Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Ishrana u antičkom Rimu  (Pročitano 1843 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Ishrana u antičkom Rimu
« poslato: 03.03.2014. 17:45 »
U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvardošao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista.

Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ovaj kvart u antičkoj Pompeji bio je isključivo namenjen pekarstvu. Sa leve strane vide se tri ogromna kamena žrvnja koje su okretali magarci, pa čak i robovi. Tako se dobijalo sveže brašno, koje se odmah koristilo za pravljenje hleba i ostalih peciva u zgradi sa desne strane. U dnu slike nalazi se pravi rimski hleb iz 79. godine pre naše ere, koji je otkriven u jednoj kući u Pompeji.

Šta zna dete šta je sto miliona

Koliko je Seneka bio u pravu, govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika, kulinara i sladokusca, Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija, od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona, ovaj mu je rezignirano odgovorio:

"Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?"

Posle toga, Apicije je izvršio samoubistvo, "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom".

Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. U njoj se pripremala brašnena kaša, bob, pasulj, sočivo, riba i voće, a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje, za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa. Kasnije, kada su otvorene pekare, kupovali su i hleb, i to crni, lošijeg kvaliteta.
 
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ručni žrvanj za mlevenje žita, korišćen je u kući običnog pučanstva.

Šta bismo od ovoga sve jeli i pili, a šta - nikako

Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva, salate ili začine. Gajili su grašak, bob, sočivo, tikvice, rotkvu, blitvu, šargarepu, krastavac, karfiol, špargle, endiviju, artičoke, prokelj, kupus, praziluk, crni i beli luk. Iz prirode su uzimali zelje, koprivu, pečurke i druge jestive biljke. Od voća, najviše su koristili masline, zatim jabuke, kruške, trešnje, šljive, breskve, orahe, bademe, kesten, grožđe, urme, smokve, limun, nar, mušmule, dinje i lubenice. Od začina, osim domaćih, koristili su i razne uvezene, a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber, kim, peršun, mirođija, šafran, cimet, đumbir, miloduh (selen), nana, seme pinije (pinjole). Zanimljivo, mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati.

Što se tiče mesa, najviše se koristila ovčetina, jagnjetina, jaretina, zatim meso mladih magaraca, svinjetina i govedina. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. Spremali su kokoši, patke, guske, kao i (danas) ukrasne ptice - labudove, nojeve, ždralove, flamingose, golubove, drozdove i paunove, od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. Izuzetna poslastica bili su slavuji. Od divljači, posebno su bili na ceni divlji veprovi, zečevi i srndaći, a poseban specijalitet predstavljali su puhovi, koje su tovili orasima, žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom, medom i makom, a služili kao - predjelo.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na reljefu prikazan je prodavac povrća u Ostiji, luci grada Rima. Rimski trgovci imali su dugo radno vreme, a da bi se izbegle svakodnevne gužve, roba je nocu dopremana u grad.

Takođe, na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe, kao i puževi spremljeni sa vinom, dok su sitne poslastice predstavljali cvrčci i skakavci. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine, male i slano konzervisane ribe, dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre, mrene, tunja, jegulja, zubataca, rakova i ostriga.

Od ostalih namirnica, rado su se jela jaja kokoši, paunova, fazana, galebova i ostalih vodenih ptica, pa zatim mleko i sir krava, ovaca i koza. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. Maslac je bio nepoznat starim Latinima.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Presa za dobijanje maslinovog ulja.

Za pripremu hrane, najviše je korišćeno maslinovo ulje, zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi, ovčiji i kozji loj. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba, pa su do tada, kao i ostala italska plemena, jeli brašnenu kašu sličnu palenti, koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu. Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje, a u II veku pre n.e. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima. Osim hleba, pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka, jaja, meda i oraha. Od žitarica, korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje, a kasnije i u vodenicama.

Za piće, koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina, kojih je bilo oko 18 vrsta, a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica. Pili su ih razblažena sa vodom, snegom ili ledom. Preko zime, Rimljani su pripremali kaldu, zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina, a pili su i pivo, sokove, razblaženo sirće, dok su kao aperitiv služili mulsum - vino kuvano sa medom.

Kada se i gde sve jelo i pilo

Hrana se pripremala u kuhinji (lat. culina - otuda današnji naziv kulinarstvo), koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama. U njoj se nalazila zidana peć za hleb, uzdignuto ognjište za kuvanje, veliki kameni sto za pripremanje hrane, cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire, činije, krčage, čaše i pehare... Proizvodili su ih od keramike, bronze, bakra, stakla, a za najimućnije - od srebra i zlata. Pri jelu služili su se kašikama, noževima i čačkalicama od drveta, kosti ili metala (bronze, srebra i zlata), u zavisnosti od statusa domaćina. Najradije su jeli prstima, a između jela prste su prali mirišljavom vodom.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Seoska vila u Boskorealu, dugačka 40 i siroka 20 metara. Veliki deo ovog gazdinstva proizvodio je vino i zejtin. U dvorištu vile, nalazile su se ogromne posude za skladištenje ovih tečnosti.

Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum), ručak (prandium) i večeru (cena), od kojih je kod svih, bez obzira da li je običan građanin, seljak ili patricij, glavni obrok bila večera. (Ovo ne čudi posebno, jer tako je npr. i kod današnjih Francuza - prim. redakcije.)

Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb, sir, masline, med, so, malo vina, kao i sveže i suvo voće. Za ručak, između 12 i 13 časova, na stolu je često bio hladan obrok: varivo, riba, jaja, pečurke, voće i vino, ili su pak koristili ostatke večere. Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i, u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja, mogla je biti skromna i brzo se završiti, ili pak one ekstremne, kao što su bile Neronove, Apicijeve ili Trimalhionove, koje su trajale do zore!

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na reljefu je prikazana prodavnica živine, kao i sam čin kupovine namirnica.

Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom, za koju su obično pripremana hladna jela: jaja, sir, razno povrće, puževi, školjke, riba, voće, a pio se mulsum. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa, ribe, povrća, a sve to sa raznovrsnim sosovima.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Pozlaćeni srebrni pehari. Rimska aristokratija koristila ih je prilikom svojih gozbi i svečanosti.

U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium), dok je narod jeo u kuhinji, a preko leta u atrijumu. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) ili predstava boga Dionisa, zaštitnika vina i vinogradarstva. Upravo takvu jednu predstavu ovog božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. Tavanice su oblagane drvetom, slonovom kosti ili tkaninom i često su bile pokretne, da bi na goste moglo da se baca cveće, ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi, od kojih je najcenjenija bila ruža.

Od nameštaja u trpezariji, glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje. Rimljani su jeli poluležeći, dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje, kao i za zabavljače. Prema vrsti posla koji su obavljali, robovi su nosili različita imena: jelonoša, vinotoča ilipregustator - rob koji je prvi probao sva jela i pića, zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana.

Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari, pevači, sviračice na harfi, kitari i fruli, pevači, lakardijaši, pelivani ili plesačice.

I... žlica vegete! (ovo ne pokušavajte sami kod kuće!)

Da bismo bar delimično upoznali rimsku kuhinju i uporedili ondašnje i sadašnje recepte, uzećemo nekoliko recepata dobrog poznavaoca rimskog kulinarstva i gurmana - Apicija.

Predjelo od kajsija
Očisti kajsije, stavi u hladnu vodu, pa poređaj u posudu. Pomešaj biber, suvu nanu, presolac, med, prošek vino i sirće, i preruči preko kajsija. Stavi malo ulja i ostavi da se krčka na tihoj vatri. Kada proključa, poveži brašnom, pospi biberom i posluži.

Julijanova čorba
Potopi griz i kuvaj dok ne zavri, a onda stavi ulje, a zatim dodaj dva kuvana mozga, oko 170 g isitnjenog mesa, biber, miloduh, seme komorača, presolac i vino.

Jelen u sosu
Jelena skuvaj (! - redakcija), proprži i prelij sosom načinjenim od bibera, miloduha, divlje kumine, semena celera, meda, sirćeta, presolca i ulja.

Priprema murine
Ispeci murinu i prelij je sosom od bibera, miloduha, čubra, suvog šafrana, luka, suvih šljiva, vina, mednog vina, sirćeta, presolca i ulja.

Odresci
Ispeci odreske i prelij ih sosom od bibera, miloduha, peršuna, luka, prženog badema, urmi, meda, sirćeta, presolca, vina i ulja.

Kuvani noj
(!!! - zapanjena redakcija) Za kuvanog noja treba da napraviš sos od bibera, nane, pečenog kima, semena celera, urmi, meda, sirćeta, prošeka, presolca i ulja. Sve to skuvaj i poveži brašnom, prelij preko komada noja i pospi biberom.

Školjke
Za školjke, sos se pravi od bibera, miloduha, peršuna, suve nane, kima, meda, presolca i cimeta.

Što se tiče slatkiša, Rimljani nisu imali veliki izbor kao ni potrebu za njima. Nisu poznavali šećer, nego su za zaslađivanje upotrebljavali med.

Poslastica od urmi

Očisti urme od koštica, napuni orasima ili pinjolama ili tucanim biberom. Posoli spolja i prži u kuvanom medu.

