Između istine i maste..

Misteriozna umiranja i nesreće, koje su pratile otvaranje grobnice egipatskog faraona Tutankamona, dale su povod novinarima i piscima da stvore famu o prokletstvu faraona.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ima li u tome istine?

Gotovo svaki putnik po Egiptu, koji obilazi piramide u Gizi ili kraljevske grobove u Luksoru, mora da je čuo o tajanstvenom prokletstvu faraona, koje treba da spreči svako ometanje mira u kojem počivaju mumije mrtvih kraljeva starog Egipta. I stvarno, već su brojni pljačkaši grobova, istrazivaci i arheolozi, nakon što su otvorili na hiljade godina stare grobnice, umrli pod krajnje misterioznim okolnostima.

Najpoznatiji je, svakako, slučaj dvojice britanskih istraživača starina: Hauarda Kartera (Howard Carter) i lorda Dzordza Karnavona (George Carnavon), koji su 1922. godine došli do upravo senzacionalnog otkrića. U čuvenoj Dolini kraljeva, poznatoj po brojnim kraljevskim grobnicama, u blizini staroegipatskog glavnog grada Tebe, Karter je pronašao još zapečaćeni ulaz u grobnicu legendarnog faraona Tutenkamona, koji je egipatskom imperijom vladao pre više od tri hiljade godina, u vremenu izmedu 1336-1327. godine pr. n. e.

O svom senzacionalnom otkriću sa oduševljenjem se javio lordu Karnavonu, koji je organizovao i finansirao ekspediciju. Dobivši radosnu vest, lord Karnavon se uputio u Egipat i uskoro je stigao na mesto zbivanja. Za dvojicu engleskih istraživača i arheologa pronalazak neotvorene faraonske grobnice bio je veliki uspeh u koji gotovo da nisu mogli poverovati. Međutim, među egipatskim radnicima i pomagačima, koji su već ranije slušali o misterioznom prokletstvu faraona, nije bilo posebnog oduševljenja. Zbog toga su oni na otvaranje grobnice gledali sa izvesnim podozrenjem.

Opijeni neverovatnim uspehom, engleski istraživači nisu mnogo brinuli o tome. Sve te priče o prokletstvima, oni su doživljavali kao egipatska praznoverja i i nisu im davali nikakav značaj. Zbog toga su, odmah po dolasku lorda Karnavona iz Londona, odlučili da otvore teška spoljnja vrata kraljevske grobnice. Posao nije išao nikako lako, pogotovo što je otvaranje grobnice i prodiranje u podzemne prostore, pratio niz različitih nesreća.

Tako se dogodilo da je prošlo i nekoliko meseci dok se, najzad, 26. novembra, Karter i Karnavon nisu našli na željenom cilju - u samoj središnjoj prostoriji grobnice čuvenog faraona Tutenkamona. Ono što su našli duboko ispod zemlje, u poslednjem faraonovom počivalištu, bila je nagrada za sve njihove rizike i napore: grobnica je bila netaknuta i ne samo da je sarkofag sa mumijom faraona bio neoštećen, nego je i ogromno blago - zlato, drago kamenje i dragoceni umetnicki predmeti od neprocjenjive vredenosti – bilo netaknuto!

Zagonetna umiranja

Ali, radovanje članova ekspedicije, na žalost, nije bilo dugog veka. Iskopavanja su bila još u punom jeku kad se lord Karnavon iznenada tesko razboleo i - nekoliko meseci kasnije – umro. Lordova smrt se u početku objašnjavala njegovim načetim zdravljem i velikim naporima koje je imao poslednjih meseci. Međutim, kada je zatim od iste zagonetne bolesti umro i prvi asistent engleskog arheologa, a onda jedan po jedan – i gotovo svi radnici-meštani, koji su zajedno sa engleskim istraživačima među prvima ušli u drevnu grobnicu - za mnoge je to bila potvrda da se obistinilo mračno prokletstvo faraona!

Naravno, misteriozna umiranja i nesreće, dale su povod ondašnjim novinarima i piscima da se raspišu i da stvore svojevrsnu famu o smrtonosnom osvetničkom pohodu faraonovog duha i prokletstvu koje su sa sobom iz Doline kraljeva poneli u Evropu svi oni koji su se usudili da uznemire hiljadugodišnji mir Tutankamona.

Tek u novije vreme naučnicima je pošlo za rukom da uđu u trag zagonetnoj smrti iz faraonske grobnice.

Bakteriolozi su, naime, na mumiji Tutenkamona otkrili spore mikroskopski malih gljivica. Ti sablasni mikrobi su se razvili tokom hiljada godina u hermetičkim grobnim komorama, a istraživači su ih onda u velikim količinama uskovitlali i udisali. Kako se pokazalo u komplikovanim eksperimentima, gljivične spore su našle utočište u plućima članova čuvene arheološke ekspedicije gde su postepeno izlučivale smrtonosne otrove i ubijale ih.

Ali, nisu svi iz Karterove i Karnavonove ekspedicije umrli od zagonetne bolesti. Neki su završili u saobraćajnim udesima ili su sami digli ruku na sopstveni život.

Kako sve to objasniti?!

I još nešto, malo je verovatno da su faraoni u svoja poslednja počivališta svesno ostavljali ovu mikroskopsku ubilačku zamku. Konačno, postavlja se ključno pitanje: kako su uopšte mogli znati nešto o postojanju ovih sićušnih izazivača bolesti? Nisu, naravno. O njihovim neobičnim karakteristikama i njihovom izlučivanju smrtonosnih otrova bakteriolozi su nešto više saznali tek zahvaljujući najmodernijoj medicinskoj tehnici!