Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Zemlja Amazonki  (Pročitano 1526 puta)

Van mreže Vasilisa

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 354
  • Ugled: +28/-0
  • Pol: Žena
Zemlja Amazonki
« poslato: 29.03.2015. 13:38 »
Ideja o Amazonkama - to jest, društvenoj zajednici žena koje ne samo da odbacuju muški svet nego mu se i direktno suprotstavljaju - oduvek je intrigirala izučavaoce psihologije i istorije. Naravno, prvo pitanje na koje se mora odgovoriti jeste da li je takav narod Amazon-ki uopšte postojao; a ako su postojale, odakle su došle.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Drevni pisci koji su vremenski bili najbliži ženskim ratnicima pot-puno su kategorični u pogledu njihovog postojanja, mada nisu toliko sigurni u pogledu  lokacije njihove domovine; iz tog razloga zemlja Amazonki mora se ubrojiti među one izgubljene zemlje o kojima ima-mo samo nejasne putokaze u mitovima i legendama. Pri svakoj raspravi o Amazonkama mora se odmah naglasiti da su te neobične žene interesovale Ijude antičkih vremena iz sasvim različi-tih razloga od onih koji bi danas nas mogli interesovati. Naime, ni Grci ni Rimljani nisu u njima videli krstaške borce za ženska prava, politička ili socijalna: niti su automatski u Amazonkama videli lezbij-ke koje su više volele Ijubav i društvo predstavnica sopstvenog pola nego Ijubav i društvo muškaraca. Te neobične žene bile su naprosto  nacija ratnika koji su napadali i ponekad pokoravali svoje susede, branili se od svojih neprijatelja, i umirali  na bojnom polju kao vojnici. Naravno, nema nikakvog raloga  za apriorno odbacivanje mogućnosti da je takva jedna nacija ratobornih žena postojala; ima primera srod-nih amazonskih armija i u modernoj istoriji, naročito u Dahomeju u Africi. Ali, ukoliko postajemo civilizovaniji, utoliko manje asociramo žene sa aktivnim ratovanjem.

Za Ijude antičkog i predantičkog doba, Amazonke su bile samo jedna od poluvarvarskih nacija koja je živela na granicama helenskog sveta, negde na južnoj obali Euksina ili Crnog mora; ili, prema kasni-jim istoričarima, u blizini Kavkaskih planina. One se pojavljuju toliko postojano u grčkoj istoriji, književnosti i umetnosti od Homerovog vremena nadalje da je teško poreći legendi svaku sličnost s faktičkom istinom. 1 zaista, dat nam je prilično detaljan izvešaj o njihovom živo-tu i aktivnostima, tako da znamo, između ostalog, da su za vladara imale kraljicu (nikada kralja), ženski parlament i armiju ženskih ratnika. Problem svog brojčanog održavanja one su rešavale na jednostavan način: jednom godišnje pozivale su muškarce iz susednog plemena Gargareanaca na veliku svetkovinu  čija je izričita svrha bilo razmnožavanje rase. Inače, malo šta nam je poznato o tim Gargarean-cima i godišnjim svetkovinama Amazonki sem to da su muška deca koja su rezultirala iz tih veza bila vraćena natrag svojim očevima ili osuđivana na smrt, dok su majke  pažljivo odgajivale svoje devojčice i već odrana poučavale ih da jašu, love i bore se, kako na konjima tako i peške. Ukratko. te nezavisne žene vodile su svoje poslove bez ikakve pomoći ili saveta muškaraca, izokrećući na taj način tradicionalnu strukturu klasičnog društva koje je bez iznimke bilo patrijarhalno.

Van mreže Vasilisa

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 354
  • Ugled: +28/-0
  • Pol: Žena
Odg: Zemlja Amazonki
« Odgovor #1 poslato: 29.03.2015. 13:39 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Amazonska nacija izgleda da je cvetala od legendarnog početka grčke istorije sve do osvajanja Azije od strane Aleksandra Velikog, kada se ustanovilo da na teritoriji gde se pretpostavljalo da žive Ama-zonke uopšte nema takvog naroda. Međutim. istoričari koji insistiraju na realnosti Amazonki objašnjavaju tu činjenicu: grupa je, bez sum-nje, migrirala dalje prema istoku i severu kako bi izbegla borbu s moćnom armijom makedonskog kralja. Ali  čak i nakon što su Ama-zonke, navodno, iščezle u nepreglednim stepama Rusije, one su nastavile da pobuđuju interesovanje filozofa, pesnika i slikara - zato što su bile krajnje enigmatična etnička grupa, u pogledu koje naučnici nikako nisu mogli da usaglase svoje sudove.

