Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Novac rimske republike  (Pročitano 7782 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1046
  • Ugled: +122/-0
Novac rimske republike
« poslato: 07.07.2013. 00:39 »
Istorija Rima svakako je jedna od najvažnijih epoha svetske istorije. Ovo posebno važi za Evropu, jer je ona jedna od baza na kojoj se temelji njena kultura. Uz ostatke rimskih monumentalnih spomenika, svakako da je najveću slavu Rima svetom proneo lep novac koji je u njemu kovan. Na njemu je najbolje došla do izražaja rimska sistema točnost u mnogobrojnim tipovima likova kao i lapidarnost u natpisima. Zahvaljujući ovim svojim karakteristikama, ovaj novac je poslužio kao uzor za mnogobrojne vrste novca koje su emitovane u bližim i daljim područjima od renesanse do danas. Svojom solidnom izradom i kvalitetom metala, ovaj novac je vekovima odolevao zubu vremena, doprevši do naših dana. U vreme kada je emitovan, on je bio najbolje propagandno sredstvo države, dok nam danas pomaže pri proučavanju istorije, a nije redak slučaj i da je jedini izvor preko kojeg saznajemo kako je neki spomenik ili objekat izgledao. Za kolekcionare, on je često podsticaj za prvo upoznavanje istorije Rima.

Početkom VI veka pre naše ere region srednje Italije bio je u velikom zaostatku u pogledu na politički i ekonomski život mediteranskog sveta. Tim svetom dominirale su brojne helenske države. Primitivni nivo ekonomskog života u srednjoj Italiji bio je u suštoj suprotnosti u odnosu na onaj u grčkim kolonijama na jugu Italije u kome je bio u upotrebi monetarni sistem zasnovan na srebrnom novcu.

Za razliku od njih, rimska ekonomija je funkcionisala po sistemu trampe, u kojoj je stoka korišćena kao sredstvo razmene.

Oko V veka pre n.e. ili čak ranije, grumeni bronze, neredovne težine, bez oznake težine i kvaliteta, nazvani AES RUDE (lat. grubi bakar), počeli su da se koriste kao novac, pošto su mogli da budu korišćeni za proizvodnju alata i oružja. Bakar je bilo lakše nabaviti nego zlato i srebro i on je Rim načinio monetarno nezavisnim.

Kasnije, krajem IV i početkom III veka pre n.e., usled kontakata Rimljana sa susedima, grčkim kolonijama na italijanskoj obali, ovi grumeni bronze su prerađivani u livene ploče, poznate kao AES SIGNATUM (lat. žigosani bakar).

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

SI. 1. As signatum - žigosana bakar, preteča rimskog novca u obliku ingota,
poznat kao quincussis. Primerak sa predstavom goveda, simbol robne razmene u
 kojem je stoka (lat. pecus, od čega „pecunia“ - novac, u našem jeziku „blago“)
služila kao sredstvo razmene.


Prosečna težina ovog livenog novca (sl. 1) je bila oko 1350 g, što je odgovaralo težini od 5 rimskih libri. Na ovim livenim pločama prikazani su različiti likovi ili predmeti.

Otprilike oko 300. godine pre n.e.u upotrebu ulazi okrugli liveni novac, nazvan zbog svoje težine AES GRAVE (lat. Teški bakar).Ovaj as nazivan je još i libralni as (sl. 2), jer je za osnovu imao težinsku jedinicu od jedne rimske libre težine 327,45 g. Na aversu ovog novca nalazile su se glave božanstava (Janus, Herkul, Merkur i Roma), dok je na reversu bio prikazan pramac broda (prora) i oznaka vrednosti. Osim asa emitovane su i manje nominale (Tabela 1).

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

SI. 2. As grave (teški bakar) - rimski liveni novac iz perioda c. 300. God. p.n.e. Na
aversu je bradati Janus, svevideći bog sa dva lica, od kojih je jedno okrenuto na
levu, a drugo na desnu stranu. Na revesu je prora – pramac broda sa kljunom i
oznaka vrednosti.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Osim manjih vrednosti, za krupnije poslovne transakcije korišćene su i veće nominale. Posle novčane reforme, koja je sprovedena 205. godine pre n.e, težina bakarnog novca je znatno redukovana, što je doprinelo da se počne sa njegovim kovanjem, a izgled mu postaje znatno lepši.

Usled kompleksnosti rastuće ekonomije i inflatornih delovanja, težina asa je tokom vremena više puta smanjivana:

235. pre n.e. = 1 as = 236 g
201. pre n.e. = 1 as = 81,9 g
146. pre n.e. = 1 as = 34,9 g
89. pre n.e. = 1 as = 13,64 g

Kako Rim sve više postaje značajna vojna i ekonomska snaga, ukazuje se potreba za emitovanjem srebrnog novca koji bi bio prihvaćen i u gradovima Velike Grčke na jugu Italije.

