Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Najduži dan u istoriji  (Pročitano 2201 puta)

Na mreži Max

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 679
  • Ugled: +81/-0
Najduži dan u istoriji
« poslato: 17.10.2013. 03:02 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Iskrcavanje je počelo 6. juna 1944. godine u 6.30. Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice. Druge zemlje čiji su vojnici takođe učestvovali u bici bile su Australija, Belgija, Čehoslovačka, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Norveška i Poljska. Savezničke vojnike prevozila su i tri broda Kraljevine Jugoslavije.

 Iskrcavanje u Normandiji, poznato i kao „Dan D” ili operacija „Overlord”, bila je prva serija operacija saveznika u Normandiji tokom Drugog svetskog rata. „Dan D” bio je jedna od najpažljivije planiranih vojnih akcija u istoriji koja je potpuno iznenadila Nemačku. Inače, poznat je i kao dan kada je najveći broj vojnika prešlo sa jedne teritorije na drugu.

Bitka za Normandiju vodila se između snaga nacističke Nemačke, koje su okupirale zapadnu Evropu i savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu. Više od 60 godina kasnije ova invazija ostaje najveći pomorski i vazdušni desant u istoriji, koja je uključivala više od tri miliona vojnika prevezenih preko kanala Lamanš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

Već 1942. godine saveznici su počeli da pripremaju planove za invaziju na Hitlerovu Evropu. Za komandanta operacije imenovan je američki general Dvajt D. Ejzenhauer. On je za operaciju morao da pripremi milion vojnika i još dva miliona ljudi za ratnu proizvodnju.
Od velike važnosti bilo je dobro odrediti mesto i vreme invazije. Saveznici su uočili manje utvrđenu regiju Normandiju. Plaže Normandije nazvali su kodirani imenima: Juta, Omaha, Gold, Džuno i Svord. Jedan od ključnih delova za uspeh operacije bile su i vremenske prilike.

Trening saveznika je bio vrlo realističan, dug i težak. Bilo je bitno da ceo trening prođe u tajnosti kako nemački špijuni ne bi dobili trag o planovima savezničke invazije. Za invaziju su saveznici izumeli brojna nova oružja.
Američki i Britanski avioni su učestalo bombardovali celu Francusku tako da Nemci nisu ni sumnjali da je to bombardovanje zapravo priprema za desant. U bombardovanju je učestvovalo više od 11.000 letelica, koje su bacile više od 195.000 tona bombi.

Iskrcavanje je počelo 6. juna 1944. godine u 6.30. Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice. Druge zemlje čiji vojnici su takođe učestvovali u bici bile su Australija, Belgija, Čehoslovačka, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Norveška i Poljska. Iskrcavanje u Normandiji počelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem posle kojeg je usledio desant.
Noć pre „Dana D” 15.000 američkih i 7.000 britanskih padobranaca iskočilo je iz 2.395 aviona i 867 vazdušnih jedrilica, ali većina nije uspela da sleti u svoje zone zbog nemačke vazdušne odbrane, uprkos tome uspeli su da stignu do skoro svih ciljeva.

Zauzimanje plaža Omaha bio je zadatak 29. divizije američke vojske. Nemirno more otežalo je DD tenkovima da dođu do obale, tako da su uspela samo dva od 29 koliko ih je poslato, dok su drugi potopljenje. Padobrance je zadržala Druga SS divizija tako da se nisu uspeli probiti do Atlantskog zida i unište bunkere, pa je Omaha postala najkrvavija plaža u operaciji Overlord. Na plažu Juta se iskrcalo 30.000 američkih vojnika i 3.500 vozila i dve grupe DD tenkova. Tenkovi su očistili put od mina i omogućili vojnicima da se popnu na stenu. Nemci su na plaži pružali slab otpor i Saveznici su zauzeli njihove položaje.

Plaža Džuno dodeljena je trećoj kanadskoj diviziji. Problem je bio to što je u moru bilo puno grebena pa su morali krenuti kada je došla plima i nisu videli mine, tako da je mnogo desantnih brodova na početku iskrcavanja uništeno. Kanađani su jedini tog dana donekle postigli ciljeve.
Plažu Svord je dobila treća britanska divizija. Posle bombardovanja iskrcani su vojnici koji su se probili do grada Oustrehama i tamo se suočili s nemačkom vojskom.
Plaža Gold pripala je 50. britanskoj diviziji i 8. oklopnoj brigadi . Cilj im je bio da zauzmu grad Aromančes i naprave bazu. Kada se stanje na moru pogoršalo i više se nisu mogle videti mine, mnogo vozila je bilo uništeno.
Do ponoći su saveznici ipak uspeli da odbiju sve protivnapade i uspostaviti kontrolu nad plažama omogućavajući iskrcavanje ostatka vojnika i na kraju su osvojili bitku.
SAD su u bici imale 29.000 poginulih i 106.000 ranjenih i nestalih, Velika Britanija 11.000 mrtvih i 54.000 ranjenih i nestalih, a Kanada 5.000 mrtvih i 13.000 ranjenih i nestalih.

