strog, spram neprijatelja neumoljiv, vrlo moralan i pobožan.
 
Bio je naš najveći političar i državnik toga vremena, jer je bolje nego iko umeo da stvari jasno vidi, znao se snaći i tačno oceniti datu situaciju, predvideti događaje i odrediti najpovoljniji pravac za naše nacionalne i državne težnje na severu, kako za dati momenat tako i za budućnost  Savremenici ga opisuju kao čoveka tanka stasa ponosita, srednjega uzrasta, jako crnomanjast, orlovskog nosa. Na telu je imao jednu crnu prugu1) u širini jednog prsta, koja je počinjala kod desne slepoočnice i išla u pravoj liniji sve do stopale desne noge. Ta crna pruga je pojačavala u očima savremenika tajanstvenost njegove ličnosti...

O značaju cara Jovana Nenada

Teška vremena, u srpskom narodu iznedre ljude koji su voljom proviđenja pozvani da u nekim događajima odigraju svoju istorijsku misiju, preuzmu na sebe breme odgovornosti i pokušaju da odbrane Srpstvo. Sa Jovanom Nenadom na čelu naš narod je, posle propasti njegovih srednjovekovnih država, učinio jedan od najsnažnijih napora za restauraciju izgubljene političke samostalnosti.

Car Jovan, u poređenju sa srpskim despotima u Ugarskoj, pre i posle njega, čije težnje behu upravljene isključivo na to da uz pomoć Ugarske oslobode svoje zemlje od Turaka, stoji po svom političkom značaju za stvar ugarskih Srba visoko nad svima. U to su doba naši despoti ličili na nekakve pogranične kapetane sa titulom despota, koji imaju da čuvaju granice Južne Ugarske, radi čega im se ustupaju na uživanje velika imanja. Svi dotadašnji despoti smatrali su da je nastanjivanje srpskog naroda na teritoriji Južne Ugarske privremeno, dotle dok se njihova ognjišta ne oslobode od Turaka da se mogu na njih povratiti, što se jasno ogleda i u njihovom titularnom despotstvu.

Isto tako, privremeno, shvatili su naš položaj u Ugarskoj i sami ugarski kraljevi i vlastela, pa su pod tim uslovom, izgleda, i pristali da se Srbi nasele i nastane u Južnoj Ugarskoj. Car Jovan je jedini, zato ga i smatram najvećim političarem i državnikom toga vremena, iskoristio povoljne političke, državne i etnografske prilike u kojima su se tada nalazili Ugarska i srpski narod, i pokušao da osnuje jednu samostalnu srpsku državu. Osnivanjem samostalne srpske države, car Jovan prekida sa tim shvatanjem srpskih despota i ugarskih kraljeva i vlastele, o privremenom našem položaju u Ugarskoj, i prvi proglašava da ovdašnji Srbi na jugu Ugarske ne misle napuštati nastanjeno zemljište; već da, po etnografskom pravu, smatraju sebe kao sastavni deo srpskog naroda, a to nastanjeno zemljište kao svoje i kao teritorijalno sastavni deo Srpske Države.

Taj prekid izrazio je car Jovan i formalno, u nazivu, na mesto naziva despota titularnih sebe naziva carem, jednim mističnim imenom, u kome su se skrivali dalekosežni ciljevi njegove akcije na Balkanu i u srpskom narodu.

U etnografskom pogledu, u Južnoj Ugarskoj, Banat i Bačka bili su u to vreme srpski i slovenski. Po turskim tefterima i drugim istorijskim podacima iz toga doba, vidi se da je u to vreme u Bačkoj i Banatu dve trećine žitelja bilo srpskog porekla, a kada se ovamo ubroje još i ostali Sloveni*, onda Banat i Bačka dobijaju etnografski apsolutni karakter srpski i slovenski...

Od doba cara Jovana Nenada, Vojvodina Srpska je uvek po svojoj državotvornoj misli ulazila u sastav Srpske Države. To svoje državotvorstvo Vojvodina Srpska je kasnije uvek jasno i otvoreno ispoljavala, kad god je mogla i gde god je mogla, kroz čitav XVII, XVIII, XIX i XX vek. Ona je njega ispoljavala u oružanim ustancima naroda, u planovima i predstavkama grofa i despota Đorđa Brankovića1), patrijarha Arsenija III Čarnojevića, u predstavkama i odlukama sviju naših Narodnih Sabora u XVII i XVIII veku, naročito Temišvarskog iz 1790, u XIX veku na čuvenoj Majskoj Skupštini, 1848, i Blagoveštenskom Saboru 1861. u Sremskim Karlovcima.

