Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Istorija dijamanata  (Pročitano 5008 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Istorija dijamanata
« poslato: 30.10.2013. 14:30 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Prvi dijamanti su bili nađeni u okolini reke Golconda u Indiji, godina pronalaska nije tačno poznata. U jednom delu poreske knjige iz 4.veka pre n.e. pojavljuju se zapisi koji dokazuju da je dijamant bio roba kojom se u Indiji trgovalo vrlo često.
 
Vladari i bogati ljudi su dijamante držali neobrađene. Kristali savršenih oblika bili su veoma cenjeni. Dijamant je bio popularan kao talisman i to zbog svoje izuzetne tvrdoće i drugih posebnih osobina. Bio je simbol hrabrosti i muškosti – znači simbol muških osobina.
 
Mistična moć dijamanata bila je otkrivena već u starom Egiptu. Nošenje dijamanata na četiri prsta leve ruke trebalo je da osigura da „vena amortis“(vena ljubavi) ide iz prstiju direktno u srce. Nošenje dijamanata ili dijamantskog praha na vrhovima prstiju trebalo je da osigura spajanje ljubavi sa večnošću.
 
U Evropu je najverovatnije dijamante prvi doneo Aleksandar Veliki. U početku su ih ljudi posmatrali kao misteriozne, govorilo se da imaju čudne moći lečenja. Govori se da je Aleksandar Veliki, došavši u Dolinu dijamanata, ugledao dno puno dragulja, koje čuvalo nekoliko ogromnih zmija sa đavljim pogledom. Aleksandar je uspeo prevariti zmije i sve dijamante uzeti. U staroj Grčkoj ljudi su smatrali dijamante suzama bogova koje su pale na zemlju. Da bi istakli tvrdoću dijamanta, nazvali su ga „adamas“ – nepobediv. 60 godina pre n.e. piše Plinius o dijamantima u svojoj Istoriji prirode. Prvi nebrušeni dijamant se pojavio u Rimu između 1. i 3. veka. U 13.veku Marko Polo opisuje Ormuy kao glavno persijsko tržište dijamanata.
 
U 13.veku glavno tržište i centar dijamanata na zapadu je bila Venecija. Od početka 13.veka njima je trgovala većina glavnih gradova Evrope. U tom periodu su trgovci svilom i dijamantima dolazili u Bruggu. Brugg je postao centar poslovanja sa dijamantima ali i mesto gde su se dijamanti počeli obrađivati. Dijamantska industrija se brzo proširila. Tome je doprineo i zemljak iz Brugg Lodewijck van Berken, začetnik dijamantskog brušenja.
 
Proces obrađivanja dijamanata je dugo vriemena bio tajna. Tek u 14.veku su se počeli beli oktaedar polirati na drvenoj ili bakarnoj podlozi pokrivenoj dijamantskom prašinom. Na taj način se i ranije obrađivalo drago kamenje i slonova kost. U slučaju dijamanata, to je bio vrlo dug proces. Od 15.veka su tehnike obrade bile poboljšane, a nepravilnosti na dijamantu su se odlamale. Brusio se i dalje onaj prirodni oblik. Kamen u obliku piramide se stavljao u prstenje. Glavni razlog obrade je bio rešiti se površnih neravnina i pukotina. Uzorci takvog kamenja se nalaze u fragmentima nakita i stare keramike.
 
Izum brušenja na čeličnoj podlozi pokrivenoj dijamantima ponudio je brusiocima veće mogućnosti obrade tog kamena: krajem 15. veka su se pojavile brušene „table“ u oblicima kvadra, pravougaonika, romba ili rozete.
 
Pronalazak direktnog puta u Indiju u 1498 godini, ( Vasco de Gama) je preselio centar trgovanja iz Venecije u Lisabon. Od kraja 14.veka Antverpen postaje svetski centar trgovanja dijamantima. Dijamant je savršeni simbol večne povezanosti. Ta tradicija simbola večne ljubavi opstaje već nekoliko vekova. Prvi zapisi o darivanju dijamanta kao jedinstvenog simbola ljubavi potiče iz 15.veka.

Tradiciju darivanja dijamantskog prstena kao vereničkog poklona započeo je 1477 godine vojvoda Maksimilijan Austrijski, kada je verenički prsten dao Mariji Burgundskoj. Od tada se ta tradicija proširila po celom svetu, iz aristokratskih porodica u porodice preduzetnika, i u poslednjem veku u porodice „običnih radnika“.

U zlatno doba 16. veka trgovina dijamantima bila je uglavnom u rukama portugalskih Jevreja i italijanskih trgovaca.

Od 17.veka razvija se brušenje dijamanata u raznim oblicima. Dijamanti su se brusili u polu-okrugle oblike, kapljica, markiz i druge. Brusioci dijamanata su bili iz Atverpena i radili su na najvišim spratovima kuća, gde je bilo najviše svetlosti.

Do kraja 18.veka su iskopi dijamanata u Indiji bili iscrpljeni. Prosperitet Antverpena opada, iako su bila otvorena nova nalazišta u drugoj polovini 18. veka u Brazilu.

U drugoj polovini 19. veka posle dugog eksperimentisanja, Henry Morse iz USA prvi otkriva moderni briljantni brus. Moderni brus je kasnije još usavršio, matematički objasnio i 1919 g. objavio u USA Marcel Tolkowski. Njega danas smatramo pronalazačem briljantnog brusa.
 
Prvi dijamantni kartel De Beers

Braća De Beers, vlasnici male farme u Kimberley, su 1871 g. dali dozvolu holandskim lovcima na dijamante da prouče njihovo zemljište. Pokazalo se da je zemlja jako bogata dijamantima. Ta vest se proširila kao vatra i ubrzo je bila cela farma puna tragača za dijamanatima.
 
Braća De Beers su prodali svoju farmu i odselili su se. Među najambicioznijim tragačima je bilo nekoliko Engleza: Cecil J.Rhones i braća Harry i Barney Bornat. Postepeno su otkupljivali jednu koncesiju za drugom i na kraju su postali većinski vlasnici rudnika u Kimberley. G.1888 osnovali su kompaniju De Beers consolidated Mines Limited, prethodnik današnje kompanije, koja igra veliku ulogu na današnjem tržištu dijamanata.
 
