Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Albansku naciju je stvorila Austrougarska kao sredstvo pritiska na Srbiju  (Pročitano 7078 puta)

Van mreže Brasch

  • Opšti urednik
  • Mlađi član
  • *****
  • Poruke: 48
  • Ugled: +21/-0
ŠIPTARI NIKADA NISU POSTOJALI KAO NAROD, već ih je narodom učinio Austro–Ugarski dvor, ujedinio različita plemena, sačinio jedan jezik i sve to potpomogao novcem kako bi amortizovali srpski pritisak i težnju ka oslobađanju svih srpskih zemalja od kojih se dobar deo tada nalazio pod vlašću istih Austro-Ugara.

Beleška FB Mladen Radovanović (objavljeno u četvrtak, 12. Januar 2012.)

“MOLIM SVE SVOJE PRIJATELJE DA PAŽLJIVO PROČITAJU OVU INFORMACIJU"


Polovinom oktobra prošle godine sam obavešten da je umrla moja dobra drugarica doktor istorijskih nauka Teodora Toleva. Tog trenutka i dugo posle toga nisam mogao da dođem sebi, jer je bila ne samo moja dobra prijateljica i uopšte Srba već i izuzetna osoba i intelektualac koji je došao do otkrića izuzetnih u svojoj oblasti što je bila i tema njene doktorske disertacije značajne u svetskim okvirima a i posebno za nas Srbe.

U godinama druženja sa njom mi je ne samo pričala, već mi je i predstavljala svoj rad koji je za mene tada, oko 2005. – te bio šokantan jer je potvrđivao dokumentovano sve ono za šta se smatralo da je romantični pogled srpskih nacionalista: ŠIPTARI NIKADA NISU POSTOJALI KAO NAROD, većih je narodom učinio Austro – Ugarski dvor, ujedinio različita plemena, sačinio jedan jezik i sve to potpomognuo novcem kako bi amortizovali srpski pritisak i težnju ka oslobađanju svih srpskih zemalja od kojih se dobar deo tada nalazio pod vlašću istih Austro-Ugara.

Pasionirano sam gutao svaku Teodorinu reč i naravno širio istinu, na koju su mnogi odmahivali rukom.

Kako je tema koju je obradila u doktoratu (dokumentovana u svakom svom detalju) sasvim suprotno gledište od zvanično važećeg “međunarodne zajednice”, govori o izuzetnoj težini i važnosti informacije i poruci koju sa sobom nosi: Evropska Unija i njene vlade zajedno sa USA i NATO su gomila lažova i nitkova a posebno elite Austrije, Nemačke i Mađarske.

Poslednji kontakt sa mojom dragom Teodorom sam imao neposredno pre napuštanja Španije kada me je nazvala i tražila od mene neku vrstu zaštite jer je godinama osećala čudno prisustvo nekih ljudi i događaja koji je okružuju.

Sada kada smo pred izborima, nas 99 % možemo da učinimo nešto: a to je da šerujemo i raširimo istinu po Srbiji a i svetu! Razbijmo okupatore Kosova i Metohije i njihove sluge u Srbiji! Molim ozbiljne ljude, srpske patriote da rašire glas istine koji sobom nosi životno delo moje pokojne drugarice, prijateljice svih Srba u Barseloni i uopste srpskog naroda!

Teodora je možda ubijena, tiho uklonjena zbog nas Srba i zbog istine i dokaza koji srpskom biću nedostaju kao kiseonik, hrana i voda. Molim da se svi u jednom trenutku uozbiljimo i shvatimo da u rukama imamo dijamant koji može svima da nam donese novu istinu, novu vladu, nov međunarodni položaj. Pomozite meni, pomozite sebi, pomozite našoj Srbiji, pomozite našem narodu na Kosovu! Preklinjem vas!”

RASPAD SRBIJE I VEŠTAČKA TVOREVINA ALBANSKE NACIJE JE DOKAZANA DOKTORSKOM DISERTACIJOM!