Poslastica sa biberom

Uzmi belo brašno i skuvaj ga u mleku kao gustu kašu. Izruči na poslužavnik pa, kada se ohladi, iseci na komade pa isprži na ulju. Izvadi i prelij medom, pospi biberom i služi.

Poslastica sa suvim grožđem 

Od testa napravi kolače u obliku drozdova i puni ih suvim grožđem i orasima.

Poslastica sa pinjolama 

Za ovu poslasticu potrebni su ti orasi, mleko, jaja, riblji rasol, med, prženi pinjoli, sirće, biber i ulje.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Rimski mozaik koji prikazuje najčešće korišćene ribe na trpezi.

Gozba za sva vremena

Da bismo upotpunili sliku kuvarske veštine i maštovitosti antičkih kuvara, pomenućemo i zbivanja na Trimalhionovoj gozbi:

"Gomila robova sačekivala je goste na ulazu u kuću i odvodila do kupatila, ili im je davala vodu u skupocenim posudama da operu ruke. Zatim su ih sluge vodile u triklinij i pokazivale mesta za stolom. Na stolovima su bili postavljeni tanjiri sa puhovima začinjenim medom i makom i kobasice koje su se pušile na srebrnom roštilju, ispod koga su bile stavljane, da bi podražavale žar, crne suve šljive posute crvenim zrncima nara. Zatim je dat znak za početak gozbe i, dok su svirači gudili neku veselu muziku, ušli su drugi robovi noseći veliki poslužavnik na kome je bila drvena kvočka nasađena na jajima koja su ličila na paunova. Domaćin se pravio kao da sumnja u njihovu svežinu i tako se otkrilo da je ljuska bila od testa, a da se unutra nalazi lepa i debela riba koja je plivala po pobiberenom žumancetu. Zatim su došli drugi robovi zbog pranja ruku i u tu svrhu upotrebljeno je čisto vino. Na sto je izneto falernsko vino, staro sto godina, zapečaćeno u amforama od debelog stakla. A zatim je došlo prvo glavno jelo večeri, neka vrsta trofeja sa dvanaest zodijačkih znakova, od kojih je svaki bio predstavljen naročitim gurmanlukom: riba - sa dva barbuna, rak - velikim jastogom, bik - goveđom krmenadlom...

Pošto su ga svi razgledali i izrazili svoje divljenje, na domaćinov znak ušla su četiri roba korakom igre i podigla gornji deo trofeja. Ispod njega, nalazio se ogroman poslužavnik prepun ugojenih pilića i masne punjene svinjske maramice, koji su uokviravali krilatog zeca kojim je kuvar hteo da predstavi Pegaza. Za to vreme, četiri satirčica sipalo je iz malih mešina pikantan sos na neke fine ribe, tako da je izgledalo kao da plivaju u plićaku.

Zatim su usledila nova iznenađenja: pošto je čopor veoma nestašnih lovačkih pasa ujurio u sobu, ušle su sluge noseći na poslužavniku divovskog vepra, o čijim zubima su visile dve korpice od palminog lišća prepune urmi. Tada je uz zadivljene pokliče gostiju stupio u trpezariju nekakav bradat lovac. On je zamahnuo nožem i snažno ga zario vepru u slabinu. Iz zasekotine je poletelo jato drozdova. Lovci su stajali okolo, spremni sa trskama posutim lepkom za ptice i za tren oka polovili su drozdove. Tada je Trimalhion naredio da se svakom gostu pripremi po jedna ptica.

Gozba je bila tek na polovini. Sluge su sada iznosile na sto svinju ogromnih razmera kojoj je kuvar, tobože, u strašnoj brzini, zaboravio da izvadi drob. I baš kada je trebalo da bude kažnjen zbog neoprostivog zaborava, domaćin mu je, praveći se da je uslišio molbe gostiju, naredio da je smesta otvori i iz svinjskog stomaka pokuljale su vruće kobasice i krvavice.

Zatim je na sto stavljen pobednički trofej od kolača i voća sa žutim šafranom, a zatim opet ugojene kokoške sa punjenim guščijim jajima i drozdovi od najfinijeg belog brašna punjeni suvim grožđem i orasima, i dunje načičkane bodljama da bi ličile na ježeve, i kljukana guska okružena ribama i svakovrsnim pticama koje je kuvar vajarskom veštinom napravio od svinjskog mesa. I još ostrige i puževi pride...

Neko je pao pod sto, a neko pametniji pozvao svoje robove i tiho im naredio da pripreme nosiljku i buktinje, a zatim se neprimetno iskrao. Domaćin je postao tužan i setan zbog više popijenog vina i počeo da govori o smrti..."

(Anka Lalović, kustos Zaječarskog muzeja, Zaječar,
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

br.: 6.)
« Poslednja izmena: 13.05.2014. 01:07 marko313 »