Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Lepenski vir  (Pročitano 7703 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lepenski vir
« Odgovor #15 poslato: 02.07.2013. 02:09 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lepenski vir
« Odgovor #16 poslato: 02.07.2013. 02:10 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lepenski vir
« Odgovor #17 poslato: 02.07.2013. 02:15 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Lepenski vir
« Odgovor #18 poslato: 20.02.2015. 16:20 »
Sa geometrijom u Lepenski Vir

Lepenski Vir, po kome je cela jedna mezolitska kultura dobila ime, predstavlja izuzetno značajno i u mnogo čemu jedinstveno praistorijsko nalazište.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Na ovom lokalitetu koji je intenzivno naseljavan od 6300. do 5500. godine pre. n.e., izdvojena su naselja koja pripadaju mezolitu i ranom neolitu. Otkrića koja se vezuju za mezolit čine Lepenski Vir izuzetnim.

Planski podizana naselja sa staništima i svetilištima trapezoidne osnove, nekropole koje ukazuju na posebne pogrebne rituale, monumentalne skulpture od kamena, kao i brojni pokretni nalazi od kosti i kamena, svedoče o tome da je ovo nalazište predstavljalo ne samo naselje već i sakralni centar.

Najpoznatiji nalazi su skulpture i žrtvenici napravljeni od oblutaka, od krupnozrnog peščara, nađeni zaliveni krečnjačkim malterom u podovima kuća, najčešće uz ognjište. Prema onome što prikazuju, skulpture se mogu podeliti na figuralne, sa predstavama ljudskog lika, i ornamentalne skulpture, dekorisane motivima meandra, riblje kosti i pletenice.

Na prelasku sedmog u šesti milenijum stare ere, dešava se krupna promena na Balkanu, koja će promeniti i Lepenski Vir. Novi narodi, sa usvojenim znanjima o poljoprivredi i organizovanom stočarenju, pristigli su sa istoka i juga na prostor Đerdapa i promenili, tokom samo nekoliko generacija, sliku naselja i duhovni svet. Umesto monumentalnih kamenih skulptura i staništa-svetilišta, novo maleno selo na Lepenskom Viru ima sve odlike neolitske Starčevačke kulture, koja se proširila na čitav Balkan i južnu Panoniju, i trajala do oko 5500. godine pre n.e.

Lepenski Vir je istraživan između 1965. i 1970. godine, u okviru projekta Đerdap I. Arheološka iskopavanja zajednički su organizovali i sproveli Narodni muzej u Beogradu, Arheološki institut, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture RS, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu i Centar za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Arheološkim istraživanjima rukovodio je dr Dragoslav Srejović.

Ovo je veoma redak dokumentarac napravljen na samom iskopavanju Lepenskog Vira 1970. Video je deo arhive Predraga Peđe Ristića, a ovo je jedan od najbitnijih filmova o ovoj civilizaciji koja je živela sedam vekova pre nove ere. Film je naslovljen „Sa Maštom u Lepenski Vir“, a prvobitna ideja bila je „Sa geometrijom u Lepenski Vir.“



(e-novine)

Van mreže Zoki

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 405
  • Ugled: +61/-0
Odg: Lepenski vir
« Odgovor #19 poslato: 23.05.2016. 14:51 »
 Istoricar umetnosti Lazar Trifunovic (1929 - 1983) i arheolog Dragoslav Srejovic [1931 - 1996] na otkopavanju Lepenskog Vira.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.