Forum Arheo amatera Srbije

Istorija => Praistorija => Paleolit - starije kameno doba => Temu započeo: Aleksandar 15.09.2012. 03:12

Naslov: Paleolit
Poruka od: Aleksandar 15.09.2012. 03:12
Paleolit ili starije kameno doba je preriod koji se proteže od pre 2,6 miliona godina do 10.000. godine p. n. e. Obeležio ga je nastanak i razvoj hominida i prvobitnog oruđa i oružja, najčešće od kamena (treba napomenuti da su nađeni i ostaci oruđa i oružja i od kosti i roga) po čemu i dobija naziv kameno doba. Antropolozi su proučavanjem skeletnih ostataka mogli da odrede fizičke osobine tadašnjih organizama.
Sama reč paleolit potiče od grčke složenice παλαιολιθικός - od reči - παλαιός - "star" i λίθος - "kamen".

Podela paleolota

- Rani paleolit (2.6 miliona godina do 120,000g. pne) koriste se prve, primitivne kamene alatke (pojava lat. Homo erectusa i lat. Homo sapiensa)

- Srednji paleolit (300,000 do 30,000g. pne)- doba neandertalaca, javlja se savršenije oruđe.

- Kasni paleolit (40,000- 11,000g. p. n. e. ). Javljaju se prvi jezici, epoha kromanjonskog čoveka.
Naslov: Odg: Paleolit
Poruka od: Aleksandar 14.10.2013. 16:57
Geneza čoveka kroz paleolit

Hominidi

Najstariji nađeni ostaci primata potiču iz perioda od pre 65 miliona godina, a nađeni su u Purgatori Hilu (SAD). Po nalazištu su i nazvani lat. Purgatorius. Oko pre 35-25 miliona godina odvaja se linija hominida. Hominidi do pre 8, odnosno 7 miliona godina zauzimaju savane, tokom ovog vremena lat. Ramapithecus-i se uspravljaju.

Hominidi su prva čovekolika bića. Više su ličili na majmune ali su po uspravnom držanju i konstrukciji šake podsećali na čoveka. Pojavili su se na Zemlji pre oko 3.5 miliona godina na području Afrike. Ričard Liki sin čuvenih antropologa Luisa i Meri Liki pronašao je u Keniji 1969. godine prvu kompletnu lobanju hominida koji je u naučnoj klasifikaciji označen kao vrsta australopitekusa.

Osnovne faze hominizacije

1. FAZA -  do 65 miliona godina -   lat. Purgatorius -  Najstariji primat pronađen u Purgatori Hilu u SAD

2. FAZA -  do 35 miliona godina -   Oligopitek, Eolopitek, Egiptopitek, Propliopitek -   (prethodnici lat. Oryotpithec-usa)

3. FAZA -  do 25 miliona godina -   „Izbor“ - odvaja se linija hominida -   prvi put se javlja 32 zuba (kao kod savremenog čoveka)

4. FAZA -  do 8/7 miliona godina -   Ramapitek (koji se uspravlja) -   zapremina mozga - 400 cm³, počinje „počovečajavanje“

5. i 6. FAZA -  do 200/100.000 godina -  „očovečajavanje“                        -  Ovladavanje vatrom, karakteristike hominida:
                                                                      -  Australopitekus - „homo faber“   -  1-1.5m visina, 20-30kg težine i 500cm³
                                                                      -  Homo habilis                                -  800cm³ zapremina mozga
                                                                      -  Homo erektus                              -  1000cm³ zapremina mozga

7. FAZA -  počinje pre oko 100.000 godina -  period Homo sapiensa i Neandertalca -  zapremina mozga 1200 do 2000 cm³

Homo habilis

Pre oko 2 miliona godina u Africi se pojavio prvi pravi čovek (pripadnik roda Homo). On se izgledom još uvek razlikovao od današnjeg čoveka. Bio je nešto viši od hominida i imao je veći mozak ali je još uvek hodao pogrbljen a telo mu je bilo obraslo dlakom. Sporazumevao se kricima i pokretima ruku a ono što ga je činilo čovekom bila je veština pravljenja oruđa. Zato su ga naučnici nazvali vešt čovek (lat. Homo habilis).