Rana smrt bugarske istoričarke Teodore Toleve je prekinuo jednu obećavajuću karijeru na samom početku. Naučnik i poliglota, radila je na različitim temama od genocida nad Jermenima, do rata za Špansku sukcesiju.

Za Evropsku istoriju XIX – XX veka, njen rad u vezi albanske nacije je vrlo revolucionaran i bez ikakve sumnje biće predmet daljih istraživanja i mnogih polemika.

U modernoj i važećoj istoriji (Stavro Skendi, Peter Bartl, George Castellan, Hans Dieter Schanderl) se podrazumeva da je albanska nacija u XIX veku već postojala na čvrst i nesumnjiv način.

Teodora Toleva je tokom jednog istraživanja i potrage za dokumentima o međuetničkim odnosima u otomanskoj imperiji, u carskom arhivu u Beču (haus-, hof-, und staatsarchiv) u jednom “arhivskom incidentu” – slučajnosti po njenim rečima, našla dokumente u vezi tajnih sastanaka austro – ugarskog dvora održanih 1896! Ni ona sama u tom momentu, nije mogla da zamisli da će se sledećih nekoliko godina posvetiti jednom dubokom istraživanju koje će da rezultuje njenom doktorskom disertacijom na univerzitetu u Barseloni!!!

Uticaj austrougarske imperije na kreaciju albanske nacije!

Ti sastanci se pominju u dokumentu: “Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl”, ali im se ne pridaje veliki značaj.Po bugarskoj istoričarki, memorandum o četiri sastanka koja su održana pokazuje da krajem devetnaestog veka albanska nacija još nije postojala i da će Beč da učini konkretne napore da je izgradi (!!!), homogenizuje stanovništvo, promoviše jedinstvo između katoličkih i muslimanskih klanova, pomogne novinarstvo i obrazovanje naroda, izdavaštvo nacionalističkih publikacija, stvaranje jednog unificiranog književnog jezika, i tako dalje.

Motivi Austro–Ugarske imperije su vrlo jasni: da kratkoročno ublaži pritisak Srbije i Crne Gore a dugoročno Rusije.
Bez sumnje je gubitak Teodore ogroman gubitak za nauku a iznad svega gubitak ličnosti takve ljudske kategorije koja je bez sumnje ostavila dubok trag u svima nama koji smo imali čast i privilegiju da je poznajemo!

FBR: Približan prevod rezimea: Ova teza, kao u naslovu, posmatra ulogu koju je imala Austro-Ugarska imperija na izgradnji albanske nacije u periodu 1896-1908. Obrađena dokumenata koja se nalaze u carskom i kraljevskom arhivu u Beču (HHStA) i koja uglavnom još nisu objavljena, dovela su do hipoteze, da albansko stanovništvo, koje je bilo vrlo heterogeno u navedenom periodu, nije imalo osećaj pripadnosti naciji a da je Habsburško carstvo zarad političkih i dugoročnih strateških ciljeva, razvilo niz aktivnosti kako bi se taj osećaj izgradio. Da bi ispitali ovu hipotezu mi smo proučavali austro-ugarske aktivnosti koje se odnose na obrazovanje, novinarstvo, kodifikaciju jedinstvenog pisanog jezika, objavljivanje tekstova albansko-nacionalističkog karaktera karaktera. Takođe, pažnja je bila usmerena i na rad u tom pravcu katoličkog sveštenstva koje je bilo aktivno među Albancima u Otomanskom carstvu i njegovim naporima da se promoviše jedinstvo među klanovima muslimanskih i katoličkih Albanaca. Zaključak do koga smo došli na osnovu pregleda aktivnosti i izveštaja austro-ugarske diplomatije jeste da je Beč odigrao presudnu ulogu kako bi se među Albancima u Otomanskoj imperiji duboko ukorenio osećaj pripadnosti naciji.


SVEDOČENJE O ODNOSIMA SRBA I ARBANASA, odnosno o postojanju Arbanasa na ovom prostoru govori dr Jovan Deretić na predavanju u Kragujevcu u novembru 2011. (VIDEO)