Kompanija De Beers ima sistem složen od mnogo firmi sa uzajamno povezanim vlasništvom, koje dosežu u sve delove industrije od otkupa kamenja iz vlastitih rudnika i rudnika drugih kompanija, do obrade i prodaje. ( Diamond Producers Association – vlasnik pojedinačnih rudnika kompanije De Beers Consolidated Mines Ltd. Filijale ove kompanije su Diamond Corporation, koja dogovara poslove sa rudnicima dijamanata, De Beers Centenary AG, Central Selling Organisation i druge.) Upravo De Beers Centenary je vlasnik dugotrajno ugovornih licenci za kupovinu neobrađenih dijamanata iz kopova u drugim zemljama. Ima i deonice u više od 1.300 južnoafričkih i međunarodnih komapnija. Na taj način je De Beers kontrolisao celo svetsko tržište do 2001 godine, uključujući i produkciju najveće rudarske kompanije Alrosa. Potrošnjom zaliha u južnoafričkim rudnicima i otvaranjem novih rudnika na primer u Rusiji, Kanadi ili Australiji, dovodi do toga da De Beers gubi kontrolu nad celim tržištem, što zvanično objavljuje 2001 godine. Međutim, do danas je ostao najveći trgovac dijamantima.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #1 poslato: 30.10.2013. 14:50 »
Najpoznatiji dijamanti


Nekoliko dijamanata je u svetu postalo poznato po svojoj neverovatnoj istoriji, tradiciji i ogromnoj veličini.

 
De Beers Millennium Star

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Zamislite dijamant tako savršen i tako velik, da nijedan od svetskih stručnjaka ne može izračunati njegovu cenu – to je De Beers Millennium Star. Pronađen je početkom 80. godine u rudniku De Beers u Kongu. Preko tri godine su brusači pomoću lasera obrađivali kamen. Tako je nastao svetski unikat, s unutrašnje i ispoljne strane najtreperaviji (u smislu boja i svetlosti) 203 ct izbrušeni dijamant kruškolikog oblika. Harry Oppenheimer, nosilac dijamantske industrije, opisao je De Beers Millennium Star kao «najlepši dijamant, koji je ikada imao mogućnost videti». Prigodno nazvani dijamant De Beers Millennium Star bio je procenjen kao glavni komad De Beers Millennium Diamond Collection. Kompletna kolekcija sadrži takođe i unikatne modre dijamante ukupne težine 118 ct, kao i 27 ct Heart of Eternity. Ta kolekcija je bila izložena godine 2000. u London's Millennium Domu.


Hope

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Najslavniji dijamant u boji je Hope, 45,52 ct teški plavi dijamant. Iz Indije gde je bio pronađen, godine 1642 doneo ga je Jean Baptiste Tavernier. Godine 1668. prodao ga je kralju Ludviku XIV. uz debelu zaradu, koju je brzo potrošio, plaćajući ogroman dug svoga sina. Tako je Tavernier ponovno otišao na put u Indiju u nadi, da će nadoknaditi gubitak. Tamo je međutim izgubio život, kada ga je rastrgao čopor divljih pasa. Kralj je dragi kamen nazvao Plavi dijamant krune i sledećih 118 godina čuvan je u francuskim krunskim draguljima, često premeštan iz nakita u nakit. Godine 1792 tokom francuske revolucije došlo je do njegove krađe. Nakon mnogo godina pojavio se u Amsterdamu, gde je bilo naručeno prebrusivanje u firmi Wilhelm Fals. Falsov sin je kamen ukrao, a njegov je otac nakon toga, zbog narušenoga zdravlja i psihičke iscrpljenosti umro u dvorcu. Sin je verovatno uvideo šta je učinio i izvršio je samoubistvo. Godine 1830 dijamant je prešao u vlasništvo vrlo bogatog bankara Henry Hope i od tada prokleti dragi kamen nosi njegovo ime. Jedan od njegovih potomaka, lord Francis Hope našao se gotovo na izdisaju, a njegova žena je pripisala krivicu za raspad njihovog braka upravo dijamantu. Novi kupac, francuski broker Jacques Colot je poludeo i izvršio samoubistvo, a njegova sledeća dva vlasnika su bila ubijena. Turski sultan koji je dragi kamen kupio godine 1908 za 400 000 dolar, nedugo zatim je proboo svoju ženu i bio smenjen. I celu porodicu Edwarda Mc Leana su pratile velike nesreće kada je 1911 godine dobio taj dijamant. Kaže se da je jedini način da se oslobodi moći predmeta koji donose nesreću, njegovo darovanje. Upravo zato je interesantno da jedina osoba koju nije snašla nesreća, a koja je posedovala dijamant Houp, bio američki draguljar Harry Winston. Dijamant je kupio od McLarenove porodice i namenio ga je Smithsonovom institutu, gdje je do danas ostao kao čudo minerologije.

 
Centenary

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Otkriven je u julu 1988 godine u rudniku Premier Firme De Beers. U sirovom stanju težio je 599,10 ct. Majstor brusač Gabi Tolkowski na njemu je radio, zajedno sa nebrojnom skupinom pomoćnika, gotovo 3 godine, da bi ga na kraju izbrusio u najveći dijamant na svetu, koji ima najmodernije brušenje, visoku boju i nema inkluzija. Njegova težina nakon brušenja je 273,85 ct i ima 247 faseta. U maju 1991 godine bio je pohranjen u Londonu u Toweru.


Star of South Africa

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ovaj je dijamant (težine 83,5 ct) našao domorodački pastir u Griquatownu 1869 godine. Pronalazak tog dijamanta pokrenuo je dijamantsku groznicu i zemlja je bila preplavljena stotinama hiljada tragača. Pastir je sa farmerom zamenio dijamant za 500 ovaca, 10 volova i 1 konja. Dijamant je nakon brušenja u briljantnu suzu težio 47,69 ct i njegova poslednja postignuta cena prilikom prodaje popela se na vrtoglavih 225 000 funti. Ovog trenutka nije poznato mesto gde je kamen čuvan, ali se povremeno pojave fotografije koje sa sigurnošću potvrđuju da je stalno u opticaju.

 
Cullinan

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Godine 1905 u rudniku Premier firme De Beers nađen je do sada najveći dijamant na svetu. U sirovom obliku težio je 3106 ct s dimenzijama kristala cca 10 x 6 x 5 cm, koji se po veličini činio kao veći grejpfrut. Dijamant je nazvan Cullinan u počast osnivaču rudnika siru Thomasu Cullinanu. Sirovi dijamant kupila je vlada države Transvaal za cenu oko 1 milion dolara i darovala ga engleskom kralju Edwardu VII. Kralj je dao da se kamen izbrusi u Amsterdamu, brusač je kamen razdvojio na dva manja kamena Cullinan I i Cullinan II. Veći Cullinan I preimenovan je u Velika zvezda Južne Afrike i teži 530,20 ct, a Cullinan II teži 317,5 ct. Oba kamena su u sastavu dragulja engleske krune.