Njegovo oruđe bio je običan kamen oštrih ivica koji je dobijao udaranjem većeg kamena o stenu. Izrada prve alatke označava početak starijeg kamenog doba. Homo habilis ili vešti čovek je oštrim kamenom mogao da razbije orahovu ljusku ili kornjačin oklop, da otvori školjku ili da ubije glodara ali ne i da lovi veće životinje. Hranio se uglavnom biljkama, jestivim plodovima, puževima i skakavcima. Stalno je bio u pokretu tragajući za hranom, nije imao stanište a u slučaju nepogode sklanjao se pod prirodne zaklone, kao što su nadstrešnice od stenja. U pećine nije ulazio jer su ih naseljavali jači od njega — pećinski lav, sabljozube mačke i drugi mesožderi. Vešti čovek je koristio vatru za grejanje i odbranu od životinja ali samo ako bi je našao u prirodi. Kretao se u grupama čija je veličina zavisila od raspoložive hrane. Prve ljudske zajednice su se sastojale od verovatno 15 do 20 članova, nazivamo ih čopor ili horda pošto je u njima kao i kod mnogih životinja pravo jačeg, vođa je uvek bio najsnažniji muškarac.

Homo erectus

  -  starost - (?)1.5 miliona godina - 200.000 godina
  -  visina tela - 160-165 cm
  -  moždana zapremina - 700-1000cm³
  -  odlike lobanje:neznatno presvođavanje moždanog dela lobanje, nadočni lukovi masivni i naglašeni, postorbitalno stezanje slepoočnog ugla, koštani zidovi veoma debeli, u okcipitalnoj projekciji širina lobanje leži nisko
  -  odlike lica: velika širina nosnog otvora, mandibula velika i masivna, kao i zubi, obradak ravan, očnjaci nešto više odvojeni
  -  postkranijalni skelet:karakteristike hominida
  -  kultura: kultura kamenih jezgra, počinje upotreba vatre

Pre oko 1.6 miliona godina nastao je uspravljen čovek (lat. Homo erectus). Bio je rastom visok skoro kao savremen čovek, imao je 2/3 kranijalnog kapaciteta savremenog čoveka. Pravio je bolji alat od veštog čoveka, jer se služio oblikovanim kamenom. Umeo je da napravi i drveno koplje pomoću koga je mogao da lovi i krupnije životinje. Uspravljen čovek je bio prvi lovac. Jeo je više mesa od svojih predaka i ogrtao se životinjskom kožom. Njegovo najveće dostignuće je veština paljenja vatre. Uz pomoć vatre je spremao i kuvanu hranu, što mu je verovatno produžilo životni vek i mogao je da se brani od neprijatelja. Počinje da prelazi i na druge kontinente.

Homo sapiens

Pre oko 300 000 godina pojavljuje se razuman čovek (Homo sapiens). Osnovna karakteristika homo sapiensa je govor. Po fizičkim odlikama bio je isti kao i mi mada su postojale neke pod vrsta koje su se razlikovale kao što su neandertalci.

Neandertalac je naziv za posebnu vrstu praistorijskog čoveka koji je naseljavao Evropu. Ime je dobio po dolini rečice Neander u Nemačkoj, gde su pronađeni njegovi ostaci. Neandertalci su bili viši i snažniji od današnjeg čoveka.

Datuju se u 120.000 do 35.000 godina. Smatra se da su bili visoki 160 do 165 cm, moždane zapremine 1200-1600 kubnih centimetara.

Deli se u tri grupe:

  -  preneandertalac, ova grupa morfološki pripada neandertalcu, ali odlike nisu ekstremno izražene. Tipični predstavnici su nađeni na lokalitetima Sakopastore (Italija) i u Krapini (Hrvatska)
  -  presapiens, nalaz lobanje iz Štajnhajma najbolje reprezentuje ovu grupu, kao i lobanja iz Skul V iz Izraela. Ova grupa je bazička forma za dalji razvoj ka čoveku (ka sapiens tipu)
  -  klasični neandertalac - klasična grupa sa izraženim odlikama.