Blagodareći tome, Vojvodina je budno čuvala svoju nacionalnu svest i srpsku državnu ideju sve do naših dana. U tome je značaj cara Jovana za Vojvodinu i ceo naš narod, pa u tome i njegova besmrtnost.

Za grad Suboticu postoji još jedan razlog više, da se imena cara Jovana seća sa zahvalnošću, i da ga očuva u trajnoj uspomeni. Ranije jedno beznačajno naselje u privatnom vlasništvu feudalnog gospodara, poznato pod imenom „Zabatka'', od dolaska careva, koji je otrže ispod feudalne vlasti, utvrdi i uze za svoju stolicu, dobija prestiž nad okolnim naseljima, počinje nositi ono svoje lepo slovensko ime, svakako po imenu vojvode Subote Vrlića, koga car postavi u Subotici za svog namesnika, i vremenom se razvija u jedan od najvećih i najlepših gradova Vojvodine. Nećemo se ni najmanje ogrešiti o istorijsku istinu ako cara Jovana nazovemo osnivačem Subotice.

Njegov prkosni pogled, sa spomenika koji mu je podignut u Subotici (uzgred, koji su neki pokušali da sruše — a on se kao Feniks pojavio na drugom mestu), stolećima će gordo i ponosno, izražavati državnu i demokratsku misao srpskog naroda ovde na severnoj strani naše otadžbine, i biti stalan memento srpskom narodu na njegovu veličinu i značaj, a još više onima sa mnogih strana, da priznaju i poštuju srpsko istorijsko i etnografsko pravo na Vojvodinu.

U 16veku počela je kolonijalna politika preko okeana, trebalo je uzeti druge kontinente. Tada su evropljani počeli uveliko proizvoditi barut, puške i topove, a u evropi tada je najjača bila nemačka sa karlom petim na čelu.

Englezi i francuzi prave dogovor sa papom da onemoguće nemačkoj da ide i kolonizuje na drugim kontinentima. Odlučuju da nemačkoj dovedu tursku na granicu. Tako je nemačka bila obavezna da ratuje sa turskom svake godine. Tu je trebalo i nešto žrtvovati. KATOILČKA MAĐARSKA
I šrtvovana je! 50 procenata mađarskih feudalaca pristane da se pokori turcima, i među njima svi feudalci koje naša istoriografija zove kao hrvatske feudalce, to je krste franko pali drugi.
Dve trećine boraca na Mohačkom polju i skoro svi zapovednici i komandanti su bili Srbi, među njima i Batići koji su sa Zelava iz Salove emigrilali pred turcima u mađarsku.

I još jedna laž o turcima i o njihovoj sili i imperiji. Kad god je nemačka mogla da pobedi turke sa zapada je na nemačke katoličke države vršen pritisak i vojni udari od strane engleza i francuza. I dalje pričamo o robovanju pod turcima od 500 god.

Da bi pojasnio sliku koja stoji ovde treba napomenuti i kako je takozvana turska postala velesila protiv koje se borila hrisćanka evropa (što je naravno laz). Zapadna evropa je tursku podigla i dovela da poislamizuje narod pravoslavni t.j. romejsko carstvo odn. lažno zvanu vizantiju, koju ona nije mogla da pokatoliči jer joj je na putu stajala Srbija i narod koji je većinom bio SrBski. Računali su da bi oni mogli nešto kasnije uraditi po tom pitanju. Zato niko nije ni branio Carigrad kad su turci napadali. Đenovljani  su pomagali turke, slali su im vojsku, hranu i barut, a topovi su stigli iz mađarske da bi se sravnile Carigradske zidine.

Dokaze iznosi gos. Jarčević i kaže da su Srbi tri puta oslobađali Balkan, prethodno zvani Helm, i kad god su to uspevali englezi i francuzi su ih pomagali i vraćali turke nazad. Tako što su sa zapada navodili austriju koja je mobilisala Srbe iz Srbije, Bosne i Hercegoviene (VOJVODSTVO SVETOG SAVE) i Dalmacije i vodila ih na granice da ratuju. Tako su se turci ponovo vraćali nazad na Balkan.