 
Koh-i-noor

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Koh-i-noor je kamen, za koga se vezuje najviše legendi. Nije poznato gde se pojavio prvi put. Neke priče i legende govore da je pre dve hiljade godina, drugi datiraju prvo spominjanje 1304 godine. Dva veka bio je u blagu velikog Mogula. Zatim ga je u svom vlasništvu imao persijski vladar Nadir. Nakon njegovog ubistva do kamena su došli Avganistanci, posle toga Siki i polovinom 19. veka su ga dobili Englezi. Postao je vlasništvo Istočnoindijskog društva koje ga je darovalo kraljici Viktoriji. Kraljica je dala da se kamen po drugi put prebrusi (veličina se smanjila od 186 karatu na sadašnjih 108,93 karata) i na kraju ga dala supruzi britanskog vladara. Godine 1936 kraljica Elizabeta (supruga HenrikaVI) ugradila je Koh-i-noor u svoju krunu.

 
Taylor - Burton

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Godine 1969 je 69,42 ct veliki kamen u obliku kapljice prodat na aukciji. Novim vlasnikom je postao njujorški Cartier, koji ga je odmah nazvao upravo Cartier. Odmah sledeći dan kupio ga je američki glumac Richar Burton za svoju slavnu suprugu Elizabet Tejlor. Tako je dijamant bio preimenovan u Taylor – Burton. Svoju premijeru je imao na karitativnom plesu, koji se održao polovinom novembra u Monaku, gde ga je Tejlor imala na vratu kao privezak. Godine 1978 američka glumica je objavila da kamen nudi na prodaju uz uslov da deo svote namenjuje za gradnju bolnice u Bocvani. Samo da bi ga pogledao, ondašnji potencijalni kupac morao je da plati 2500 dolara. U julu 1979 dijamant je konačno prodat za 3 miliona dolara. Poslednja vest o njemu potiče iz Saudijske Arabije.

 
De Beers Diamond

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kratko nakon osnivanja firme De Beers Corporation godine 1888 dogodio se njen prvi veliki pronalazak. Kamen koji je težio 428,5 karata bio tamno žute boje i odmah nakon brušenja ga je društvo De Beers predstavilo na izložbi u Parizu 1889 godine. Fascinirana gomila se slivala da vidi 228,5 ct ekskluzivnu lepotu, i u to vreme najveći izbrušeni dijamant na svetu. Usprkos tome što je od tog vremena pronađeno još mnogo prekrasnih dijamanata, De Beers Diamond je još uvek na četvrtom mestu po veličini izbrušenih dijamanata na svetu.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #2 poslato: 30.10.2013. 18:14 »
Francuski kralj Luj IX je u 13. veku kraljevskim aktom ozvaničio dijamante kao izuzetnu retkost i vrednost i uneo ih u svoju riznicu. U narednih 100 godina, dijamanti se pojavljuju u posedu ne samo pripadnika kraljevske porodice, već i kod visoke evropske aristokratije, a do 17. veka i kod najbogatijih trgovaca.

U evropskom juvelirstvu dijamanti postaju sve prisutniji u 13. veku, uglavnom u kompoziciji sa prirodnim zlatom i biserima. Veruje se da je prva zanatska obrada dijamanata počela u Veneciji oko 1330.godine. Do kraja veka preneta je i u Pariz.

Iz 15. veka sačuvana je i prva tehnička dokumentacija o sečenju i brušenju dijamanata. Međutim, sve do 17. veka vladao je tabu, poreklom iz Indije, prema kome je zabranjeno narušavanje prirodne strukture dijamanta zbog verovanja da se time umanjuje njihova magijska moć. Sa njihovom sve većom primenom u juvelirstvu ovaj tabu je nestao istovremeno u Evropi i Indiji.

Razvojem obrade dijamanata, odnosno njihovim sečenjem i poliranjem, koji su povećavali njihovu lepotu i sjaj, briljiranje, došlo je do još veće primene u juvelirstvu.

Otkrivanjem novih nalazišta U Indiji i Braziu i krupnijih komada u 18. veku fascinacija dijamantima postaje enormna i neprestano traje.Međutim, slobodno se može reći da prava istorija dijamanata počinje sa pojavom De Birsa. Priča o dijamantima je u suštini priča o De Birsu.

Ta priča počinje 1886. godine na obali Narandžaste reke u Južnoj Africi. Prema legendi, Jakov Erazmo sin farmera igrao sa šljunkom i opazio je kamenčić koji je bljeskao na zracima sunca koji su se probijali kroz krošnju drveta. Dečak je pokupio sjajni kamičak i poklonio ga svojoj malđoj sestri. Prema priči ovaj kamenčić je predstavljao prvo otkriće dijamanata u Africi. Kamen je dobio ime Eureka, težak je 10.73 karata i danas se čuva u muzeju rudnika Kimberli u Južnoj Africi.

Međutim, pravu dijamantsku groznicu izazvao je 1889.god. pronalazak pastira, koji je čuvao ovce pored Narandžaste reke. Kamen je nazvan Zvezda južne Afrike ( The Star of South Africa) i bio je težak 83,50 karata. Šalk van Nikerk ,kolekcionar neobičnog kamenja kupio je dragulj neprocenjive vrednosti za 500 ovaca, 10 goveda i jednog konja.

Među avanturistima koji su sa svih strana sveta hrlili u Južnu Afriku tragajući za bogastvom i srećom bili su i dvojica Engleza Sesil Rodez i Barni Barnato, koji postaju glavni rivali u otimačini za posedima bogatim dijamantima. Do 1887. godine Barnato je imao dominantnu poziciju u rudniku Kimberli. U međuvremenu Rodez uspeva da preuzme kontrolni paket akcija Kimberlija i postaje suvlasnik rudnika De Birs sa Čarlsom Rudom. Oba rudnika nalazila su se na posedu Johana i Nikolasa De Birs, koju su talična braća farmeri prodali za 6.300,00 funti. Naravno, bili su presrećni jer su 11 godina ranije kupili farmu za samo 50 funti.

Beskrupulozni Rodez je privolio Barnata na integraciju dva rudnika i tako 1888. godine nastaje legendarni De Birs ltd. Kompanija je iskopane dijamante prodavala Londonskoj uniji za dijamanate koja ih je dalje distribuirala u evropske centre za obradu, pre svega u Antverpen u Belgiji. Tako počinje savremena era dijamanata.

Proći će 14 godina pre nego što je na scenu stupio ser Ernest Openhajmer. On je kupio Londonsku uniju dijamanata, a 1929. je preuzeo kontrolu nad De Birsom. Ser Openhajmer je napravio i vodio koncept kontrolisane i centralizovane prodaje dijamanata poznat kao Central Selling Organisation. Polazeći od istog cilja godine 1934. formirao je takođe Diamond Trading Co. u Londonu i Kimberliju.

