Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: ЗАПИС О КОСОВУ  (Pročitano 1582 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
ЗАПИС О КОСОВУ
« poslato: 23.06.2013. 23:54 »
Mноге познате српске племићке породице  воде порекло са простора Косова и Метохије међу којима је и чувени кнез Лазар који се родио у средњовековном граду Прилепцу код Косовске Каменице у близини старог српског града Новог Брда.

Као што су то чинили вековима уназад тако и  данас отимачи и пљачкаши наших светиња покушавају да униште или присвоје многе верске и културне знаменитости Срба на Косову и Метохији.

Тако је на пример врло мало је познато да је на пољу Косову као  знак поштовања према погинулим српским херојима у Косовском боју, а уједно и као опомена будућим “придошлицама” или онима “који су ту” да знају да су на српску земљу ступили, стајао мермерни стуб у облику крста са уклесаним речима деспта Стефана. Крстообразни мраморни споменик на месту Лазареве погибије Стефан је могао подићи тек када је Косово поље 1404 ушло у састав његове државе, а постојао је још крајем 15. века. Натпис, односно речи које су биле уклесане на стубу преписане су у једном рукопису из 16. века и тако су сачуване до дана данашњег.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Као учесник многих битака Стефан Лазаревић је осећао љубав према војницима, љубав према витештву, страст боја, жељу за победом, снагу животну која у борби расте до врхунца, родољубље, братољубље и све изазове рата, а то се јасно види из начина како описује српске витезове у боју на Косову у Запису на стубу мраморном на Косову који је уствари истина о роду српском, о разлозима и начинима жртвовања подвижника кнеза Лазара и Косовских јунака. Та комуникација се дошаптава кроз векове и он  нам каже да су они “мужеви добри, мужеви храбри, мужеви у истину у речи и делу”, и да су били спремни на такву надљудску жртву и да су зато заслужили част у српском народу да им сплете ореоле Светости:

... безбројно мноштво,
мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви у истину у речу и делу,
који као светле звезде блистају се,
као земља цветићима преишарани,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многих коња изабраних
сведивни и красни јахачи,
свеплеменити и славни...

И тако док је Србија храбро ишла у борбу против Турака дотле је цео хришћански Запад условљавао помоћ Балканским хришћанима напуштањем православља, ношени похлепом за освајање простора између великих река, Саве и Дунава, и Јадранског мора, не видећи да опасност прети и њима. Србија је за њих била некрштена земља и крајишка област (тампон зона) према Турцима, коју треба запосести или искористити. А Азија је већ хрлила према Београду, Будиму, Бечу, центру Европе, најкраћим путем, Моравом, Србијом.


ЗАПИС О КОСОВУ
(Стефан Лазаревић)

Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб ,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.

Ове речи су биле исписане на стубу мраморном на Косову који је поставио деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју, 15 година после битке тј. 1404 године. Овај једини препис текста са мраморног стуба сачуван је до данас у Патријаршијској библиотеци бр. 167.

Овде је интересантно обратити пажњу на датум "лета 6897" са мраморне плоче. Рачунање година најдуже је трајало  од библијског постанка Света, које је по Светој књизи било 5508. године п.н.е. Срби су чак и после Косова рачунали године од постанка Света. Тако је Стефан Лазаревић, подижући Мраморни стуб на месту погибије свога оца кнеза Лазара 15 година после Косовске битке, на стубу оставио запис да се славна битка са Турцима одиграла "петнаестог дана месеца јуна године 6897." Ако од 6897. одузмемо 1389. (година када је био бој на Косову), добијамо 5508. (п.н.е.), што је година настанка Света по Библији.

Овде се отварају многа питања која би могла бити повод за интересантне дискусије на ову тему.
« Poslednja izmena: 16.09.2013. 23:52 Konstantin »