Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: SIRMIJUMSKE ZLATNE POLUGE  (Pročitano 9938 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1049
  • Ugled: +122/-0
SIRMIJUMSKE ZLATNE POLUGE
« poslato: 26.05.2013. 18:48 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Do 1887. godine bile su poznate i sačuvane samo tri zlatne i jedna srebrna poluga sa kovničkom oznakom grada Rima. Ali pomenute godine došlo je do velikog otkrića u mestu Budze kod Brasova u Rumuniji. Tom prilikom pronađeno je čak 15 zlatnih poluga sa kovničkim oznakama Sirmijuma.
Težina poluga se kretala od 327 do 524 grama, i sve su bile obeležene sa tri pečata : jedan je sadržao imena funkcionera kovnice i kontrolora čistoće zlata, drugi je bio grb grada Sirmijuma (boginja Fortuna sa oznakom SIRM), a na trećem su bila poprsja trojice careva Gracijana, Valentinijana II i Teodosija I Velikog. Poluge se danas čuvaju u trezorima muzeja u Londonu, Parizu, Beču, Budimpešti i Napulju, gde su dospele trgovinom antikvitetima.

Sirmijumske poluge odaju nam i količinu zlata koja je prošla kroz sirmijumsku kovnicu, osnovanu još u vreme Marka Aurelija, jer je pronađen kalup za revers njegovog denara. Između 320. i 326.godine, u vreme Konstantinovog upravljanja carstvom iz Sirmijuma, u gradskoj kovnici kovan je samo zlatni novac, i to u dve oficine.

Jedna oficina je imala 56 kovničkih mesta, znači u Sirmijumu je u tom trenutku bilo 112 kovničara. Po računicama stručnjaka, jedan kovničar je mogao dnevno da iskuje 1800 komada novca, to govori da je sirmijumska kovnica izbacivala 201.600 primeraka zlatnih solida. Pomnozimo to sa 6 godina rada i dobijamo fantastičnu cifru od 441.504.000 solida koji su bili teški u proseku oko 5 grama. Iz pomenute računice proizilazi da je u Sirmijumu, za kovanje novca, utrošeno vise od 2.207 tona zlata!!! I to samo za šest godina, ne računajući bronzane i srebrne nominale. I ovaj podatak ide u prilog jedinstvenosti Sirmijuma na našim prostorima, a i podatku da je pojedinim imperatorima bilo važnije da osvoje Sirmijum i tu dobiju poverenje građana i vojske, nego da to urade u Rimu.