Njegov sin Hari Openhajmer je napravio revoluciju u marketingu i prodaji dijamanata. Do tada je vladalo uverenje da bi mistika dijamanata nestala ako bi se reklamirali i da bi to dovelo do pada njihove vrednosti. On je angažovao advetrajzing kompaniju N.W. Ajer 1939. godine. Rezultat kampanje je bio više nego očekivan, stvoren je kulturni imperativ da je prsten sa dijamantom nezamenljiv u ceremoniji veridbe. To je dalo ogroman podstrek juvelirskoj manifakturi i trgovini dijamantima , pre svega u USA, najbogatijoj zemlji sveta.

Na ograničenom srpskom tržištu dijamantima i drugim dragim kamenjem, kada se ceremonija veridbe pod uticajem zapadne kulture i kod nas počinje da simbolizuje vereničkim prstenjem sa dijamantima i drugim dragim kamenjem, Rapaport Jewerly je nastupio sa sloganom „Ako ste stvarno rešeni da preostali deo života provedete zajedno- onda nema kompromisa“.

Frensis Geret pisac marketinških slogana (copiwriter) je lansirao do danas najpoznatiji slogan (A diamond is forever) „dijamant je zauvek“. Razvojem pop kulture pedesetih koja se formirala pod uticajem holivudske industrije filma i hilivudske estetike De Birs dobija besplatne reklame neprocenjive marketinške vrednosti. U filmu „Muškarci više vole plavuše“ Merlin Monro peva pesmu „Dijamanti su devojci najbolji prijatelj “ i tako se formira jedan sasvim novi svetonazor, najmoćnija ideologija dvadesetog veka.

Pisac Jan Fleming je 1956. uzeo za naslov svog romana o Džejms Bondu De Birsov slogan „Diamonds are forever“ , koji je 1971. ekranizovan i postao svetski hit, kao i istoimena pesma Širli Besi.

U biznisu sa dijamantima danas se u svetu obrće oko 60 milijardi dolara godišnje. Najveći rudnici dijamanata u svetu danas su u Bocvani, Australiji, Rusiji, Kongu, Južnoj Africi, Kanadi,Namibiji i Angoli. Ukupno 98 odsto.

De Birs, koji je nekada kontrolisao oko 90 odsto tržišta dijamanata u svetu i dalje je neprikosnoven lider, pre svega u rudnicima i kontroli tržišta neobrađenih dijamanata, ali ne više tako predominantan, oko 55 odsto. U decembru 2004. De Birs je obnovio koncesiju na rudnike u Bocvani na još 25 godina i time zadržao vodeću poziciju. Zahvaljujući trgovačkom ugovoru sa ruskom Alrosom, koja eksploatiše ogromna nalazišta u Jakutiji, De Birs danas kontroliše oko 65 odsto svetskog tržišta neobrađenih dijamanata. Monopol De Birsa i Alrose ozbiljno ugrožava opstank i profit srednjih i malih proizvođača i trgovaca dijamantima i nakitom.

Poslovna politika De Birsa je najbolji obrazac kako se decenijama može opstati i ostati dominantan na ćudljivom svetskom tržištu zahvaljujući ne samo moći prilagođavanja promenama, već i stvaranju novih potreba kupaca dijamanata. Odskora De Birs je zajedno sa LVMH (Moet Henessy Luis Vitton) nastupio i kao kreator i maloprodavac nakita otvarajući reprezentativne prodavnice u glavnim svetskim centrima .

De Birs kontinuirano napada tržište nakita inventivnim i moćnim kampanjama stvarajući nove standarde i razloge za kupovinu dijamanata i dijamantskog nakita. Danas mu na ruku ide stvaranje novih tržišta, u zemljama nekadašnje Istočne Evrope, Rusiji, Indiji i pre svega Kini. Zbog novih tržišta i povećanja broja potencijalnih kupaca realno je očekivati da će cena dijamanata i dalje ne samo pratiti rast inflacije u svetu, već i rasti iznad inflacije.

Marketing De Birsa se do ovoga milenijuma fundirao na vezi muškarca i žene,njihovim emocijama i mogućnostima.Fantastika plastičnog novca, kreditnih kartica bila je veliki akcelerator povećanja broja onih koji su mogli da svoju vezu simbolički ozvaniče prstenjem sa dijamantima i drugim draguljima. Sa nastupom ekonomske krize 2009. godine dolazi do opadanja kupovne moći u celom svetu, pa tako i u Srbiji.Međutim, prodaja vereničkog prstenja sa dijamantima, odnosno brilijantima se povećava, jer simbolika dijamanata nadilazi ekonomske kriterjume.Zlatara Rapaport ide u susret tim promenama sa kolekcijom koja je pristupačna za mlade.

Novi milenijum doneo je i novi fenomen, uspešne i nezavisne žene, koja se ne ustručava da sama sebi kupuje dijamante i prstenje sa dragim kamenjem i da to javno kaže. Budući da se radi o ženama koje kupujući sebi dijamantski nakit ne žele samo da potvrde svoj status i dobiju odgovarajuću vrednost dragulja, već i da budu u toku modnih trendova, Zlatara Rapaport Jewelry nudi široki spektar raskošnog prstenja sa dijamantima i drugim dragim i poludragim kamenjem koji se danas u svetskim centrima mode promoviše kao „right hand ring“ ,odnosno prsten za desnu ruku. Ovo prstenje raznobojnog kamenja i dijamanata odražava, pre svega personalitet žene koja ga nosi.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #3 poslato: 01.11.2013. 13:19 »
Najkrvaviji dijamant

Koh-i-noor, “Planina svetlosti”, čuveni je dijamant čija je istorija ispunjena misterijom, ratovima i krvlju. Originalno je imao 186 karata i bio težak 37.21 grama. Legenda kaže da je nastao pre 5,000 godina, u vreme kada su bogovi hodali među ljudima. Drevni spisi na sanskritu beleže da je čarobni dragulj Syamantaka bio dar boga Sunca. Zemlja čiji vladar je posedovao dragulj bila je pošteđena od prirodnih katastrofa i nepogoda. Lepota dragulja i njegove moći izazvali su zavist i borbu među mitskim herojima drevnih indijskih epova. Posle smrti heroja i razaranja drevnih gradova mitski dragulj je nestao iz pamćenja.

