Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Deca srama: Trebali su da budu nadljudi!?  (Pročitano 1980 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Deca srama: Trebali su da budu nadljudi!?
« poslato: 07.07.2014. 14:19 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U okviru programa „Lebensborn“ nacisti su od 1941. do 1944. iz Poljske,  Jugoslavije, Češke, Ukrajine, Rusije i drugih zemalja odveli stotine hiljada plavokose i plavooke dece kako bi od njih stvorili prave arijevce. Oni se još uvek vode kao nestali, ali već odavno niko ne traga za njima. Danas žive u Nemačkoj. Ne znaju odakle potiču i teško da će ikada saznati svoje pravo poreklo.

Program „Lebensborn“ („Izvor Života“) pokrenut je 1935. u nacističkoj Nemačkoj. Njezin osnivač i glavni ideolog bio je Heinrich Himmler, jedan od najbližih Hitlerovih saradnika. Prema programu, roditelji dece koja su kasnije trebala upravljati svetom morali su biti plavooki i svetlokosi potomci arijevaca, verni esesovskim idealima. Dete takvih roditelja trebalo je, kao i oni, imati plave oči i svetlu kosu. Tako je vrhovno vođstvo nacističke Nemačke zamišljalo ljude budućnosti.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Alfred Haase i Frida

Najpoznatije dete rođeno u projektu Lebensbon je Frida iz Abbe. Ona je rođena u novembru 1945 — kao plod veze između majke, Norvežanke Synni, i nemačkog narednika, Alfred Haasea. Norveška je, zahvaljujući politici HItlerova obožavatelja Quislinga, bila verni satelit Reicha, ali nakon Hitlerova kraha, pronacistički elementi u Norveškoj bili su izloženi žestokom progonu. Fridina majka i baka bile su žigosane kao izdajnice i žigosane u njihovom selu u severnoj Norveškoj. Frieda je bila izložena stravičnim pritiscima. Jedan joj je ribar nožem ugravirao kukasti krst u kožu, koji je posle s mukom skinula.



„Spašavanje dece od užasa rata“

Voditelj „Lebensborna“, standartenführer SS-a Max Zolman dobio je na Nürnberškom procesu manje od tri godine zatvora „za članstvo u SS-u“. Zolman je na sudu uspeo dokazati da je „Lebensborn“ bila dobrotvorna organizacija koja uopšte nije oduzimala decu roditeljima, nego ih je „spašavala od užasa rata“.

Takvom opisu najviše su, osim Nemica, odgovarale žene iz skandinavskih zemalja, pogotovo Norvežanke. Smatralo se da su one „potomci drevnih Vikinga“ i čistokrvne arijevke koje za Führera mogu rađati „pravu“ decu. Međutim, ni Norvežanke nisu mogle pomoći u planiranom tempu reprodukcije arijevske rase, te je početkom Drugog svetskog rata iznešen predlog da se program proširiti i na pripadnike drugih nacija.

U okupiranim slavenskim zemljama bilo je mnogo dece plavih očiju i svetle kose, koja su se mogla dovesti u Nemačku i odgojiti u arijevskom duhu. Tako su Nemci s okupiranih teritorija počeli odvoditi decu koja su izgledala „arijevski“. Njihove roditelje često su ubijali, a decu su dopremali u posebna nemačka prihvatilišta.

Deca iz Poljske postala su prve slovenske žrtve programa „Lebensborn“, jer su Himmler i njegovi poslušnici želeli „germanizovati“ Poljsku i potpuno uništiti nacionalnu svest Poljaka. Prema podacima službene Varšave, u ratnim godinama u Nemačku je nasilno odvedeno od 150 do 200 hiljada dečaka i devojčica iz Poljske.

Nemice nisu mogle održati potreban tempo rađanja dece „arijevskog izgleda“.

Deca „nordijskog izgleda“ iz slovenskih zemalja (većinom iz Poljske i tadašnje Jugoslavije, ali i Češke, Ukrajine, Rusije i dr.) odvođena su u „Kinder KC“, tj. u dečji koncentracioni logor u poljskom gradu Lodzu, gde se moglo smestiti 20 hiljada logoraša. Tamo je na programu radio tim lečnika i drugih stručnjaka. Oni su određivali „rasnu vrednost“ svakog deteta. Budući arijevci morali su odgovarati „rasi gospodara“ po boji očiju i kose, obliku lobanje, telesnoj građi i dobrom zdravlju. „Odbačenu“ decu čekala je smrt u plinskoj komori, a takve dece je, prema približnim procenama, bilo 80%.

