U Americi postoji niz legendi o tajnim podzemnim prolazima koji se protežu kilometrima. Jesu li ove tunele izgradili divovi ili možda američki preci, jer su iz nekog razloga tražiti zaštitu u podzemlju?Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteMnoge od tih drevnih legendi govore o velikim katastrofama koje su se dogodile u drevno doba. Nekoliko mitova i legendi navode i da su se prvi ljudi pojavili iz podzemnih pećina, tunela, pa čak i gradova.
U knjizi „Native American Myths and Mysteries“, autora Vincent H. Gaddisa (1913-1997), koji je bio poznat po tome što je prvi koristio izraz Bermudski trogao, iznešene su neke vrlo zanimljive priče o podzemnim prolazima i pećinama u Americi. Tako on piše da je „Hopi indijancima ovo četvrti svet. Tri puta je svet na površini bio opustošen, a Hopi indijanci su pobegli da žive sa ljudima – mravima u podzemlje“.
Mandana pleme, sa severozapada, čiji su neki pripadnici imali plave oči i svilenkastu kosu, gotovo su devastirani boginjama 1830., pa su se preživeli prisilno uklopili sa Rickaree plemenom. Njihova legenda je povezana sa Velikim potopom. Rečeno je da su prvi ljudi koji su izašli iz tunela bili Histoppe ili „tetovirani“. Nakon što su prerano napustili sigurnost, iščezli su. Ostatak, koji je ostao u podzemlju, čekao je da svetlost rasprši tamu na površini. Otkrili su da je uništenje završeno, a svet iznad je bio nenaseljiv. Svako proleće Mandani su plesali, slaveći spasenje od potopa.
Apači imaju legendu da su njihovi preci došli sa velikog ostrva u istočnom moru gde je bilo velikih zgrada i luka za brodove. Tada se pojavio Vatreni Zmaj i morali su da pobegnu u planine daleko na jugu. Kasnije su bili prisiljeni da potraže utočište u ogromnim i drevnim tunelima kroz koje su lutali godinama, noseći seme i sadnice.
Priče o podzemnim prolazima i pećinama su najviše bile raširene u Srednjoj, a posebno u Južnoj Americi. Mitovi kažu da su Votani, koji su došli sa istoka, bili kraljevi ljudi – zmija, ljudi Velike kataklizme, koji su u pradavna vremena putovali kroz ogromne tunele Atlantide do Srednje Amerike.
Mudraci Zapoteca navode: „Pre vremena Velikog potopa, živeli smo u gradovima – pećinama. Naši preci došli su iz podzemnih pećina, koje su bile krcate. Došli su sa plemenima, svako pleme vođeno Duhom vlastitog životinjskog totema.“
Tumači quipos zapisa naroda Inka su otkrilli tvrdnju: „Naši ljudi su odavna došli kroz mesta kavernoznih otvora.“
Sa juga Amerike širi se legenda o Chichomoztocu, Gradu Sedam Pećina, ali ovaj grad se ne može sigurno identifikovati. Takođe postoje legende da su razni uništeni gradovi poput Tiahunacoa, Campeche, Palenque i drugih, daleko više intenzivno izgrađeni pod zemljom nego na površini.
U šesnaestom veku u Peru stiže Don Francisco Pizarro sa svojim besomučnim i pohlepim osvajačima. Oteli su Atahualpa, poslednjeg Inka cara sunca i tražili su ogromnu otkupninu. Procenjuje se da se ova otkupnina sastojala od 600 tona zlata i dragulja. Dok su čekali otkupninu Španci su skidali zlatne oplate i cevi za vodu iz hrama Cusco. Zlato je dolazilo u glavni grad karavanama iz celog carstva. Zaslepljen sve većim prikazom bezgraničnog bogatstva, Pizarro je zahtevao da sazna izvor. Glasine su navodile da Inke poseduju tajni i naizgled neiscrpan rudnik, ili slično, koji leži u ogromnom podzemnom tunelu. Iako su prikupili traženu količinu zlata, Pizzaro je odbio da osloboditi Atahualpa. Najavio je da će, ako ne sazna tajnu izvora, uzeti carev žvot. Kako je Pizarro prekršio obećanje, kralica Inka je odlučila da se konsultuje sa sveštenicima Sunca. Saznala je da bez obzira odaju li tajnu Pizarru ili ne, car je osuđen. Naredbe su izdane, ulazi u tunele su zapečaćeni i skriveni od pogleda.