Moderna istorija dijamanta započela je, takođe, u magli legendi, negde oko 1200. godine. Pronađen je u rudnicima u oblasti Guntur, u današnjoj indijskoj državi Andra Pradeš. Sve do 1730. godine i otkrića rudnika dijamanta u Brazilu ovo je bila jedina oblast na svetu gde su postojali rudnici dijamanta. Po iskopavanju, dijamant je postao vlasništvo kraljeva iz dinastije Kakatija u gradu Varangal. Oni su naredili da se ugradi u oko boginje u njihovom hramu. Njegova lepota i veličina navela je mnoge da pomisle da je u pitanju sigurno ponovo pronađeni Syamantaka.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kohinor danas ima 106 karata i teži nešto više od 21 grama.
Pre sečenja imao je 186 karata i bio je težak 37.21 grama


Sudbina dijamanta pratila je promenljivu sudbinu brojnih indijskih dinastija i kraljeva. Početkom 16. veka Indijom je zavladala persijska dinastija Mogula, donoseći bogatu persijsku kulturu i islamsku civilizaciju. Mogulski carevi došli su u posed dijamanta o kome su već kružile zlokobne priče. Prvi mogulski car, Babur, zapisao je da je vrednost dijamanta bila tolika da je mogao da nahrani čitav svet za dva i po dana. Carevi su bili ponosni na njegovu raskoš i lepotu, ali su ga retko iznosili iz riznice plašeći se prokletstva. Jedan od retkih koji je to učinio bio je Šah Džahan, graditelj Tadž Mahala. Prokletstvo dragulja stiglo je nesrećnog vladara. Njegov sin Aurangzeb ga je zbacio sa vlasti i zatvorio u ćeliju sa samo jednim prozorom. Nedaleko od prozora je postavio veliki dragulj pa je tužni Šahah  samo u njegovom odblesku mogao da vidi veličanstveni Tadž Mahal, spomenik voljenoj Mumtaz Mahal.

Godine 1739. dijamant je došao u posed persijskog cara i osvajača, Nader Šaha. Kada je ugledao dijamant, Nader Šah je uzviknuo “Koh-i-noor!”, što znači planina svetlosti. Od tada je dragulj postao poznat pod tim imenom.

U narednim decenijama nesreća i smrt su pratili sve kojima bi Kohinor dopao u ruke. Bio je u posedu vladara Persije, Avganistana, Pendžaba, poklanjan kao zalog za povratak kraljevstva. Konačno, 1849. godine, dijamant dolazi u posed Engleske krune pošto ga je prigrabio predstavnik svemoćne Britanske istočnoindijske kompanije koja je polako preuzimala vlast nad čitavom Indijom. Kletva dragulja je nastavila da deluje i tokom plovidbe ka Engleskoj. Na brodu koji je nosio trinaestogodišnjeg naslednika poslednjeg indijskog vladara u čijem vlasništvu je bio dijamant izbila je epidemija kolere. Brod je ipak uspeo da stigne do Engleske i dečak je dijamant predao kraljici. Godine 1852. princ Albert je dijamant odneo u Amsterdam gde je sa dotadašnjih 186 karata kamen izrezan u manji, veličine 106 karata, kako bi se uvećao njegov sjaj. Čuveni dijamant je potom postao deo krunskih dragulja kada se kraljica Viktorija 1877. godine proglasila za caricu Indije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kohinor je danas deo krunskih dragulja i nalazi se u kruni kraljice Velike Britanije

Legenda o kletvi koja prati dijamant je opstala, ali ga britanska kraljica nosi bez bojazni. Naime, u drevnom Hindu tekstu iz 1306. godine stoji: “Onaj koji poseduje kamen posedovaće svet, ali i sve njegove nesreće. Samo Bog ili žena mogu ga nositi bez straha.” Dok god se dragulj nalazi u kruni britanskih kraljica njegova kletva će mirovati. Međutim, istorija dragulja je pokazala da je njegova sudbina čudnovata i da se retko zadržavao na jednom mestu. Ko zna šta budućnost nosi…

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #4 poslato: 05.11.2013. 16:13 »
Istorijа vаđenjа dijаmаnаtа u Rusiji

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pisаni izvori svedoče o pojedinаčnim slučаjevimа trаženjа i pronаlаženjа dijаmаnаtа nа teritoriji Rusije u dаvnа vremenа. Kаnаdski geolog S. DŽiri je prilikom proučаvаnjа stаrinskih portugаlskih kаrаtа u Hаvаni otkrio iznenаđujućа dokumentа iz 1375. godine.

      Nа jednoj kаrti je prikаzаnа oblаst međurečjа Lene i Jenisejа sа nаslikаnа dvа čovekа u šiljаtim kаpаmа, i dаto objаšnjenje dа ti ljudi polаze u potrаgu zа dijаmаntimа.

      Sve do XX vekа su nаlаzištа dijаmаnаtа otkrivаnа sаmo u zemljаmа Južne polulopte. Nа osnovu togа su pojedini nаučnici izneli hipotezu o nаstаnku dijаmаnаtа isključivo nа superkontinentu Južne polulopte - „Gondvаni“ koji se u mezozoiku rаspаo nа posebnа kopnа - Južnu Ameriku, Afriku, deo Azije (Arаbiju, Indostаn) i Austrаliju. Antipodom Gondvаne nа Severnoj polulopti se hipotetički smаtrа superkontinent Lаvrаzijа, kojа se, sа nаstаnkom Atlаntskog okeаnа sredinom mezozoikа, rаspаlа nа severnoаmerički i evroаzijski deo.

      Neki nаučnici su obrаtili pаžnju nа sličnost geološke grаđe Sibirske plаtforme sа Južnom Afrikom. Tа sličnost je budilа nаdu dа Sibir, kаo i jug Afričkog kontinentа, može biti bogаt nаlаzištimа dijаmаnаtа. Ozbiljnа potrаgа zа dijаmаntimа u Sibiru zаpočelа je u Rusiji odmаh posle 2. svetskog rаtа.

      Pri Irkutskoj geološkoj uprаvi je 1. jаnuаrа 1947. godine orgаnizovаnа Tunguskа ekspedicijа kojа je 1947-1948. godine rаdilа u slivovimа rekа Podkаmenа Tunguskа i Donjа Tunguskа. Potrаgа nije dаlа rezultаte. Sаmo je ekipа Sokolovа u proleće 1948. godine pronаšlа jedаn kristаl dijаmаntа u pesku rečice Mаlа Jerjomа, pritoke Donje Tunguske. To je bio prvi poslerаtni sibirski dijаmаnt. Providаn, nešto zelenkаst dijаmаnt oštrih ivicа, veličine glаvice šibice, predstаvljаo je krhotinu većeg kаmenа.

