Редослед усвајања древне србице код других народа био је следећи.
Прво је усвојена у Асирији, писменост која се данас назива арамејском. Затим је усвојена у Феникији као продужетак асирске писмености.
После Асирије ту писменост донели су са собом у Италију, употребљавали и ширили Рашани, Расени, данас познати као Етрурци.
Потом је србица прилагођена грчком језику.
После Грка србица је усвојена и од Јевреја.
Србица је такође постала писмо разних и мање значајних народа.
Употреба србице у Асирији, коју данас називају арамејским писмом, било је одлучујуће за њено ширење у тада познатом свету.
Писмо је однето из Европе у Азију приликом првог аријевског похода под Нином Беловим.
У исто време ово писмо је стигло до Индије где је од њега настала брахманска писменост.
После асирског царства србица је употребљавана као званично писмо и у медијском царству.
Тако је постала писменост свих народа на Блиском истоку и у средњој Азији.
Разни народи су је прилагођавали својим језицима и мењали облик слова, али су ипак слова и њихова гласовна вредност остали непромењени.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteGosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteОвде се види упоредна числена вредност слова код Срба и Грка.
Лино Рашанин је негде у деветом веку или почетком осмог века старе ере прилагодио србску азбуку за Грке.
Урадио је то тако што је заменио само она слова из древне србице чију гласовну вредност Грци нису имали у своме језику.
То су: Ђ ђерв, Ж жаза, Џ џау и Ш ша.
Од ових слова је направио грчка слова: ета, тета, пси и омега.
Ова слова су задржала исту бројну вредност као и у србици.
Док је слова В веда,Ч чима и Ц цифа, задржао само у численој скали.
Србско слово веда, које је у древној србици било на шестом месту у азбуци и имало бројну вредност шест, Грцима је личило на дупло гама и називали су га "дигама" и имало је исту бројну вредност.
Слова чима и цифа се налазе само у численој скали са истим бројним вредностима као и у србици.
То је најјачи доказ од кога су примили писменост.
Србско слово В веда, заменило је грчку бету под именом вита.
То се десило у време после освајања Александра Великог.
Грци су од тада, као и данас, слово бета писали са МП или само са М.
Србско слово В веда, из древне србице Грци су задржали у численој скали за број 6.
Дуго времена су га писали на исти начин као у време Винчанске културе и називали - дигама, зато што их је подсећало на дуплу гаму.
Због широке употребе грчког језика, заједничког суживота и међусобног прожимања две културе, србске и грчке, Србима су се вратила она слова србице којима су Грци дали своја обележја.
То су дуга ета, каснија ита, тета, пси и омега. Ова слова су ушла у србску азбуку као додатна.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteГрчка числена скала у којој су очувана, поред слова прилагођених грчком језику и слова из србице која Грци немају у свом језику и писму.
Числену вредност слова је било врло тешко мењати, јер је то реметило математичке операције и рачунање.
Зато су сви народи који су примили писменост од Срба задржали србску числену скалу.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteНапис кнеза Меше на споменику из 842. године пре Христа је најстарији јеврејски запис.
Писмо је древна србица коју су примили из Асирије.
Јевреји су примили и србску числену скалу која је била у употреби у Асирији.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteНа овој таблици видимо како је прилагођена древна србица јеврејском језику.
Слово В веда је задржало редослед и вредност броја 6.
Слово Ђ ђерв је, као глас Х, јер глас ђерв не постоји у јеврејском, задржало је редослед и бројну вредност 8.
Слово Ж жаза, које такође не постоји у јеврејском, задржало је редослед и бројну вредност 9, али гласовно прелази у цаде.
Слово Ч чима, које не постоји у јеврејском, задржало је редослед и бројну вредност 90, гласовно као цаде.
Слово Ц цифа, које постоји у јеврејском као цаде, задржало је гласовну вредност, редослед и бројну вредност.
Тако су Јевреји заменом Ж и Ч у Ц добили три слова исте гласовне вредности,
три цаде.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteОвде смо приказали напис на Енејевом гробу у Италији, који потиче из времена од око 1150. године пре Христа.
Писмо је варијанта древне србице каква је употребљавана у италијанској покрајини Умбрији.
Речи у тексту као и имена богова који се помињу припадају србском језику.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteУ горњој таблици је приказано прво, исконско, римско писмо, латиница.
Јасно се препознаје да је то писмо копија рашанског, односно етрурског писма.
Слова су мењала изглед кроз разна времена тако да је то постало доста различито писмо.
Исти случај је и код Јевреја са њиховим савременим писмом.
Највеће промене у изгледу слова латинице настале су од времена Ханибалових ратова и његовог опседања Рима.
Тада је римски Сенат дао наредбу да се из Рима избаце све рашанске књиге и писмо преправи.
Разлог за то је био тај што је Ханибал, који је Римљанима нанео велике поразе, био Рашанин у служби Картагине.
На горњој табели дата је и једна азбука која се зове роданска.
Роданија је старо србско име за савремену Француску. Писмо нађено у Роданији је потпуно исто са рашанским, то јест исто са србицом винчанског типа.
Без обзира на обликовање слова и остварене разлике, латиница је само један вид србице, од које је настала као и многа друга писма.
Латиница је једно од млађих, оскудних писама јер због недовољног броја слова она је врло непрактична.
Иако је једно од најлошијих, латиница се стицајем околности данас употребљава као међународно писмо.