Rat koji se odigrao pre Prvog Srpskog Ustanka koji mi zovemo rat između austrije i turske nije pravi naziv jer su Srbi digli taj ustanak. To koriste austrijanci i silaze u Srbiju uzevši vlast, da Srbi ne bi organizovati svoju državu. Kaže da ne zna ko je te 1778 bio vođa ustanka u Srbiji i ne zna ko je bio vođa ustanka u Bosni, ali se zna da su ustanici iz Srbije sa vojskovođom Karađorđem na čelu i ustanici iz Bosne sreli na mostu u Višegradu. Uz bratsko grljenje konstatovali su da nema otpora u Srbiji nema otpora u Bosni i u Makedoniji. Francuzi iskrcavaju trupe u Solunu i kreću sa turcima nazad na austriju junački sa leđa. Austrija je odvela ustanike iz Srbije na zapadnu granicu, a kad su došli po ustanike iz Bosne u Banja Luci je posečen fed marsal i cela njegova brigada.

Stoji zapis da je Karađorđe uzdrmao celo tursko carstvo sa svega dva topa. Neslavno su prošli i oficiri i vojskovođe iz Napoleonove vojske protiv Karađorđa, a izveštaj koji su napisali posle toga je glasio: DA SU SE BORILI PROTIV KARAĐORĐA KOJI KAD BI IMAO VOJSKU KAKVU IMA SLAVNI NAPOLEON DA BI NjEGOVA BILA CELA EVROPA!!!!                           

IZVOR DAO SLOBODAN M. JARČEVIĆ - pravoslavna-srbija.com

toliko o ropstvu od 500 god pod turcima
« Poslednja izmena: 24.12.2013. 20:48 Max »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Max

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 712
  • Ugled: +81/-0
Odg: Zaboravljeni srpski car Jovan Nenad
« Odgovor #1 poslato: 21.12.2013. 21:58 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Povodom obeležavanja 400 godina od smrti Cara Jovana Nenada, odbor za proslavu je doneo odluku da se podigne spomenik. Najpre je 5. oktobra 1927.godine u prisustvu predstavnika vlasti i mnogobrojnog građanstva, u temelje položen pergament, umetničko delo subotičkog slikara Save Rajkovića. Pročitana je povelja a zatim, zajedno sa po jednom jednodinarkom i dvodinarkom, sa likom Kralja, stavljena u bakarnu kutiju i nakon blagoslova pop Blaška Rajića i pop Marka Protića, uzidana u temelj.

 
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Sava Rajković, plakat za Sokolski slet 1936.g.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Spomenik je otkriven 27. Novembra 1927. Postament je urađen od venčačnog kamena a figure od kararskog mermera. Proslava je počela noć ranije, velikom bakljadom u gradu, vojnom muzikom i svečanom predstavom u Pozorištu. Ujutro su muziku na ulicama nastavili vatrogasci a mnoštvo građana je u 8.45 h dočekalo dvorski voz i visokog gosta Kneza Pavla. Dočekali su ga veliki župan, gradonačelnik i biskup Lj. Budanović. Knez je poljubio u ruku biskupa a nakon toga mu je jedna devojčiva predala buket cveća. Na četvoropregu su se odvezli najpre u pravoslavnu crkvu a zatim u katedralu sv. Terezije. Nakon svečane skupštine u Gradskoj kući, u prisustvu nekoliko ministara, predsednika parlamenta, gradskih vlasti, umetnika Palavičinija i građana, otkriven je spomenik. Položeni su venci a Mijo Mandić je održao govor o Jovanu Nenadu Subotičkom, o njegovoj borbi i stradanju, uporedivši ga sa rimskim Carem Dioklecianom, Napoleonom i Lajošem Košutom, koji su isto tako potekli iz nižeg staleža „…ali su ipak svojim znanjem, veštinom, junaštvom došli na površinu, na vidik svetske borbe, te su duže ili manje upravljali sudbinom dotičnog plemena, naroda ili države.“

Nakon toga, Knez Pavle, veliki ljubitelj umetnosti i kolekcionar, otišao je na izložbu slika vojvođanskih umetnika, razgovarajući sve vreme, skoro sat vremena sa slikarom Savom Rajkovićem, kod koga se interesovao o radovima i životnim prilikama vojvođanskih slikara. Sa izložbe su svi otišli na banket.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Grad je otkupio i gipsane figure za slučaj da spomenik bude oštećen. To se i desilo 1941. godine a pomoću gipsanih modela, obnovljen je 1991. godine.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Od dekapitacije do obnove, figure su ležale u žbunju dvorišta Rajhl palate.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


« Poslednja izmena: 24.12.2013. 20:48 Max »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete