Arheološka nalazišta oko Koridora10

05. dec, 2010., djomla

Arheolozi tokom ovog leta otkrili četiri značajna lokaliteta, dve srednjovekovne crkve, dve nekropole, i nekoliko drevnih naselja

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Foto MZZSK i A. Isakov

Povezujući zemlju od severa do juga, Koridor 10, pre nego u evropsku mrežu puteva, odveo nas je u – prošlost. Na severnom kraku puta koji se gradi, na području Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK), ovoga leta radilo se na čak četiri arheološka lokaliteta. Zvonko Nedeljković, arheolog iz subotičkog MZZSK-a, za „Politiku“ objašnjava da kada bageri zaoru zemlju u okviru nekog velikog građevinskog poduhvata, arheolozi prvi stižu na teren. Pre nego što se nalije asfaltni sloj, rade se zaštitna arheološka istraživanja, što podrazumeva da se ispita lokacija, pokupi pokretno istorijsko blago, uključujući i ostatke ljudskih kostiju radi daljeg istraživanja, i sačini precizna dokumentacija o lokalitetu.

- Na 37. i na 70. kilometru od državne granice pronašli smo srednjovekovna naselja, iz perioda od 9. do 11. veka. U prvom slučaju otkopali smo dve, a u drugom četiri poluzemunice sa kalotastim, polukružnim pećima, i materijali koje smo pronašli gotovo su identični, a reč je o keramici, kotlićima, šoljama, zdelama– objašnjava nam Nedeljković.

[size=78%]Arheolozi su mogli da istražuju samo u širini pojasa koji je obuhvaćen izgradnjom puta, pa ne može sa sigurnošću da se govori o veličini naselja čiji delovi su sada otkriveni. Međutim, već malo dalje, na 72. kilometru u visini naselja Feketić, na mestu koje je služilo kao majdan peska za potrebe Koridora pronađen je pravi „rudnik” arheološkog materijala.

– Ovde je otkopana crkva iz srednjeg veka sa nekropolom gde je otkriveno 435 grobova. Od crkve su pronađeni samo temelji, ona je relativno skromnih dimenzija sa polukružnom apsidom. Crkva je iz perioda od 12. do 16. veka jer smo pronašli novčiće iz tog perioda. U grobovima su pronađeni delovi skeleta, ali i prilozi u vidu nakita, naušnica, prstenja, dugmadi i posebne spiralne trake od bronze kojima su verovatno žene pridržavale marame na glavi. Zanimljivo je da su dva groba na toj nekropoli iz kasnoantičkog perioda o čemu svedoče novčići Konstantina Petog iz 4. veka n. e, a u drugom grobu, očigledno ženske osobe, pronašli smo tri narukvice od bronze i ogrlicu od ćilibara na osnovu čega zaključujemo da je pripadala bogatijem sloju zajednice. Inače, ceo ovaj prostor je opasan masivnim rovom koji je nesumnjivo imao odbrambenu funkciju – kaže Nedeljković.[/size]
Šetnja kroz istoriju a sve po trasi nove saobraćajnice nastavlja se na delu zvanom „ipsilon” krak, gde je otkriveno sarmatsko naselje sa radionicama, kalotastim pećima, trapovima za odlaganje žitarica i keramikom tipičnom za period između 4. i 5. veka n. e.

Proteklih meseci arheolozi iz Subotice Zvonko Nedeljković i Agneš Sekereš, zahvaljujući novčanoj pomoći lokalne samouprave, nastavili su istraživanje na lokalitetu kod naselja Skenderovo. Ovde je urađeno preliminarno istraživanje srednjovekovne crkve i nekropole, a proučavanje ovog lokaliteta biće nastavljeno narednih godina.

– U okolini Subotice do sada su pronađene samo dve crkvice iz tog ranog perioda i zbog toga je ovaj lokalitet važan. Do sada smo otkopali temelje crkve, veličine 15 puta osam metara, od cigala i blata sa premazom od maltera. U grobovima su pronađeni novčići ugarskih kraljeva sa kraja 11. do početka 13. veka – ističe Nedeljković. On dodaje da su ovi arheološki fragmenti pronađeni ovog leta značajni za upotpunjavanje slike o davnoj istoriji ovog područja. Pokretni arheološki materijal biće smešten u Gradskom muzeju u Subotici nakon što bude obrađen i ispitan.


Autor: Aleksandra Isakov
Izvor: Politika