Čak je i samo njihovo ime bilo kontroverzno. Herodot (oko 490. pre naše ere - oko 425. pre naše ere), na primer, kaže da ono potiče od skitske reči koja znači ,,ubice muškaraca". Drugi je izvlače iz jedne  čerkeske reči sa značenjem ,.obožavatelji Meseca". Treći preferiraju grčku reč  amazos - što  će reći ,,bez dojke" - izvedenica koja daje osnova za verovanje u priču da su Amazonke amputirale ili spaljivale desnu dojku mladih devojaka, da im to ispupčenje ne bi smetalo prilikom gađanja strelom ili bacanja koplja. Legenda je, bez sumnje, neosnovana. jer je malo verovatno da hi žene - u situaciji da se nađu prepuštene same sebi - praktikovale isecanje dojke, baš kao što ne bi tolerisale ni klitoridektomiju. Bilo kako bilo, mnogobrojne statue i slike Amazonki ne prikazuju te žene kao da su lišene desne dojke. One nigde nisu predstavljane kao osakaćene, a često ih vidimo na konju, iz praktičnih razloga odevene u laku haljinu. Njihovo oružje sačinjavali su luk i strele, koplje, laka sekira, štit u obliku polumeseca i šlem; s tim oružjem one su vojevale mnoge bitke pritiv Lidijaca, Frigijaca. Trojanaca i drugih naroda u Maloj Aziji.

Očigledno, činjenica da su njihovi protivnici bile žene nije činila nikakvu razliku muškim armijama koje su one napadale, kao što to možemo videti iz slika i bronzanih i mermernih reljefa koji prikazuju njihove pohede i poraze: pokolj između muškaraca i žena isto je tako nemilosrdan kao i pokolj između muškaraca i muškaraca. Na taj način umro je čitav niz amazonskih kraljica: Pentesileja, koju je ubio Ahil tokom trojanskog rata; Hipolita, koju je obeščastio Herkul; i Antio-pa. koju je ubio Tezej.

Prva od tih kraljica došla je u pomoć Trojancima posle Hektoro-ve smrti, i borila se hrabro sve dok je na kraju nije savladao i ubio Ahil. Nama izgleda čudno da se najveći ratnik svih vremena našao u situaciji da izazove na dvoboj jednu ženu, baš kao što nam izgleda čudno da je najsnažniji  čovek, to jest Herkul, morao utrošiti toliko vremena i napora da bi se domogao pojasa druge kraljice Hipolite. Treća od kraljevskog soja Amazonki, Antiopa, trebalo je, navodno, da bude predata Tezeju kao Herkulov dar, da bi postala njegova žena ili konkubina, odnosno da bi bila ubijena njegovom rukom, kako to tumače neke verzije legende ili - prema još jednoj verziji - da bi umrla boreći se na njegovoj strani protiv svojih zemljakinja koje su iz-vršile napad na Atiku.

Poslednji od ovih slučajeva je najvažniji s tačke gledišta istoriča-ra, budući da se, kako izgleda, u predistoriji Grčke nijedan događaj nije dublje usekao u folklornu memoriju od invazije Amazonki na Atiku. 1 doista, te armije hrabrih i dobro naoružanih žena-ratnika, koje su se borbom probile do centra same Atine, nisu bile legenda za grčke istoričare i filozofe - Herodota, Lisiju, Platona i Izokrata. Njihov marš od južnih obala Crnog mora, preko teritorije gde se danas nalazi Turska a zatim preko zaleđenog Bosfora do Grčke pedantno su kartografisali geografi, priznajući da su te žene prevlada-le sve teškoće i prepreke na tom kolosalnom putu i još uvek bile kadre da prodru u srce Atine, gde ih je nafzad slomio kralj Tezej. Štaviše, ozbiljni paganski arheolozi su ukazivali na  ćinjenične dokaze rata Amazonki protiv Helade - u vidu brojnih grobova, nadgrobnih humki i trofeja, kao i raznih svečanosti i žrtvenih obreda koji su bili asocirani s grčkom pobedom nad strašnim neprijateljem.

Van mreže Vasilisa

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 354
  • Ugled: +28/-0
  • Pol: Žena
Odg: Zemlja Amazonki
« Odgovor #2 poslato: 29.03.2015. 13:42 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gde je, dakle, bila zemlja iz koje su poticale te neobične žene? Kao lokacija se jednodušno prihvata antička maloazijska Grčka, koja otprilike odgovara zapadnoj Turskoj - preciznije rečeno, onaj njen deo gde se nalaze grad i ravnica Temiskira na reci Termodonu, gotovo na pola puta duž južne obale Crnog mora. Međutim, verovalo se da su one osvojile i okupirale mnogo širu teritoriju i  čak osnovale tako gusto naseljene gradove kao što su Efes, Smirna (Izmir), Mirina, Pafos i Sinope. Verovalo se, takođe da su Amazonke bile graditelji velikog Artemidinog hrama u Efesu, kojem se odavala počast širom čitave Grčke u slavu hrabrih žena koje su, čak i posle teškog poraza pretrpljenog u borbi sa trupama kralja Tezeja, smogle hrabrosti da igraju tako upadljivu ulogu u odbrani Troje protiv grčkih opsadnika.