„Majka i dete“

Preteča projekta „Lebensborn“ bila je organizacija „Majka i dete“, osnovana 1934. Ona je samohranim nemačkim majkama osiguravala porođaj u sirotištima, a zatim je država preuzimala brigu o majci i detetu. Organizacija „Majka i dete“ bila je sastavni deo službene nacističke demografske politike čiji je cilj bio smanjenje broja abortusa i povećanje broja budućih vojnika Reicha.

„Odobrena“ deca u dobu od dva meseca do šest godina prebacivana su iz logora „Kinder KC“ u privremena prihvatilišta. Tamo su ulazili u program „početne germanizacije“, tj. dobijali su nova, nemačka imena i dokumente u kojima su označeni kao „siročad čiji su roditelji poginuli za Führera i veliku Nemačku“. Zatim su učili nemački, i okrutno su ih fizički kažnjavali za govor na materinjem jeziku. Tako je kod dece stvaran uslovni refleks da samo ako govore nemački neće biti kažnjeni. Inače, deca su tamo bila dobro negovana i hranjena, brinulo se za njihovo zdravlje i ponavljalo im se da „sve to imaju zato što su izabrani, zato što su predstavnici arijevske rase“.

„Germanizacija“ je najčešće trajala tri do četiri meseca, nakon čega su nemačke porodice usvajale tu decu, a od usvojitelja se skrivalo slovensko poreklo usvojenog deteta. Budući da je „Lebensborn“ u početku pokrenut kao mreža sirotišta za vanbračnu nemačku decu, usvojitelji su bili uvereni da usvajaju decu „arijevske krvi“. Inspektori SS-a i lekari „Lebensborna“ redovno su posećivali porodice koje su usvojile dete i proveravali uslove njegovog života i odgoja u „arijevskom duhu“.

Nakon pobede 1945. stotine hiljada slovenske dece našlo se u zoni Nemačke u koju je ušla američka vojska. Tada su Amerikanci došli u posed manjeg dela dosijea „Lebensborn“. Istražni organi američke vojske sproveli su istragu 1947. i saslušali decu koju su esesovci doveli iz slovenskih zemalja te ih pitali žele li se vratiti domovima. No sasvim mala deca nisu se sećala svoje prošlosti, zaboravila su materinji jezik, iskreno su sebe doživljavala kao Nemce i bojala su se odvajanja od usvojitelja. Nešto starija deca bila su uspešno „germanizovana“. „Lebensborn“ ih je zauvek uverio da su arijevci. Saveznici su brzo prekinuli tu istragu, a u domovine se vratilo svega dva do tri posto „preodgojene“ dece.

Danas u Nemačkoj živi stotine hiljada potomaka slovenske dece koja su dovedena tokom rata. Oni ne znaju odakle potiču i teško da će ikada saznati svoje pravo poreklo.

NDH je imala svoj program u kojem se naročito insistiralo na odgoju dece prema meri režima. O tom tajnom programu govori hit roman za mlade ‘Deca smrti’

Nezavisna Država Hrvatska imala je, otkrio je istoričar filma Daniel Rafaelić, naci-lečilište ‘Majka i dete’. U sklopu zamisli arijevskog preobražaja sveta, koju su nametnuli Hitler, Goebbels I Himmler, koji su oformili celi niz ustanova zvanih Lebensborn, NDH je imala sopstveni program u kojemu se naročito insistiralo na odgoju dece prema meri režima. O tom tajnom programu govori hit roman za mlade, Deca smrti, deo ciklusa Mesec boje krvi.

U “Deci smrti” opisuje se projekat u kojemu su SS vojnici oplođivali majke arijevskog izgleda na severu Europe. Najpoznatije dete iz tog eksperimenta je pevačica Abbe Frida. U NDH je uzgoj arijevske rase imao specifilno lokalne crte.



Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
« Poslednja izmena: 07.07.2014. 14:28 marko313 »