Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteМаузолеј у Шаркамену, поглед са југоистока; фото: Саша Милутиновић
У периоду Римског царства званом тетрархија, односно владавина четворице, настала је царска палата чије остатке данас можемо да видимо на локалитету Врело, у атару села Шаркамен у источној Србији. Саградио ју је Максимин Даја, владар који је желео да остави трајно сећање на себе у свом родном месту, по узору на свог ујака тетрарха Галерија који је изградио Феликс Ромулијану. Према моделу који је установио оснивач тетрархије, цар Диоклецијан, тетрарси су после двадесет година абдицирали и повлачили се у резиденције у својим родним местима. После смрти, владари су проглашавани за божанства и сахрањивани у раскошним маузолејима. Комплекс царске палате у Шаркамену простире се на 25 хектара и представља једну од четири палате које се налазе на тлу данашње Србије. Пронађени сет златног накита царице сахрањене у маузолеју на Шаркамену данас се чува у Народном музеју у Београду. Састоји се из три огрлице, три прстена, две наушнице, пар украса за косу, тзв. салтелеоне, једног привеска и девет златних листова дијадеме са утиснутим портретима царева са тетрархијског новца.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteНакит из маузолеја царице-мајке, Шаркамен; фото: Небојша Борић
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteНакит из маузолеја царице-мајке, Шаркамен; фото: Небојша Борић
Откриће раскошне палатеПрвобитно се сматрало да се на налазишту код Шаркамена налази римско утврђење, које је бранило пут између утврђења и градова Aquae (данас Прахово) и Taliata (данас Доњи Милановац) на римској граници на Дунаву (limes). Међутим, археолози су касније открили палату и гробницу жене високог ранга за коју се сматра да је била сестра императора Галерија и мајка Максимина Даје. После приближно 17 векова, археолози су систематским истраживањима спровођеним од 1994. до 2016. године изнедрили на светлост дана 36 златних предмета, монументалну порфирну статуу цара на престолу, као и монументално грађену, утврђену царску палату, опасану бедемом дебљине од 3,5 до 5,4 м, са 10 кула пречника око 20 м, кружне и осмоугоне основе, чији су зидови дебели 3,5 м, што сведочи о њиховој великој првобитној висини од 12 до 15 м. У куле се улазило раскошним, монументалним степеништима поплочаним каменим плочама од белог кречњака. Откривено је и постројење за снабдевање водом уз јужни бедем палате – castellum aquae. Нажалост, Максимин Даја није уживао у благодетима ове раскошне резиденције – трагично је умро или се убио 313. године, после изгубљене битке у грађанском рату са тетрархом Лицинијем.