      Tunguskа ekspedicijа je u jesen 1948. godine dobilа ime Amаkinskа. Glаvni rаzlog promene imenа predstаvljаlа je velikа tаjnost rаdovа. Smešno zvuči, аli rаdnici geoloških odredа nisu smeli dа znаju zа čim se trаgа. Reč „dijаmаnt“ se nije spominjаlа.

      Sekundаrnа nаlаzištа dijаmаnаtа nа Viljuju i njenoj levoj pritoci Mаrhа, istrаženа do 1952. godine, bilа su znаtno bogаtijа od već eksploаtisаnih nа Urаlu, аli su po sаdržini dijаmаnаtа mnogo zаostаjаlа zа bogаtim sekundаrnim nаlаzištimа u Južnoj Africi. Prirodno, jаvilа se potrebа zа pronаlаženjem bogаtijih primаrnih i sekundаrnih ležištа dijаmаnаtа.

      Geolog Lаrisа Anаtoljevnа Popugаjevа je 21. аvgustа 1954. godine, primenom metode piropskog snimаnjа, otkrilа prvi kimberlitski levаk u SSSR i nаzvаlа gа „Zаrnicа“ (blesаk munje). Do tog otkrićа su primаrnа ležištа dijаmаnаtа otkrivenа sаmo u Južnoj Africi i Indiji. Sovjetski Sаvez je postаo trećа zemljа nа svetu s otkrivenim primаrnim ležištem dijаmаnаtа.

      Otkriće Popugаjeve je prekinulo rаsprаve geologа oko postojаnjа i prirode primаrnih ležištа dijаmаnаtа nа Viljuju. Zаhvаljujući metodu piropskog snimаnjа koji su rаzvili Sаrsаdskih i Popugаjevа, u Zаpаdnoj Jаkutiji su zа krаtko vreme otkrivene desetine kimberlitskih levаkа

      Otkriće Popugаjeve je uskomešаlo čitаv dijаmаntski svet! Tom istorijskom dogаđаju je prethodilo skoro 15 godinа teoretskih rаsprаvа, 5 godinа upornog ciljаnog rаdа hiljаdа ljudi u izuzetno teškim uslovimа krаtkog severnog letа, kišne i hlаdne jeseni, surove zime sа temperаturom od -50 stepeni.

      Trebа reći dа je to otkriće jаko obeshrаbrilo rukovodioce Amаkinske ekspedicije. To je i rаzumljivo, pošto je nа istoj teritoriji rаdilа velikа kompleksnа ekspedicijа sа nekoliko hiljаdа ljudi, а odred od dve osobe, „kooperаnti“ (tаko su „аmаkinci“ zvаli odrede pridošlicа), otkrivа prvi kimberlitski levаk.

      Jurij Hаbаrdin je 13. junа 1955. godine pronаšаo kimberlit s piropom. Kаsnije se ispostаvilo dа je pronаđen mаltene u centru kimberlitskog levkа. Hаbаrdin je počeo dа kopа. Odozgo je ležаo prilično rаstresiti sloj kimberlitа zelene boje, rаzoren sve do peskа i sitnog tucаnikа. Već nа dubini od jednog metrа su počeli dа nаilаze nа pojedine sitne krhotine tvrdih kimberlitа. Ispitujući zemlju iz iskopа, Hаbаrdin je pronаšаo krhotinu kimberlitа sа mаlim kristаlom dijаmаntа u obliku osmougаonikа. To je bio prvi dijаmаnt u SSSR, pronаđen vizuelno u sаmom kimberlitu! Odred je omeđio levаk i u centru nа visokom debelom аrišu nаprаvio zаsek i olovkom zаpisаo: „Levаk „Mir“. Ministаrstvo geologije i zаštite rudnog blаgа“.

      Ščukinov odred je krenuo nа teren 10. junа. Aplаuzi povodom otkrićа kimberlitskog levkа „Mir“ se još nisu ni utišаli, kаd je u gornjem toku reke Dаldin istrаživаčki odred mlаdog geologа Vlаdimirа Ščukinа 15. junа 1955. godine nа pаdini uz potočić nаzvаn Piropov otkrio novi kimberlitski levаk. U odredu su dugo rаsprаvljаli kаko dа gа nаzovu. Bilo je rаznih vаrijаnti, i nаjzаd se svimа svideo predlog Aleksejа Dzotа - levаk „Udаčnаjа“ (srećnа). Ščukin se sećа: „Svi su se složili, pošto nаm se zbiljа posrećilo - sаmo što smo stigli i odmаh otkrili čitаvo nаlаzište dijаmаnаtа“. Tokom uzimаnjа uzorаkа iz otkopа, geolozi su pronаšli 2 dijаmаntа, što je ukаzivаlo nа visok postotаk njihove sаdržine u levku. Levаk „Udаčnij“ sаdа dаje 60 do 70% ukupne proizvodnje dijаmаnаtа u Rusiji. U levku „Sitikаnskа“ je 23. mаrtа 1985. godine otkriven nаjveći dijаmаnt, koji je tokom obogаćivаnjа zdrobljen. Nаjveći odlomаk, nаzvаn „40 godinа Pobede“, imаo je mаsu 291,7 kаrаtа, а ostаle krhotine su imаle preko 180 kаrаtа ukupno. Pretpostаvljа se dа je kristаl imаo mаsu oko 480-500 kаrаtа.

Istorijа otkrivаnjа jаkutskih dijаmаnаtа obuhvаtа rаzdoblje 1949-1956. godine.

      Smаtrа se dа istorijа vаđenjа dijаmаnаtа u Rusiji počinje otkrićimа jedinstvenih, bogаtih nаlаzištа - levаkа „Mir“ i „Udаčnаjа“. Dijаmаnti iz levkа „Mir“ su od 1957. godine počeli dа pristižu u Držаvno spremište SSSR (Gohrаn). Držаvа je dve godine kаsnije počelа dа prodаje dijаmаnte nа spoljnom tržištu. SSSR je prvu pаrtiju dijаmаnаtа prodаo zа 500.000 deviznih rubаljа. Po istrаženim zаlihаmа ove drаgocenosti Rusijа zаuzimа prvo mesto. Po proceni stručnjаkа, u Rusiji se nаlаzi oko 56% svetskih zаlihа dijаmаnаtа, od čegа nа jаkutsku oblаst bogаtu dijаmаntimа otpаdа 45%.

      Od 1992. godine osnovni pаrtner „De Birs“ nа ruskom tržištu dijаmаnаtа postаje аkcionаrskа kompаnijа „ALROSA“ („Almаzi Rosiji - Sаhа“), osnovаnа 1992. godine od proizvodno-nаučnog udruženjа „Jаkutаlmаz“.