Odlike neandertalaca

  -  starost - 100.000-40/35.000 godina
  -  visina tela - 160-165 cm
  -  moždana zapremina - 1200-1600 cm³
  -  odlike lobanje:ravan krov lobanje, zatiljak manje ili više povijen, nadočni lukovi prisutni celom širinom čela, čelo relativno malo povijeno, postorbitalno stegnuta slepoočna kost
  -  odlike lica:lat. Fossa canina nedostaje, vilice vrlo masivne, veliki ugao zuba (zubni niz) povučen obradk (suprotno od forme savremenog čoveka)
  -  postkranijalni skelet:karakteristike hominida
  -  kultura: kultura jezgra i odbitka, okresivanje alatki, upotreba vatre, sahranjivanje pokojnika

Sudeći prema sačuvanim lobanjama, imali su snažne vilice i zube, oštru bradu izbačenu napred, nisko iskošeno čelo i izbačene arkade. Bili su izuzetni lovci, koristili su kremeno koplje, kremenu sekiru i bole (kamenje privezano za kožne kaiševe koje se vrteći u krug baca daleko i obmotava oko životinjskih nogu). Često su se sklanjali u pećine jer su one imale približnu temperaturu i leti i zimi. Za stanovanje su koristili samo prednji deo, pošto je unutrašnjost bila mračna i vlažna. Neandertalci su bili veoma napredni za svoje doba. Oni su prvi sahranjivali mrtve uz određene ceremonije. U grobove su stavljali hranu, cveće i oružje, što ukazuje na to da su verovali u zagrobni život. Njihove zajednice nisu imale osobine horde ili čopora, jer su brinuli o slabima i bolesnima. S pažnjom su sahranjivali i one koji nisu bili sposobni za rad. Neandertalci su takođe prvi praistorijski ljudi za koje se zna da su živeli u okviru porodice. Život u paru i vezanost za zajedničko potomstvo predstavljaju veliki napredak u razvoju ljudskog društva. Neandertalci su izumrli između 40.000 i 30.000 godina p. n. e. a da niko ne zna zašto. Moguće je da nisu uspeli da se prilagode novom talasu zahlađenja ili su ih možda istrebili preci današnjih ljudi. Najverovatnije je da su se malobrojniji neandertalci izmešali sa razumnim čovekom koji je naselio Evropu.

Homo sapiens sapiens

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Lobanja kromanjonca

  -  starost - 35.000 godina
  -  visina tela - 150-200 cm
  -  moždana zapremina - 1200-2000cm³
  -  odlike lobanje: hvatište mišića na lobanji slabo izražena, čelo u lateralnoj projekciji blizu vertikale, nadočni luci nisu razvijeni celom dužinom, zatiljak leži oko sredine zadnjeg lobanjskog luka, veliki lobanjski otvor pomaknut napred, što je rezultat uspravnog hoda
  -  odlike lica: redukcija viličnog aparata, neznatna veličina zuba, treći molar je obično manji ili čak reduciran, konkavan profil gornje vilice, lat. Fossa canina prisutna samo kod H. sapiensa, na donjoj vilici prisutan isturen obradak
  -  postkranijalni skelet:relativno tanke i lake kosti
  -  kultura: kultura oruđa sa dominantnim oštricama, rađa se umetnost

Između 35.000 i 20.000 godina p. n. e. praistorijski ljudi su unapredili izradu lovačkog oružja i napravili nova, kao što su luk i strela, koštana udica i bodljikavi harpun. Otkrili su i koštanu iglu, što im je omogućilo da šiju odeću, kožne čamce i da izrađuju nakit. Oni i dalje žive nomadskim načinom života, ali se, zahvaljujući bogatom ulovu, duže zadržavaju na jednom mestu. Oko 20.000. godine p. n. e. počeli su da prelaze iz Azije u Australiju na čamcima i splavovima, a u Ameriku kopnom, na mestu današnjeg Beringovog moreuza. Ovom naprednijem praistorijskom čoveku naučnici su dali latinski naziv Homo sapiens sapiens, što znači veoma razuman čovek. Zovu ga još i savremen čovek.

Prosečna visina je 150-200cm, moždana zapremina 1200-2000 kubnih centimetara. Rasprostranjenost u prvih 20.000 godina samo u Evropi, Aziji i Africi, a pre oko 15.000 godina i u Americi.

Pripadnici ove vrste su i kromanjonci, koji su se pojavili u Evropi pre oko 35.000. Ime su dobili po pećini Kromanjon u južnoj Francuskoj, gde su prvi put pronađeni njihovi ostaci. Sa širokim čelom, dobro definisanom vilicom i malim obrvičnim kostima, izgledali su kao današnji ljudi. Kromanjonci su bili izuzetni lovci, bolji od neandertalaca. Hvatali su bizone, jelene, mamute, irvase i druge životinje, o čemu svedoče prizori lova koje su naslikali na zidovima pećina.