Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tikal je najveće arheološko nalazište civilizacije Maja. Tikal se nalazi u Provinciji Peten na severu Gvatemale. Najbliži grad je Flores, udaljen oko 30 kilometara. Oblast Nacionalnog parka Tikal se smatra Svetskom baštinom pod zaštitom UNESKO-a. Tikal je zaštićen po dva osnova: kulturnom (kao spomenik i arheološko nalazište) i kao rezervat prirode.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tikal je bio jedan od najznačajnijih kulturnih centara civilizacije Maja, a u isto vreme jedan od najvećih gradova. Iako neki spomenici u Tikalu potiču iz 4-og veka p. n. e., Tikal je svoj vrhunac dostigao u klasičnom periodu, između 200. i 850. nove ere. U ovom periodu Tikal je bio dominantni politički, ekonomski i vojni centar civilizacije Maja. Tikal je bio u kontaktima sa civilizacijom Teotiuakana i postoje indikacije da je Teotiuakan osvojio i možda kolonizovao Tikal u 4. veku. U Tikalu postoji jasna pauza u podizanju građevina tokom 7. veka, što se tumači ranijim porazom u borbi sa gradom Karakol. Velelepne piramide su uglavnom sagrađene u prvoj polovini 8. veka. Poslednji spomenik u Tikalu je podignut 879. Ovaj prestanak graditeljske aktivnosti, bio je praćen smanjenjem stanovništva, i najzad, potpunim napuštanjem Tikala krajem 10-og veka.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Samo je manji broj građevina i spomenika arheološki istražen u Tikalu, i to posle nekoliko decenija istraživanja.
Najimpozantnije građevine u Tikalu su 6 stepenastih piramida, označenih kao hramovi I - VI. Na vrhu svake od piramida nalazi se svetilište. Neke od piramida su više od 60 metara. Većina piramida je podignuta između 7. i 9. veka, mada u njima postoje tragovi ranije podignutih struktura.

Hram I („Hram velikog Jaguara“) potiče iz 695; hram II („Hram Meseca“) iz 702; hram III je sagrađen 810. Najveći hram u Tikalu, hram IV, visok je oko 70 metara. Ovaj hram slavi vladavinu Jik in Čan Kavila (Yik’in Chan Kawil), a natpis na njegovom svetilištu pominje godinu 741. Hram V je izgrađen 750, i jedini je u kome nije pronađen grob nekog vladara. Hram VI („Hram natpisa“), potiče iz 766.

U gradu su pronađeni ostaci kraljevskih palata, neka manja svetilišta, i kamene reljefne stele. Otkriveno je i sedam igrališta za „igru loptom“, koja je imala religijski značaj u srednjoameričkim civilizacijama.
Stambeni sektor Tikala pokrivao je površinu od 60 km², i najvećim delom ovaj prostor nije istražen. Procenjuje se da je ovde nekad stanovalo između 100.000 i 200.000 ljudi.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U parku Tikal su prisutne egzotične tropske vrste drveta, kao što su džinovski kapok (Ceiba pentandra), inače sveto drvo Maja, tropski kedar (Cedrela odorata) i mahagoni (Swietenia).

Od životinjskog sveta, zastupljeni su aguti, koati, siva lisica, majmuni hvatači, majmuni urlikavci, harpije, sokolovi, okaste ćurke (Meleagris ocellata), tukani, zeleni papagaji, mravi listojedi (Atta cephalotes) itd. Jaguari i kuguari takođe lutaju ovim parkom.