      Rusijа je dаnаs jedаn od vodećih svetskih proizvođаčа dijаmаnаtа. Udeo Rusije nа tržištu neobrаđenih dijаmаnаtа iznosi oko 21% (po vrednosti). To je drugo mesto nа svetu po proizvodnji dijаmаnаtа, rаčunаjući po vrednosti, posle Bocuаne.

      Dijаmаnti se većinom prodаju u inostrаnstvu. Glаvni kupаc drаgocene sirovine je kompаnijа „De Birs“.

      Svi dijаmаnti čijа mаsа premаšuje 50 kаrаtа ili imаju vrednost preko 3.000 dolаrа zа kаrаt, predаju se specijаlnoj komisiji Ministаrstvа finаnsijа. Tа komisijа odlučuje hoće li se dijаmаnt uvrstiti među tаkozvаne jedinstvene kаmenove. Ako je tаko, on dospevа ili u Držаvni fond Republike Sаhа (Jаkutijа), ili u Držаvni fond Ruske Federаcije. U zgrаdi Oružаne pаlаte Moskovskog Kremljа je 1967. godine otvorenа „Izložbа Dijаmаntskog fondа Rusije“, gde je prikаzаn deo brilijаntskog blаgа Rusije, uključujući ruske krunske vrednosti.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #5 poslato: 12.11.2013. 20:16 »
Fizička, hemijska i optička svojstva dijamanata

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

TVRDOĆA
Reč dijamant potiče grčke reči adamas – ne pobediv. Dijamant je najtvrđi materijal na planet. Na Mohsovoj skali tvrdoće minerala je na najvišem 10. stepenu. Na 9.stepenu nalaze se korundi ( napr. Rubini, safiri). Iako je među njima razlika samo jedan stepen, dijamant je 140 puta tvrđi od korunda. Ta razlika u kvalitetu je ista kao razlika između 1. i 9. stepena.

FLOURESCENTNOST
Ova osobina je prvi put bila iskorišćena u 60.godinama 20.veka kod razvrstavanja dijamanata. Svaki dijamant osvetljen rendgenskim zracima postaje fluorescentan i može se lakše odvojiti od drugih minerala ili zemlje. Fluorescencija dijamanta je obično plava, ali može biti i bela, ljubičasta a nekada žuta, zelena ili narandžasta.

MERENJE MASE
Težina mase dijamanta je 3,51g/cm3 . Zahvaljujući ovoj karakteristici stvarale su se naslage dijamanata u koritu reka i nastajala su takozvana aluvijalna spremišta. Ova specifična težina je osnovni pokazatelj kod određivanja autentičnosti dijamanata.

PROVODLJIVOST TOPLOTE
Dijamanti imaju 6× veću provodljivost toplote od bakra. Ova osobina se koristi kod testiranja dijamanata i kod korišćenja dijamanata u nano tehnologiji.

TRASPARENTNOST, PROZIRNOST, BISTRINA
Prema bistrini razlikujemo dijamante od potpuno bistrih po do potpuno mutnih (mat). U nakit se ugrađuje samo najepše kamenje. Ostali dijamanti se koriste pretežno kao industrijski. Kamenje, koje se nakon rezanja i poliranja ne sjaje, nazivaju se mrtvim dijamantima.

BOJA
Belo svetlo oko nas je u stvari složeno iz cele lepeze boja od crvene do ljubičaste. U zavisnosti od toga kakav spektar ga upija, odnosno odbija, stvara boju koju vidimo. Gotovo svi dijamanti sadrže i atome ostalih elemenata. Najčešće su to atomi kiseonika, koji prouzrokuju žutu obojenost (apsorbuje plavi spektar). Bor prouzrokuje plavu boju (apsorbuje žuti spektar). Druge mutacije boja su uzrokovane nekim drugim uzrokom, recimo deformacijom kristalne mrežice – roze dijamanti, ili radijacijom- zeleni dijamanti. Dijamant bez primesa drugih elemenata je potpuno bezbojan.

INDEKS PRELAMANJA
Kod dijamanata je ovaj indeks 2,417 i to daje dijamantu njegova jedinstvena optička svojstva. I to se koristi kod određivanja autentičnosti dijamanata.

DISPERZIJA
Disperzija je optička osobina, koja objašnjava indeks prelamanja u zavisnosti od talasne dužine (odnosno boje) ulazećeg svetla. Efekat boje vidljiv kod ulaznih zraka načinjen je baš zbog osobine. Dijamant ima nisku vrednost disperzije -0,044. Većina sintetičkog kamenja sa sličnim indeksom prelamanja ima višu disperziju i igra boja je neprirodno očita.

IGRA SVETLA – SCINTILAČNA BRILJANTNOST
Sjajnom brilijantnošću zovemo broj odraza kod pomicanja izbrušenoga kamena ili kod pomicanja izvora svetla. Količina odraza svetla zavisi od broja faseta i njihove prave veličine.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #6 poslato: 12.11.2013. 20:24 »
CARAT – težina

Težina dijamanata prikazuje se uvek u karatima-međunarodno se koristi skraćenica «ct». Ta težina se u sertifikatima prikazuje s tačnošću u dve decimale. Merenje se vrši s tačnošću u tri decimale, pri čemu je zaokruživanje druge decimale na gore moguće samo u slučaju da je treća decimala 9.

1 ct = 200 mg = 0.2g

Obzirom na tačno utvrđene parametre briljantnog brušenja moguće je relativno tačno odrediti težinu i to merenjem osnovnih mera brilijanta, tj. prečnika (min. u dva međusobno okomita pravaca) i visine.

Težina [ct] = (prečnik)2 x visina x 0,0061

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Jedinica karat potiče iz srednjeg veka i tadašnjeg tržišta, gde se kao jedinica težine za trgovanje dragim kamenjem, odnosno za njihovo merenje težine (vaganje) koristile semenke rogača . Semenke rogača imale su karakteristiku, da su sve bile iste težine. Engleski naziv za rogač je carob, i od te reči je nastao naziv carat = karat.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #7 poslato: 29.11.2013. 12:24 »
COLOR – boja

Dijamant se kao jedini dragi kamen u prirodi pojavljuje u svim bojama spektra. Najčešće se dijamant koji se pojavljuje u prirodi, po obradi brušenjem, nalazi u bojama od bele do žute. Na osnovu toga, bila je prihvaćena i međunarodna lestvica boja, koja se označava slovima latinične abecede D – Z. Što je boja kamena belja, to je njena oznaka bliža početnom slovu abecede.
 