Pa ipak, uprkos izobilju informacija o podvizima Amazonki, kasniji istraživači klasičnog perioda počeli su da sumnjaju u postoja-nje  tih žena-ratnika, uglavnom na osnovu činjenice da armije Alek-sandra Velikog, stigavši do Temiskire na Termodonu 333. godine pre naše ere, nisu tamo naišle ni na kakve tragove takve nacije. U isti mah, kao da direktno protivreči ovom gledištu. drugi jedan izveštaj  tvrdi da je makedonskog kralja posetila kraljica Amazonki zvana Te-lestra, koja je želela da ima dete od nepobedivog vojskovođe.

Na osnovu ove priče, neki komentatori dokazuju da bi - u slučaju da se Aleksandar doista našao u blizini zemlje Amazonki - s njihove strane bilo politički oportuno da ga umilostive na uobičajen orijentalski na-čin, to jest da mu ponude jednu od princeza za njegov harem. Što se tiče ociglednog odsustva Amazonki iz njihovog tradicional-nog sedišta u Temiskiru. pristaše legende ističu da su žene do tog vre-mena mogle da migriraju dalje prema istoku. Međutim, u svemu tome možda je karakteristično sledeće: što su dublje Grci, a kasnije i Rim-Ijani, prodirali na Bliski istok, utoliko je udaljenija postajala zemlja Amazonki - sve dok ih. na kraju, jedan nemački učenjak nije smestio negde u stepe centralne Azije,  tamo odakle su Mongoli povremeno vršili upade u istočni sredozemni svet. 1 tako su se, osvitom 20. stole-ća, lepa stvorenja iz grčkih legendi pretvonla u čudovišta nemačkog učenjaka.

Jednom rečju, postojanje Amazonki kao istorijske  činjenice ostaje krajnje kontroverzna tema, i možda je najbolje od svega što možemo učiniti da u tom pogledu budemo ,,otvorenog uma", kao što nam save-tuje grčki geograf i istoričar Strabon (63. p.n.e. - oko 20). Mada je bio cepidlački naučan u korišćenju činjeničnog materijala, Strabon nije imao strpljenja sa onim pedantima koji su odbijali svaku mogućnost da mitovi sadrže u sebi jezgro istine; a naročito je bio strog prema onim skepticima koji su odricali svaku verodostojnost Homerovoj priči o Troji. Za razliku od njega, čuveni viktorijanski istoričar Džordž Grout,  čija je ,,Istorija Grčke" bila pisana ,,u duhu naučnog kriticizma". tvrdi otvoreno da legenda o Amazonkama.  baš kao i opsada Troje, nema nikakve osnove u istoriji, već je ,,naprosto skupna stvar grčkog verovanja u legende". Koliko je, dakle, bio u pravu Stra-bon kada je ostao otvorenog uma! 1 koliko se Grout prevario u pogle-du Troje! I koliko bi on, zbog toga, mogao da ima krivo kada je reč o Amazonkama! Ipak, naše šanse da ćemo ikada pronaći neke konkretne dokaze o toj fascinantnoj naciji po svoj prilici su male. Amazonke su, naravno,  bile nepresušan izvor inspiracije za grčke pesnike, oratore i mitologe, tako da znamo imena n|ihovih kraljica, način na koji su vaspitavale svoju žensku decu, ratove koje su vodile, pa čak i odeću koju su nosi-le. Ali, koliki deo tih detalja možemo zahvaliti fikciji, a koliki deo či-njenicama - to ne znamo.

Ukoliko priča o tim ženama-ratnicima pripada više mitologiji nego istoriji, onda možemo biti sigurni da nas ona odvodi daleko unazad, u onaj period Ijudske istorije kada je žena bila podjednako simbol života i smrti, mira i rata,  čemu se i imaju pripisati paleolitske statue takozvanih Venera: do najranijih mediteranskih kultura koje se zasnivaju na ideji o Zemlji-Majci; do devičanske boginje Palade Atine, koja ie širom  čitave Grčke bila poštovana kao boginja života i rata. U tom pogledu interesantno je napomenuti da je Atina nosila štit ukrašen scenama iz borbi Amazonki sa džinovima. Ukratko, mit o Amazonkanna možda vuče koren iz folklornog se-ćanja na jedan period u istoriii kada je društvo bilo matri)arhalno. Ostatke jednog  od takvih sistema nalazimo u Tacitovim opisima ne-mačkih plemena.  čije su žene pratile svoje muževe i sinove u rat. Isto tako, možemo videti koliko je ideja o istinski emancipovanoj ženi bila izazovna za Grke koji su, tokom procesa civilizovanja. svoje sopstve-ne žene i majke sveli na status polurobova. Sledstveno tome, Ama-zonke su - mada u očima Grka poluvarvari - ipak bile poštovane kao hrabra i slobodarska stvorenja, dostojna visokog mesta u istoriji.

Izvor:https://sites.google.com/site/misterijesveta/misterije/nestale-civilizacije/atlantida-i-drugi-nestali-svetovi/07-zemlja-amazonki
« Poslednja izmena: 29.03.2015. 13:47 Vasilisa »