Ovo je dovelo do pojave srebrnog novca, koji je svojom težinom od 7,5 g odgovarao didrahmama i na kojem je natpis ROMANO. Ubrzo dolazi do opadanja težine ovog srebrnog novca na 6,6 g i sada je na njemu natpis ROMA (sl. 3). Oko 225. godine pre n.e. u upotrebu ulazi srebrni novac na čijoj jednoj strani je prikazan Jupiter u kvadrigi, četvoropregu (sl. 4) i koji je po toj predstavi nazvan kvadrigat (lat. quadrigatus). Oko 211. godine pre n.e. uvedena je u upotrebu nova vrsta novca od srebra, koji je nazvan viktorijat (lat. viktoriatus), po predstavi Viktorije, boginje pobede, na reversu, dok je na aversu glava Jupitera (sl. 5). Ovaj novac vredeo je koliko i jedna drahma. U početku je imao težinu 3,4 grama, a javlja se u nominalama: dvostruki viktorijat, viktorijat i pola viktorijata. Kovanje ovog novca je prestalo oko 170. godine pre n.e.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Sl. 3. Srebrni novac bez oznake vrednosti sa likom Rome na aversu;
na reversu su Dioskuri na konjima i natpis ROMA.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Sl. 4. Kvadrigat sa glavom Apolona na aversu i sa Jupiterom u
četveropregu na reversu.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Sl. 5. Vikotorijat sa glavom Jupitera na aversu i Viktorijom na reversu.

Novac od zlata u rimskoj republici pojavio se u vreme rata sa Hanibalom 211-209. godine i kovan je retko. Kovane su dve serije u tri nominale. Kod prve serije zlatnika, na aversu je glava Marsa i oznaka vrednosti: LX, XXXX, XX (60, 40,20 asa). Na reversu je orao sa munjama, dok je ispod natpis ROMA. Na aversu druge serije je glava Janusa, bez oznake vrednosti. Na reversu su prikazana dva ratnika koji vrhovima mačeva dodiruju svinju koju sveštenik prinosi na žrtvovanje.

Ove prve serije zlatnog novca nisu korišćene mnogo u svakodnevnom prometu.

Završetkom rata u Rimuje sprovođena monetarna reforma. U opticaj su uvedene tri nove srebrne nominale: denar, kvinar i sestercij. Vrednost denara, čiji naziv dolazi od lat. deni (= deset, desetak), je bila 10 bronzanih asa. Manja nominala kvinar je vredela 5 asa, dok je sestercij vredeo 2,5 asa. Osim što su se razlikovali po veličini, odnosno težini, na novcu je i oznaka vrednosti: na denarima „X“, (10 asa), kvinaru „V“ (5 asa) i sesterciju „IIS“ (2,5 asa).

U prvo vreme denar je bio 1/72 libre i imao je težinu od 4,55 g.

Denar = 10 asa (sl. 6)
Kvinar = 5 asa = 1/2 denara
Sestercij = 2,5 asa = 1/4 denara

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Sl. 6. Rimski republikanski denar sa oznakom vrednosti „X“ (10 asa).

Kasna pojava srebrnog novca objašnjava se i činjenicom da u Italiji nema većih nalazišta srebra. Tek posle osvajanja Španije od strane Rima došlo je do značajnijeg priliva srebra, što je omogućilo da bude obezbeđena srebrna podloga novčanog sistema. Od ovog vremena as igra ulogu sitnog novca.

Sredinom II veka pre n.e. težina denara se smanjuje na 4 g. Posle reforme braće Grah 123. godine pre n.e., vrednost denara je utvrđena na 16 asa, što je i označavano na novcu brojem XVI, iza glave boginje Rome, na aversu. Jednom uspostavljena, ova srebrna novčana jedinica ostaće u upotrebi i u rimskom carstvu sve do oko 248. godine. Koliko je ovaj novac bio popularan govori i činjenica da su njegov naziv preuzeli za svoj srebrni novac, ne samo brojne srednjovekovne evropske nego i pojedine arapske države a zadržao se do danas u pojedinim državama.