Specifikaciju boja mora raditi iskusni profesionalac pomoću kompleta uzoraka kamenja (Master stones) i njihovim upoređivanjem s kamenom kome se određuje boja. Moraju biti poštovani standardni uslovi posmatranja, na primer, normalizovano svetlo 5000/5500 K (D55), i standardni postupak za svrstavanje posmatranog kamena u određenu kategoriju boje.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Međunarodna lestvica boja HRD, GIA, CIBJO

- Prvorazredno beli + ( Exceptional white+ )    D    
                                                                               
- Prvorazredno beli ( Exceptional white )         E
 
- Vrlo beli+ ( Rare white+ )                            F    
 
- Vrlo beli ( Rare white )                                    G
 
- Beli ( White )                                                    H    
 
- Lagano tonirani beli ( Slightly tinted white ) I i J
 
- Tonirani beli ( Tinted white )                     K i L
 
- Lagano žuti ( Tinted color ) (3)                    M    


Fancy color su dijamanti  intenzivnih boja

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



Fluorescentnost

Prilikom osvetljavanja dijamanta UV svjetlom (ultraljubičasto) neki kamen projektuje obojeno svetlo.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nivoi: Nikakva – slaba – srednja – jaka ( none - slight - medium – strong)


Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 940
  • Ugled: +70/-0
Odg: Istorija dijamanata
« Odgovor #8 poslato: 16.06.2014. 10:26 »
Osnovne karakteristike: boja i čistoća


Vrednovanje (procenjivanje) dijamanata, počelo je da se koristiti u trenutku naglog rasta tržišta dijamanata. Kako bi se lakše uporedio i objasnio odnos između kavaliteta i cene, razvijen je sistem ocenjivanja, 4C. To su četiri početna slova najznačajnijih karakteriskita dijamanata:

  -  Color (boja)
  -  Clarity (čisoća)
  -  Carat (katar-jedinica mere)
  -  Cut (brušenje, sečenje)

Prilikom procene i sertifikovanja dijamanata ocenjuju se ove, njihove osnovne, karakteristike. Sertifikati mogu sadržati još i podatke o merama, fluorescenciji, mapu (kartu) unutrašnjih i spoljnih karakteristika (ovakvi sertifikati se uglavnom daju za veće primerke dijamanata).

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Procenu rade mnoge laboratorije. GIA (Gemological Institute of America) ima svetski najpoznatiju laboratoriju za procenu dijamanata. Njihovi sertifikati su najzastupljeniji u trgovini. Procenu radi i Međunarodna organizacija udruženja proizvođača i trgovaca dragog kamenja, nakita i bisera (CIBJO). Oni imaju sopstvenu nomenklaturu koja još uvek nije baš u potpunosti prihvaćena.

Color (boja)

Na pomen dijamanata, većini nas pomisli na bezbojni, svetlucavi kamenčić. Tačno, dijamanti su ulgavnom bezbojini ili približno bezbojni. Sa druge strane, dijamanti se mogu naći i u svim drugim bojama. Kod njih je bitno da budu čisti i što intenzivnije boje jer su na taj način i najvredniji. Ovi dijamanti se označavaju kao”fancy” dijamanti.

U potpunosti bezbojni dijamanti su jako retki i skupi. Najčešće se nalaze žućkasto-braonkasti primerci. Te razlike u boji dijamanata su toko male i subjektivne, te ih može zapaziti samo dobro “istrenirano” oko. Stoga se za određivanje boje dijamanata koristi internacionalna skala na kojoj su boje dijamanata označene slovima abecede od D do Z. Što je dijamant bezbojniji njegova boja je bliža početku skale, tj. D, što dijamant ima intenzivnije tonove žute to je njegova boja označena slovima bliže Z. Prilikom određivanja boje potrebno je tačno propisano svetlo i  komplet uzoraka kamenja (Master stones) na onovu kojih se i vrši procena.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


  -  Dijamanti od D do F su bezbojni. Veoma su retki i vrlo skupi.
  -  Dijamanti od G do  J su skoro bezbojni. Slab žućkasti ton može opaziti samo profesionalac. Ovakvi primerci su skupi.
  -  Dijamanti od K do M su neodređeni, to jest i dalje je slabo uočljiva žućkasta boja.
  -  Dijamanti od N do R su žućkasti. To se naročito dobro zapaža na velikim primercima. Žutu boju može zapaziti i neistrenirano oko.
  -  Dijamanti od S do Z su obojeni, intenzivo žute ili braon boje. Oni se već označavaju kao “fancy” dijamanti.

Prilikom određivanja boje dijamanata preporučljivo je da oni ne budu već ugrađeni u nakit. Boja metala može da zamaskira ili istakne boju dijamanta.

Clarity (čistoća)

Čistoća je određivanje odsustva ili pak količine stranih materija u posmatranom dijamantu. Dijamanti se sastoje od atoma ugljenika koji su spojeni čvrstim, kratkim vezama pa tako grade kristalu rešetku u obliku kocke. Oni nastaju na velikim dubinama u unutrašnjosti Zemljine kore pod dejstvom velikih pritisaka i temperature. Pored atoma ugljenika u sastav dijamanata u veoma malim količinama mogu učestvovati i neki drugi elementi. Ti atomi, prilikom rasta dijamanata, mogu ostati zarobljeni u kristalnoj rešeci i uticati na stvaranje anomalija. Takve anomalije ututar dijamanta se nazivaju inkluzije. Sa druge strane, anomalije mogu biti i spolja (blemishes) i to u vidu ogrebotina, suvišnih faseta. One su nastale obradom kamena  ili ih pak obradom nije bilo moguće odstraniti.

Svaki kamen sa inkluzijama nije i loš kamen. One nekad mogu budi interesantne i zanimljive. One su i najsigurniji dokaz da je kamen prirodan.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Skala za određivanje čistoće dijamanata

Za određivanje čistoće dijamanata se koristi skala od 11 spunjeva podeljenih u 6 kategorije:

  -  LC (Loupe-Clean) ili IF (International Flowless)  je apsolutno čist dijamant, bez nečistoća.
  -  VVS 1 (Very Very Small),VVS 2 je dijamant sa jako, jako malo inkluzija, koje je vrlo teško otkriti pri uvećanju 10x.
  -  VS 1 (Very Small), VS 2 jako male inkluzije  koje je teško otkriti pri uvećanju 10x.
  -  SI 1 (Small Inclusions), SI 2 male inkluzije, lako uočljive lupom sa uvećanjem od 10x.
  -  I označava dijamant sa mnogo indkluzija koje su očljive i golim okom.

Evo nekoliko primera inkluzija u dijamnantima:

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Koliko su kvalitetni, sa minimalno anomalija, dijamanti retki  govori podatak da samo 20% dijamanata se koristi u izradi nakita. Njih 80% nema zadovoljavajuće karakteristike pa se koriste u industriji.