Carstvo Sunca dolazi do svog kraja, Atahualpa je zadavljen, a kraljica je počinila samoubistvo. Kako se vest o smrti cara proširila širom carstva, karavane na putu za Cusco sa blagom za otkupninu vladara su se zaustavile i sakrile blago. Danas to izgubljeno blago Inka leži ostavljeno u šumama, na dnu jezera, ispod zemlje i kamenja u kanjonima ispod visokih Kordiljera. Ali, tajno blago koje je Pizarro uzalud tražio, prema legendi se nalazi u podzemnim tunelima, već hiljadama godina. Samo nekoliko vekova nakon osvajanja, Cieza de Leon je napisao: „Da Španci nisu tako brzo pogubili Atahualpa, ne znam koliko bi velikih brodova donelo takva blaga Španiji, koja su sad izgubljena u utrobi zemlje, i tako će ostati, jer oni koji su blago zakopali su sad mrtvi.“ Danas su Quichua Indijanci direktni potomci Inka, a u njihovoj tradiciji je čuvanje drevnih tajni, koje se predaju samo nekolicini osoba u svakoj generaciji. Sa fanatičnom odanošću sećaju se prošlosti svojih predaka, i čekaju dan kada će se ponovno uzdići Carstvo Sunca. Do tada, oni odabrani, pažljivo čuvaju tajne…
Mnogi starosedeoci Amerike još uvek drže do starih verovanja i običaja, i deo su njihove kulturne baštine. Narod Quichuas se tiho opirao, koliko god je to bilo moguće, uticajuu njihovih čistokrvnih španskih suseda. U Meksiku, krv osvajača i poraženih je pomešana. Procenjuje se da domoroci, u proseku, imaju oko 20% španske krvi i 80% Indijanske.
Ali očito je da i Meksiko ima skrivenu zalihu zlata, čije je postojanje poznato samo nekolicini osoba u svakoj generaciji. Pretpostavlja se da je skriven negdje u podzemnom gradu ispod Mexico Cityja, i čeka reinkarnaciju ubijenog Montezuma. Međutim, izgleda da se s vremena na vreme, nešto od tog zlata koristi za posebne dobrotvorne svrhe.
Na jugozapadu, među plemenima Pueblos, Navajos i Apači, neki članovi plemena čuvaju skrivene rudnike zlata – „zlato za Montezuma kad se vrati“. To je objašnjenje dato jednom lovcu u Sandia planinama, kada je kroz tlo propao u rudnik i nije mogao da izađe. Jedan Pueblo pripadnik ga je pronašao, izvukao ga napolje, povezao mu je oči, odveo ga do staze i upozorio ga da se ne vraća. Lovac se ipak vratio, ali nije pronašao rudnik i sve vreme je bio siguran da ga neko posmatra.
Bez obzira vratio se Montezum ikada ili ne, otkriće zlata izvlači ono najgore u naravi i kulturi belog čoveka, uključujući i uzurpiranje i pljačkanje zemlje. Starosedeoci Amerike imaju osećaj za Majku Zemlju, ljubav prema vlastitoj zemlji jednaka je samom životu. Zašto bi nudili još bogatstva osvajačima koji su ih proterali sa njihove zemlje, koji su im dali najneplodniju, bezvrednu zemlju za rezervate, koji su uništili njihove šume, krda bizona i divljači i zagadili reke i potoke?
