Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Možda bi se bitka za Alamo sasvim drukčije završila da jedan pukovnik nije odbio da se povinuje naređenju.

Iza suncem obasjanih belih zidova  San Antonija mala grupa Teksašana čula je povike na španskom: znali su da se to bliži čas borbe na život i smrt sa Meksikancima. Već deveti dan bili su opsednuti. Onda je, u zoru, meksički top umukao. Ali to nije označilo kraj bitke, naprotiv, oko pet hiljada meksičkih vojnika tek tada se sručilo na opsednuti grad uz paljbu iz pušaka i musketata. Teksašani su odgovorili istom merom i, mada ih je bilo neuporedivo manje, držali su se hrabro u želji da odbrane nezavisnost svoje tek proglašene republike.

Bio je mart 1836. godine i Teksas je bio tvrdo rešen da se odupre meksičkoj upravi koja je počela 1821. godine kada je Meksiko proglasio svoju nezavisnost, a ove oblasti ušle u njegov sastav. Ali, kako su Teksas nastanjivali uglavnom američki kolonisti, oni su težili da se pripoje Sjedinjenim Američkim Državama. Tako su počeli sukobi.

STIŽE DEJVI KROKET

Nekoliko puta jurišali su Meksikanci na San Antonio i uvek su Teksašani odbijali njihove napade, uz sve veće i veće žrtve. Konačno su provalili u grad da bi dokrajčili malu grupu preživelih koja se sklonila u crkvenu portu.

Tako se završila bitka koja će u istoriju ući kao bitka za Alamo, jer je to bilo ime zgrade, uporišta Teksašana u San Antoniju. A Teksašani su možda mogli i da je dobiju samo da jedan  vojnik nije odbio da posluša naređenje!

Još dok je grad bio opsednut, pukovnik Džems Bovi primio je od teksaške vlade naređenje da iz njega povuče ljude i oružje. Kada je stigao u San Antonio, Bovi je zatekao bolesne i ranjene ljude, a konja i kola nigde nije bilo. On je tada razgovarao sa komandantom, pukovnikom Nilom i zajedno su odlučili da Bovi ne posluša naređenje jer je evakuacija bila neizvodljiva, nego da brane grad do poslednjeg daha.

Bovi je izbrojao tačno 120 ljudi sposobnih da se bore. Napisao je pismo teksaškom guverneru Henriju Smitu u kojem mu je objasnio prilike i zamolio ga da mu uputi pomoć. Smit je naredio pukovniku Trevisu da prikupi što više  ljudi i krene za San Antonio. Trevis je sakupio samo 30 ljudi, ali njima se pridružio i legendarni Dejvi Kroket zajedno sa svojim borcima iz Tenesija. Kako sve to nije bilo dovoljno, teksaška vlada je naredila i pukovniku Faninu iz grada Goliada da pođe sa svojih 400 vojnika u opsednuti San Antonio.

JOŠ DEVET GODINA

Tada se događa nešto gotovo neverovatno: Fanin odbija da posluša naređenje uprkos Trevisovim vapajima! Ostao je u Goliadu sve do 20 marta 1836. godine, kada su Meksikanci napali i zauzeli ovaj grad. Palo je više od 300 Faninovih vojnika, a pobedonosnu meksičku vojsku predvodio je general Antonio Lopez de Santa Ana.

Tako su pali Alamo i Goliad. Teksašani su pretrpeli teške  gubitke, a u Alamu su među poslednjima poginuli Dejvi Kroket i potpukoviik Trevis s oružjem u rukama.

Ali, ma kako čudno to izgledalo, baš ovaj poraz je spasao mladu teksašku republiku. Jer, Meksikanci su iako pobednici i sami pretrpeli teške žrtve. Teksašani su dobili vremena da se saberu, da prikupe snage za odlučujući okršaj i, što je najvažnije, da odrede mesto bitke.

Ona se rasplamsala 21. aprila 1836. godine kod San Husinta. Meksikanci su do nogu potučeni, a Teksašani su trijumfovali uz poklič: "Za Alamo i Goliad!"

Ipak, biće potrebno još devet godina da se Meksiko odrekne oblasti za koje je smatrao da mu pripadaju i tek 1845. godine Teksas je priključen SAD.