Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Zov železa železnih vrata  (Pročitano 1675 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Zov železa železnih vrata
« poslato: 14.09.2014. 13:55 »
ISPRAŠENI KOD PRAHOVA

Povlačeći se Dunavom posle poraza na Crnom moru, nemačka flota nije mogla da prođe kroz Đerdap. Sustizala ju je Dunavska flotila Crvene armije, a na kopnu su je čekali naši partizani…

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

 
Kada je počeo da se nazire slom 1944. godine, Nemci su počeli da se povlače na svim frontovima, pa i sa donjeg i srednjeg Dunava. Razbijanje nemačko-rumunskog fronta u avgustu 1944. godine uslovilo je povratak Dunavske flotile Sovjetskog Saveza na Dunav. Nemci su u delti Dunava imali mali broj slabo naoružanih brodova. Plan njihovog okupljanja nije ostvaren.

U vreme sklapanja primirja između Rumunije i Sovjetskog Saveza u Oršavi su se nalazili delovi nemačke Dunavske flotile pod komandom kapetana fregate Kezera. Bili su to: topovnjača „Behelaren”, patrolni brodovi „Aleksandar” i „Notnung”, probijač minskih prepreka, naoružani artiljerijski splavovi i druga plovna sredstva. Kasnije su im se pridružili brodovi „Oder” i „Vajhel”. Već 26. avgusta Rumuni su mitraljeskom vatrom napali nemačke brodove i primorali ih da se povuku u Tekiju. Topovnjača „Behelaren” prebacivala je preživele nemačke vojnike iz Oršave, ali su pod jakom vatrom morali da se povuku uzvodno, nakon čega su krenuli u probijanje kroz dunavski tesnac Kazan. Među ovim brodovima bila su i dva torpedna čamca, pa je stvorena borbena grupa „Železna vrata”.

Nemački sastav bio je pod stalnom vatrom Rumuna i jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ). Kod mesta Moldava na minu je naišao minolovac „Tronje” i potonuo. Sastavu su se priključili artiljerijski splavovii „AT-916” i „AT-917”, te probijač prepreka „192”. Grupa je stigla do Bazijaša, dva torpedna čamca upućena su na Baltik, a borbena grupa pod komandom kapetana Ašenbaha vratila se natrag da bi sa jednim pešadijskim bataljonom obezbeđivala povlačenje grupe „Cib” kroz Železna vrata. Od svih nemačkih brodova koji su se našli nizvodno od Železnih vrata samo je eskorterima (pratiocima, zaštiti) „Oder” i „Vajhel” uspelo da se blagovremeno probiju.

Dvoboj kod Černovode

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Slomom nemačko-rumunskog fronta u Besarabiji prekinut je rat na Crnom moru. Amerikanci su bombardovanjem Konstance, 19. avgusta 1944. godine, potopili više podmornica (podmornicu „U-18” potopila je posada), minolovaca i torpednih čamaca. Već u noći 21/22. avgusta naređeno je izvlačenje nemačkih snaga iz Crnog mora. Povlačenjem je rukovodio kontraadmiral Paul-Vili Cib, glavni direktor brodogradilišta u Konstanci. Po njemu je grupa i dobila ime „Kampfgruppe ZIEB”. Povlačenje Dunavom bilo je neminovno, jer je železnički saobraćaj bio nesiguran, a Sredozemnim morem nije se moglo. Okupili su se u Braili. Na putu do tamo oštećen je od probijač prepreka „Potemkin”, koji se nasukao i bio zarobljen.

Grupa „Cib” napustila je Brailu 25. avgusta s mnogo materijala opljačkanog u ratu. Na čelu je bio artiljerijski splav „MFP-563”, preuređen u probijača prepreka. Na početku su u sastavu bili vojni transporteri „106” i „110”, artiljerijski splav „MFP-563” i četiri tegljača koji su teglili tri barže i četiri teglenice pregrađene u ploveće radionice. Usput su im se priključili preostali brodovi i Kazneni bataljon nemačke kopnene vojske. Tako se skupilo oko 100 nemačkih brodova, pa je odlučeno da se nastavi noću.

Posle pokreta kolona se razvukla u dužini od 20 do 25 kilometara. Kod Černavode je došlo do sukoba s rumunskom artiljerijom, u kome je, po nemačkim podacima, izgubljeno 11 brodova sa 480 ljudi, a gubici kod Rumuna, po istim podacima, bili su oko 6.000 ljudi. I ostali brodovi koji su se probili bili su oštećeni, a zaostali su zarobljeni. Černavoda je razrušena i uništena. Većinu zaostalih oštećenih nemačkih brodova zarobili su rumunski monitori.

Bežanje kontraadmirala

Nemački brodovi probili su se kod Černavode, ali su se preostali nalazili u vrlo teškoj nevolji, jer za brojne ranjenike nije bilo sanitetskog matetrijala, brodovi nisu imali više municije, a nedostajala je i voda za piće, hleb i pogonsko gorivo. U svitanje 28. avgusta kontraadmiral Cib odlučio je da nastavi povlačenje kroz rukavac uz bugarsku obalu, a da istovremeno uplovi u nešto dublji rumunski rukavac. Rumuni nisu otvorili očekivanu vatru iz svojih baterija, pa je sastav prošao i stigao do bugarskog grada Ruse.