Tokom II veka pre n.e. Rimska republika postaje vodeća politička i vojna sila antičkog sveta. Vlast Rima se prostire od Grčke, Trakije i Makedonije, velikog dela Galije i Hispanije. Uspešno vođeni vojni pohodi doveli su do velike koncentracije plemenitih metala. Zahvaljujući ovome, srebro se nalazi u velikim koli-činama u opticaju. Otprilike u ovo vreme za upotrebu van Italije, prvenstveno u Galiji i Šapniji, ulazi u upotrebu jedan novi tip denara. Ovaj novi denar sa nazubljenim ivicama (sl. 7) nazvan je serat (lat. senati numi, od serra - testera). Po jednom tumačenju, ovaj novac je tako izrađivan da bi bilo sprečeno struganje metala, čime bi bila umanjena vrednost novca, drugi iznose mišljenje kako je ovo rađeno da bi se označilo da je on za upotrebu van Italije, dok treći tvrde daje nazubljena ivica novca dokaz čistoće metala.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Sl. 7. Republikanski rimski serat („testerasti novac“) monetara Caiusa Mariusa, sa
natpisom SC na reversu (Senatus consulto - kovano po saglasnosti Senata).


Prava cirkulacija zlatnog novca započinje tek u I. veku pre n.e., kada Sula (87. god.), Pompej (81. god.) i naročito Cezar (46. god.) emituju, radi finansiranja vojnih potreba, velike serije zlatnog novca. Zlato, do kojeg je došao ratnim pienoni u Galiji, je omogućilo Cezaru da kuje zlatne aureuse (lat. aureus, od aurum - zlato) težine 8,19 g - sl. 8

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

SI. 8. Zlatnik (aureaus) sa portretima Julija Cezara i Marka Antonija.

Finansije Rimske republike, koje su uključivale i kovanje novca, bile su pod nadzorom Senata. Senat je imenovao tročlani kolegijum (tresviri aere argento auro flando ferundo) koji je u njego vo ime vršio nadzor. Oko sredine I veka pre n.e. broj članova kolegijuma, na kratko, bio je povećan na četiri. Sedište ovog nadzornog organa bilo je u hramu boginje Junone Monete (Opominjateljice). U vreme kasne Republike, tokom građanskog rata (39-40. god. pre n.e.), iscrpljena su ovlašćenja koja je Senat imao kod izdavanja novca. Vojskovođe kao što su: Julije Cezar, Pompej Veliki, Marko Antonije i Oktavijan dobili su ovlašćenja da kuju novac koji je korišćen za plaćanje trupa.Tako kovnice u Rimu kuju novac za Oktavijana, Antonije izdaje svoj novac u Galiji, dok se kovnice koje rade za Bruta i Kasija nalaze uglavnom u Maloj Aziji i Grčkoj.

Novac Rimske republike odlikuje se lepotom, jasnoćom i detaljima svoje izrade. Scene koje su prikazane na maloj površini metala su mnogobrojne. Krajem II veka pre n.e. triumviri koji su vršili nadzor nad kovanjem novca počinju da kuju novac na kojem se pojavljuju simboli, slova ili monogrami koji spominju njihova imena, zatim bivaju ispisivana cela imena, a likovi na novcu su tesno povezani za porodicu triumvira. U poslednjem veku Republike na novcu se počinju javljati scene savremenih događaja, pobede, trijumfi. Ovi novčići jasno ilustruju upotrebu novca u propagandne svrhe. Novac je poprimio ulogu masmedija koji je informisao nepismene mase o važnim političkim događajima. Jedan od najlepših primera ove nove uloge novca je moneta koja je kovana posle ubistva Cezara. Na jednoj strani ovog nov ca (sl. 9) je lik Bruta, dok je na drugoj kapa slobode između dva bodeža i natpisa EID MAR (Eidibus martiis - Martovske ide), čime se aludiralo na način i vreme Cezarove smrti.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Sl. 9. Srebrni denar Bruta sa natpisom EID MAR - Eidibus martiis (Martovske igre)
na reversu.


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

SI. 10. Mala bronza sa portretom Avgusta Oktavijana na aversu, i sa rimskim orlom
na reversu.


Od 44. godine pre n.e. zakonom je dozvoljeno da na novcu može da bude prikazivan i portret živog čoveka. Prvi kome je ovo pravo dodeljeno od strane Senata bio je Julije Cezar. Njegov primer su zatim sledili: M. Antonije, Lepid, Pompej, Labien i na kraju Avgust.

Pored novca koji je kovan u rimskoj kovnici, kovano je u razdoblju od smrti Cezara pa do početka rimskog carstva mnogo novca i u raznim pokrajinskim kovnicama. Ovaj novac se ne razlikuje od onoga koji je kovan u Rimu, jer su ih izradili rimski rezbari za svoje vojskovođe i pokrajinske namesnike.

Zlatni i srebrni novac ovog perioda, zbog svog kvaliteta metala od kojeg je izrađen, bio je omiljen i u upotrebi dugo i daleko van granica Rima.