Opljačkana Bogorodica Dok traje iščekivanje da li će se i ko sve pojaviti sa tvrdnjom da polaže pravo na basnoslovno vredne relikvije koje se danas čuvaju na Cetinju, u Crnoj Gori ne jenjavaju zahtevi da se utvrdi ko ih je i kad opljačkao i oskrnavio, prvenstveno ikonu Bogorodice Filermoske.Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteIkona Bogorodice Filermonske: Snimak
verske komisije iz januara 1978. godineDa li je to učinjeno dok je ona za 120 godina krasila riznice ruskih carskih lavra ili za petnaestak godina potom dok je tajnovitim putevima skitala po Evropi od Petrograda do Beograda?
Loša kamuflažaAko je neoskrnavljena stigla i 1932. ili 1933. godine se skrasila na dvoru Karađorđevića, znači li to, možda, da je tu tokom devetogodišnjeg boravka neko počinio veliki greh, ili su dragulji nestali onog zlog proleća 1941, u smutnim aprilskim danima bežanije i zloputanja jugoslovenskog kralja i vlade pred okupatorskom najezdom, odnosno tokom transporta dvorskog blaga od Beograda do Ostroga?
Konačno, ako je tada netaknuta stigla u Ostrog, da li je moguće da je iguman Leontije Mitrović, dugogodišnji čuvar ćivota svetog Vasilija i ostroškog svetilišta, toliko posrnuo, da li je na taj način, krađom dragulja, naplatio to što je ikonu krio jedanaest i po godina? Ili će ipak biti da je to učinio neko od onih kojima je potom bila poverena na čuvanje i u čijim je rukama bila narednih dvadeset i pet godina?
Od početka je bilo jasno i da je i ona oskrnavljena tako što su s nje skinuta i netragom nestala dva krupna draga kamena - jedan od devet rubina bledocrvene boje u oreolu, prvi po redu u desnom kraku, gledano odozdo nagore, i središnji, najveći od sedam safira u đerdanu na prsima Bogorodice.
Na mestu gde je stajao rubin, baš kao i uz odgovarajući rubin na suprotnom, levom kraku, odnosno uz svih preostalih osam rubina u oreolu, i dalje se nalazi jedan mali dijamant, a na mestu gde je bio veliki safir u obliku ogromne kapi sada stoji neki zlatni ukras u obliku krstića sa nekim belim kamenom u sredini - nema ni velikog safira ni dijamanta na kakvima vise ostalih šest safira u đerdanu. U svakom slučaju, potpuno je jasno i laiku, onome ko nikad nije video ikonu, da je taj ukras tu naknadno stavljen kao kamuflaža i nema nikakve veze sa ostalim.
Priča o ovim svetim relikvijama je inače dugo bila u senci ostroškog zlata, kako onog koje je ovdje opljačkano i razgrabljeno na početku Drugog svetskog rata, još više onog koje je četiri godine kasnije prijavio Andrija Koprivica, a naročito onog koje je sedam i po godina potom otkriveno kod Leontija Mitrovića, Petra Koprivice i ostalih.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteZapisnik o pretresu stana igumana LeontijeUz sve to, tajna o ovom basnoslovnom, prvenstveno duhovnom bogatstvu, stalno je čuvana u uskom i gotovo hermetički zatvorenom krugu, očigledno neukih a moćnih ljudi Službe državne bezbednosti i možda pojedinih najviših rukovodilaca ministarstva policije - onih koji su u ideološkoj zaslepljenosti i ateističkoj zatucanosti bili zaluđeni samo sjajem zlatnih okova i dragulja na relikvijama, a ne njihovom lepotom i stvarnim duhovnim značenjem.
Samo tako se može objasniti to što se one, osim u zapisniku o pretresu stana igumana Leontija, ne spominju ni u optužnici protiv aktera afere. Risto Vuković, tadašnji služebnik Udbe, ovo objašnjava ne samo time što su tada svi bili prosto opsednuti i zadivljeni tolikim zlatom, već i zato što se govorilo da je to bilo blago sa omraženog dvora Karađorđevića, a naravno i zato što tada niko nije ni slutio o kakvim se vrednostima stvarno radi.