Bitka za Normandiju potrajala je još dva meseca, koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na evropskom kopnu i da probiju nemačku liniju fronta u Francuskoj, a one je okončana oslobađanjem Pariza i uništenjem preostalih nemačkih jedinica u bici poznatoj kao „Džep kod Falaisea”.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Najduži dan u istoriji
« Odgovor #1 poslato: 06.06.2014. 14:32 »
GODIŠNJICA ISKRCAVANJA U NORMANDIJI: 70. godina od bitke koja je uništila Hitlera (FOTO) (VIDEO)

Desant u Normandiji je bio odlučujući potez koje su izvele Savezničke snage da bi oslobodili okupiranu Evropu tokom Drugog svetskog rata. Danas, na godišnjicu iskrcavanja trupa, širom sveta se obeležava 70 godina od ove uspešne vojne operacije

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka za Normandiju, na zapadu poznatija kao Dan D, vodila se 1944. godine između snaga nacističke Nemačke, koje su okupirale zapadnu Evropu, i invazionih savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.

Sedamdeset godina kasnije, invazija Normandije, poznata i kao Operacija Overlord, ostaje najveća pomorska invazija u istoriji koja je uključivala preko tri miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala Lamanš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice. Druge zemlje, čiji vojnici su takođe učestvovali u bici, bile su Australija, Belgija, Čehoslovačka, Grčka, Holandija, Novi Zeland, Norveška i Poljska.

Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio amfibijski desant 6. juna ili na D-dan.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Bitka za Normandiju potrajala je još dva meseca, do 25. avgusta, koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na evropskom kopnu i da probiju nemačku liniju fronta u Francuskoj, a okončana je oslobađanjem Pariza i uništenjem džepa kod Faleza.

Posle nemačkog napada na SSSR, 1941. godine, Sovjetski Savez je podnosio najveći deo tereta borbi protiv fašizma u Evropi. Američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se da će 1942., a najkasnije 1943. godine otvoriti “drugi front“ u Evropi kako bi pomogli svom savezniku SSSR u borbi protiv nacista.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Već 1942. godine saveznici su počeli da pripremaju planove za invaziju na Hitlerovu Evropu. Zapovednikom operacije Overlord imenovan je američki general Dvajt Ajzenhauer, koji je za operaciju morao da pripremi milion vojnika i još 2 miliona ljudi za ratnu proizvodnju.

Od velike važnosti bilo je da se dobro odredi mesto i vreme invazije. Najlogičnije mesto bilo je Pa de Kale, jer je to bilo najbliže Velikoj Britaniji i vazdušnim lukama odakle bi poletali bombarderi. To je istovremeno bilo i najnelogičnije mesto, jer je tamo nemačka odbrana bila najjača.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Zbog toga je trebalo da se pronađe novo, pogodnije mesto. Saveznici su na mapi pogledali južno i uočili manje utvrđenu regiju Normandiju. Plaže Normandije nazvali su kodiranim imenima: Juta, Omaha, Gold, Džuno i Svord.

Saveznici su učestalo bombardovali celu Francusku, tako da Nemci nisu ni sumnjali da je granatiranje priprema za desant. Samo jedna trećina bombi bačena je na Normandiju. U bombardovanju je ukupno učestvovalo više od 11.000 aviona, koji su bacili više od 195.000 tona bombi. Invazionu flotu činili su brodovi 8 različitih zemalja, ukupno 6.939 brodova.



Do 1944. godine Hitlerova Evropa postala je gotovo neosvojiva tvrđava, zaštićena sa zapada Atlantskim zidom. Atlantski zid je bio verovatno najveći sistem vojnih utvrđenja u istoriji. Zid je bio napravljen u obliku rovova i uporišta sa topovima i mitraljezima. Plaže su takođe bile teško utvrđene, minirane i prekrivene bodljikavom žicom. Do dana D, nemačka vojska je ukupno postavila 6.5 miliona mina.

Napad je počeo 6. juna 1944. godine kada je 5.000 brodova i 10.000 aviona krenulo u odlučujući napad na Hitlerov Atlantski bedem i napad za konačno oslobođenje Evrope od nacizma. Pre napada čamcima izvršeno je masivno pomorsko bombardovanje nemačkih položaja na kopnu. To je potkrepilo invaziju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Više od 4.000 čamaca krenulo je ka zonama iskrcavanja. Invazione snage činili su Britanci, Kanađani, Amerikanci, Poljaci i drugi koji su se borili protiv nacizma.

Avijacija je napala nemačke položaje na kopnu, oklopne jedinice, pešadijske i druge jedinice i položaje trupa dok su padobranci iskakali daleko u pozadini od iskrcavanja na plažama.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nemačka avijacija nije imala avione da pošalje u napad na Saveznike, koji su imali totalnu vazdušnu premoć. Mitraljezi su neprekidno “tukli” po iskrcanim trupama, tako da je bilo mnogo mrtvih i ranjenih.

Vojnici nisu imali zaklon, mnogi su ubijeni odmah po izlasku iz čamca, neki na plaži dok je nekolicina uspela da se zaštiti u kraterima koje su napravile granate.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Najveće žrtve su podnele Sjedinjene Američke Države – 29.000 mrtvih, 106.000 ranjenih i nestalih. Velika Britanija je brojala 11.000 mrtvih, 54 .00 ranjenih i nestalih. Kanada je imala 5.000 mrtvih, 13.000 ranjenih i nestalih.

Do ponoći 6. juna 1944. godine, Saveznici su uspeli da odbiju sve protivnapade i da uspostave kontrolu nad plažama omogućujući iskrcavanje ostatka vojnika i na kraju pobedu u bitci.

Pogledajte video:



(Telegraf.rs)