Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Umetnost paleolita  (Pročitano 3057 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Umetnost paleolita
« poslato: 15.09.2012. 03:14 »

Paleolitska umetnost razvija se u dva osnovna oblika - predmetna, otkrivena sa alatkama i oružjem i prilično dobro datovana i zidna, umetnost oslikavanja zidova pećina.

Razlikujemo sledeće periode:

  -Predfigurativni period - pripada naprednom musterijenskom dobu (oko 50.000 god.), tokom koga se poznaje oker, skupljaju se fosili ali nemamo potvrdu o figuralnim delima. Šatelperonsko (oko 35.000) označava pojavu nakita, bez figuralnih objekata (nalazi kosti i kamenih pločica sa pravilno razmaknutim urezima. Okera ima mnogo.
  -Pimitivni period - stil 1 i 2, pripada vremenu Orinjaka (oko 30.000 god.), otkivene su ugravirane figure, veoma apstraktne, koje prikazuju glave ili telo životinja koje se ne mogu identifikovati. Stil 2 se javlja oko 25.000 god. i razvija se iz stila 1, likovi životinja su jednoliki, mogu se prepoznati bizoni, konji, mamuti... Ljudska figura je stilizovana.
  -Arhaični period se razvija iz stila 2 (oko 20.000 do 15.000 god.), i karakteriše ga ovladavanje tehnikom i kvalitnim slikama, sklupturama i gravurama. Neobične proporcije često navode na pomisao da je reč o gravidnim životinjama.
  -Klasični period se razvija u magdalenijenu (oko 15.000 do 11.000 god.) tokom koga oblikovanje figura dostiže veoma visok stepen realizma. Životinjski likovi su svedeni na gotovo prirodne proporcije, uočava se mnoštvo detalja.
  -Kasni period (oko 10.000 god) tokom koga prestaje ukrašavanje pećina i umetnost se usresređuje na predmete.

Ova podela paleolitske umetnosti je prihvaćena kao trenutno važeća u istoriji umetnosti, međutim, skori nalazi u pećini Šove (Chauvet) u Francuskoj znatno menjaju ova razdoblja, jer se crteži nađeni u njoj po svojoj realističnosti i snazi prikaza mogu svrstati u „klasično razdoblje“, iako su pomoću metode aktivnog ugljenika datirani u 32.000 godina p.n.e.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Odg: Umetnost paleolita
« Odgovor #1 poslato: 14.10.2013. 17:04 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Rasprostiranje paleolitske umetnosti u Evropi:
- Crveno: zidne slike
- Zeleno: nosive figure
- Cijan linija: dosezi glečera
- Plava linija: obale u ledenom dobu.


Paleolitska umetnost, je umetnost od pre otprilike 32.000 do 10.000 godina p. n. e. tokom kamenog doba (600.000 - 10.000 godina p. n. e.). Za paleolit je karakteristično organizovanje ljudskih jedinki u horde ili plemena, neodređene hijerarhijske strukture. Još uvek ne postoji zabrana incesta, što je glavna odrednica koja deli čoveka, kakvog danas poznajemo od našeg humanoidnog pretka. Kraj paleolita predstavlja u neku ruku pripitomljavanje ljudskog tela i prilagođavanje ovladavanju prirodom. Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u mezolitu javlja kao već zrela.

Može se podeliti na dve glavne kategorije:

  -  prenosive komade, male figurice i dekorisane predmete i
  -  pećinsku umetnost.
« Poslednja izmena: 14.10.2013. 17:47 Aleksandar »

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Odg: Umetnost paleolita
« Odgovor #2 poslato: 14.10.2013. 17:13 »
Pronalazak i podela

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zidna slika životinja iz pećine Lasko u Francuskoj, oko 13.000. p. n. e.
Tvorci ove slike su verovali da će im osigurati uspešan lov.


Paleolitska umetnost je prvo otkrivena 1860.- tih godina, kada je francuski paleontolog Edvard Lartet našao dekorisane predmete u pećinamai kamenim skloništima u jugozapadnoj Francuskoj. Starost im je procenjena u vreme oruđa i kostiju životinja ledenog doba. Otkrića su pokrenula ludilo prekopavanja pećina u potragi za prastarim predmetima, no malo je pažnje bilo posvećeno crtežima na zidu.

Lokalni zemljovlasnici su 1880. godine otkrili crteže u Španiji u pećini Altamirana što su arheolozi bili veoma sumnjičavi. Godine 1895. zidovi prekriveni gravurama otkriveni su u pećini La Mathe, u Dordonskoj regiji jugozapadne Francuske. Šljunak je najprije zatrpao ulaz u ovu pećinu, a paleolitski nanosi na pesku potvrđuju veliku starost tih nalaza. Godine 1901. gravure su nađene u pećini Les Kombareles, a crteži u susednom Font de Game-u, u istoj regiji kao La Mathe.

Godine 1902. arheolozi su priznali postojanje pećinske umetnosti. Od tada su brojna nova mesta otkrivena, pa su se istraživanja nastavila, posebno u Španiji i Francuskoj. Godine 1994. Francuz imenom Žan-Mari Žave otkrio je pećinu u dolini Adrehe takođe u jugozapadnoj Francuskoj. Pećina Žave sadrži slike brojnih životinja koje datiraju 32.000. p. n. e. čineći ih najstarijim pećinskim slikama.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Venera iz Brasempaja se smatra najstarijom skulpturom na svetu,
starija od 35.000. godina p. n. e.


Od 1981. godine arheolozi su otkrili nalazišta na otvorenom prostoru u Španiji, Portugalu, Australiji i južnoj Africi. Godine 1994. tokom reke Koa, u severoistočnom Portugalu, istraživači su našli kamenje s ugraviranim ljudskim figurama, konjima, kozorozima i divljim mačkama. Umetnici su očito čekićem istačkali konture životinja koje su kasnije spojili urezujući linije. Arheolozi procjenjuju te slike na 20.000 godina starosti te veruju da je takvo crtanje bilo veoma često no da su ostaci propali zbog utiecaja erozije vetra i kiše.

Danas arheolozi nalaze paleolitske umetnosti svrstavaju u razdoblja koja su dobila ime po najpoznatijim pećinama:

  -  Orinjačko doba (po pećini Aurignac u Francuskoj) - 30.000 – 25.000 g. p. n. e.
  -  Solitrensko doba (po pećini Solutre-Polully u Francuskoj) (takođe pećine: Lespugue, Predmost)- 25.000 – 18.000 g. p. n. e.
  -  Magadalensko doba (po pećini La Magdeleine u Francuskoj) (takođe pećine: Lasko- Lascaux, El Castillo, Pechmerl) - 18.000 – 14.000. p. n. e.

Kasno magdalensko doba' (pećine: La Magdeleine, Altamira, Niaux) - 14.000 – 5.000. p. n. e. 81% nalaza je iz četvrtog razdoblja