Šta je bilo sa ostalim blagom, zašto nigde nema makar kakvog popisa šta je sve nađeno u skrivnici pod patosom u igumanovoj sobi, kamo silni biseri, raznovrsni drugi nakiti, dijademe, satovi i ostalo - za to nema nikakvog objašnjenja. A da je i to nesumnjivo završilo u policijskom sefu jasno je po tome što je Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, odnosno Cetinjskom manastiru uz Krst i Ruku 1978. godine ustupljen i jedan srebrni escajg koji je pronađen u Ostrogu i koji se spominje u zapisniku o pretresu stana igumana Leontija. Kud je, da li je i u čije ruke otišlo ostalo dvorsko blago do danas nema objašnjenja.
I pošto ni posle 72 godine nema odgovora na pitanje sudbine silnog blaga sa dvora dinastije Karađorđević, koje je aprilskih dana 1941. godine dovezeno i ostavljeno u manastiru Ostrog, čini se da bi ključ te zagonetke mogao biti odgovor na pitanje ko je, kad i gde opljačkao nesumnjivo najvredniji deo tog blaga - svetu, čudotvornu ikonu Bogorodice Filermoske. Na to pitanje, koje je potpisnik ovih redaka javno postavio još pre 20 godina, kad je ustanovljeno da je relikvija opljačkana, da na njoj, pored ostalog, nema najvrednijeg dragulja, centralnog safira u đerdanu na prsima Bogorodice.
Potpisnik ovih redova je pre nekoliko godina podneo i krivičnu prijavu protiv NN počinioca ove pljačke, podastirući je neoborivim dokazima i imenujući one koje treba saslušati kao svedoke, ali se na tu prijavu, ako odmah nije otišla u korpu za smeće, i danas sleže prašina u nekoj fioci crnogorskog državnog tužioca.
Na osnovu svega do čega je autor ovog feljtona došao tokom gotovo 25-godišnjeg istraživanja, nesumnjivo je da je ova sramotna pljačka počinjena pod krovom crnogorskog ministarstva policije, odnosno za 25 godina koliko su ove svetinje čuvane u sefu Službe državne bezbednosti Crne Gore. Jer, na osnovu jedinog poznatog, crno-belog snimka ikone, napravljenog uoči Drugog svetskog rata, a svakako pre nego što je ona pokrenuta iz Beograda, jasno se vidi da nema najmanjeg rubina u desnom kraku oreola ikone, što znači da je on nestao ranije. Isto tako se još jasnije vidi i da je svih sedam safira u đerdanu na broju.
Istina isplivalaČelnici policije, oni koji su imali, ili su mogli imati bilo kakve veze sa relikvijama i na koje bi mogla pasti sumnja - neki to uporno čine čak i danas - dugo su tvrdili da je ikona opljačkana dok je jedanaest i po godina bila skrivena u Ostrogu, odnosno da ovaj smrtni greh ide na dušu starog igumana Leontija koji je napravio skrovište i smislio kako da sakrije ovo silno blago i sačuva ga u vihornim ratnim vremenima.
Kad se činilo da toj tvrdnji nema mane, da se ona ne može poreći, iskrsli su nepobitni dokazi da je ikona ipak opljačkana u periodu dok se od 1952. do početka 1978. godine nalazila u sefu Službe državne bezbednosti.
Plavi dijamant
Među opljačkanim dragim kamenjem koje se nalazilo na ikoni Bogorodice bio je i veliki safir u obliku ogromne kapi.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Otkriveno blago: Deo dvorskih dragocenosti
U novije vreme ima i onih koji veruju da se ovde i ne radi o safiru, nego o nekoj vrsti plavog dijamanta, najskupocenijeg dragog kamena na svetu, sa jedinstvenim osobinama kakav se mogao naći samo na Uralu, u rudnicima iz kojih su draguljima snabdevane ruske carske juvelirnice.
Blago bez cene
Prvi potpuni opis ukrasa na relikvijama i procena njihove vrednosti napravljena je u Rusiji 1859. godine. Oni su tada procenjeni na 24.930 rubalja u zlatu! - Ako je vrednost ukrasa na ovim relikvijama još u 19. veku procenjena na 25.000 rubalja u zlatu, jasno je da je to danas prosto basnoslovna vrednost - veli Juri Pjatnicki, kustos glasovitog petrogradskog muzeja Ermitaž i veliki poznavalac ovog kulturnog i duhovnog blaga. - To se posebno odnosi na Ikonu čiju je vrednost zaista nemoguće izmeriti novcem. Ako bi, pak, neko mene zamolio da odredim osiguravajuću sumu za ikonu Bogorodice Filermoske, mislim da bi govorili o nekoliko desetina, pa i stotina milijardi dolara.Izvor: Vesti-online , Autor: Budo Simonović