Tu je komandant dobio naređenje da nastavi plovidbu Dunavom. Mornarička komanda „Jug” bila je u punom pokretu ka Beču i vrlo zainteresovana za sudbinu grupe „Cib”. Admiral Frike naredio je da nastave uzvodnom plovidbom. Neki brodovi nisu isplovili zbog nedostatka goriva, pa ih je Crvena armija potopila ili zarobila. Kod mesta Turnu Magurele došlo je do lakšeg boja s rumunskim baterijama. Uveče se sastav usidrio i nastavio put, 31. avgusta u 05.00 časova, kada je komandant odlučio da se probiju kroz rumunske položaje kod Kalafata.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U večernjim satima počeo je teški boj s rumunskim utvrđenjima kod Kalafata koji je trajao sve do 10.00 časova narednog dana. Već u 21.00 čas „KT-110” je pogođen, mašina je stala, a brod se nasukao. Ostali nemački brodovi prolazili su pod borbom pored komandnog broda koji je i dalje trpeo teške pogotke. Uz njegov bok pristao je artiljerijski splav „MFP-301” radi prekrcavanja žena i drugih gostiju, ali i komandanta Ciba. „MFP-301” je plovio je uzvodno pored brojnih nemačkih brodova u plamenu. Žestok artiljerijski dvoboj nije prestajao. U 23.00 stiglo je još osam artiljerijskih splavova kapetana korvete Staltersa, koji je privremeno preuzeo komandu.

Kontraadmiral Cib se vratio na „KT-110” jer je na brodu u međuvremenu otklonjen kvar. Da bi ubrzao vožnju, naređeno je da tegljač „Majnc”, koji se nalazio u blizini, potopi svoja tri broda koje je do tada teglio, te da se priključi komandnom brodu.

Naredba iz Beograda

Tegljač „Majnc”, ubrzo je pogođen s nekoliko uzastopnih pogodaka i potonuo. „KT-110” pozvao je u pomoć splav „MFP-534”, pa su brodovi zajednički nastavili vožnju. Komandni brod bio je već sav dobro oštećen, kada je poslednja granata onesposobila i kormilo. Ubrzo su se oba broda usidrila ispred Prahova. Posle stradanja komandnog broda i onih koji su ga spasavali, ostalo je još 172 nemačka broda, jer je pre Kalafata izgubljeno njih 20.

Nakon pristizanja u Prahovo ranjenici (oko 1.600) su iskrcani, a onda je počela popravka oštećenj. Komandant Cib odleteo je za Beograd, gde mu je saopšteno da su Železna vrata u rukama Crvene armije, te da ih treba ponovo zauzeti, ali ti napadi nisu uspeli. Kad je povlačenje kroz Železna vrata bilo nemoguće, naređeno je da se svi brodovi potope.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Civili su izvučeni u dva transporta (jedan je kod Zaječara naišao na minu koju su podmetnuli partizani) preko Negotina, ali potapanje brodova nije u potpunosti izvršeno, jer su u međuvremenu ojačane snage Crvene armije i Rumuna na obali, pa je oko 12 natovarenih lađa zarobljeno. Puk „Brandenburg”, koji je štitio potapanje brodova, nakon petonedeljnog marša, uz stalne napade partizana, stigao je u Beograd.

Time je operacija završena, potopljeno je preko 150 nemačkih brodova i drugih plovnih objekata. Spasen je najveći deo ljudstva. Osnovni cilj bio je izbeći rusko zarobljeništvo.

Govor peska

Danas, 62 godine posle, potopljeni brodovi ponovo postaju predmet zanimanja, i čak se najavljuje njihovo vađenje. To se čini iz ekoloških, ali i ekonomskih razloga, kao i radoznalosti. Ne zna se pouzdano koliko je gvožđa na dnu reke. Proučavajući navedene podatke dolazi se do zaključka da se radi o broju od preko 150 plovila.

Prema pisanju „Politike” od 15. jula 2001. godine, Rezolucija Informbiroa sprečila je vađenje ovih brodova. Prema sećanju meštana, od avgusta 1947. godine do proleća 1948. godine, naši stručnjaci i pripadnici Crvene armije izvadili su sedam brodova i dva šlepa. U vađenju su učestvovale i naše dizalice „Sutjeska” i „Soča”. U tim plovilima bilo je najviše oružja i eksploziva, a izvađen je i jedan šlep pun suvih smokava upakovanih u nekoliko stotina džakova. U jednom šlepu nađeno je 60 tona bakra iz Bora (nesiguran podatak, odakle bakar iz Bora ukrcan na brod koji dolazi iz pravca Crnog mora?). Akcija je prekinuta posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U kakvom su danas stanju ti brodovi teško je reći. Poredeći stanje lima na brodovima nemačkog porekla iz tog vremena koji su i danas u upotrebi, sigurno je da trupovi nisu u potpunosti istruleli. Verovatno je ostalo i materijala koji nije mogao da se odnese kopnenim putem. Dubina na kojoj se danas nalaze manja je od deset metara, a jedan deo je zbog niskog vodostaja čak i van vode. Deo je potonuo u mulj i pesak. Brodovi su sigurno napunjeni peskom, a mogu da se očekuju i mine i eksplozivna sredstva, pa je neophodna sveobuhvatna opreznost na tom poslu.

Sve u svemu, vredi izvaditi ostatke potopljenih objekata. Na njima je sigurno i dosta predmeta muzejske vrednosti, posebno naoružanja.

Boško Antić (ilustrovao:  Milan Ristić)
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

broj: 3266, 12. 9. 2014.
« Poslednja izmena: 14.09.2014. 21:37 marko313 »