Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Pet mitova o Isusu u koje verujemo  (Pročitano 1884 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Pet mitova o Isusu u koje verujemo
« poslato: 14.04.2014. 15:44 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Teško da je ijedna istorijska ličnost toliko i na taj način uvijena u veo legende i mita kao što je to Isus iz Nazareta.

Osim jevanđelja koja se ne mogu uzeti kao toliko činjenična dokumenta, skoro da ne postoji trag o ovom vrlo jednostavnom čoveku koji je ujedno inspiracija najveće svetske religije.

Opet, postoji dovoljno biblijskih svedočenja o Isusu koja mogu poslužiti kao osnova u pitanjima koja bi možda i dovela u pitanje neke mitove koji su kružili proteklih 2.000 godina, piše Vašington Post.

1. Isus je rođen u Vitlejemu

Hrišćani prvih godina nisu pokazivali preveliko interesovanje za prvi period Isusvog života. Detalji o njegovom rođenju i detinjstvu nedostaju u najranijim pisanim dokumentima. Vremenom, kako je interesovanje raslo hrišćanska zajednica je pokušala da popuni praznine iz mladosti i poravna ih sa njegovim životom i misijom sa brojnim, često konfliktnim, proročanstvima u vezi sa mesijom u Hebrejskim spisima.

Jedno od svedočanstava tako zahteva da mesija, kao potomak kralja Davida, bude rođen u Davidovom gradu: Vitlejemu. Sa druge strane, Isus je povezan sa Nazaretom, gradom za koji većina naučnika veruje da je njegovo mesto rođenja.

Tadašnjim hrišćanima bilo je potrebno kreativno rešenje da dovedu Isusove roditelje u Vitlejem kako bi bio rođen u istom gradu kao i David.

Za jevanđelistu Luku, odgovor je ležao u popisu koji je doneo Rim i koji je zahtevao da svaka osoba mora da otputuje u dom svojih predaka kako bi bila prebrojana. S obzirom na to da je Isusov otac Josif iz Vitlejema, on i njegova žena Marija napustili su Nazaret i uputili se za Davidov grad, gde je Isus rođen. I tako je proročanstvo bilo ispunjeno.

Međutim, ovaj cenzus Rima odnosio se samo na Judeju, Samariju i Idumeju — a ne Galileju, gde je živela Isusova porodica. S obzirom na to da je svrha popisa bila oporezivanje, rimski zakon gledao je imovinu osobe u mestu stanovanja, a ne rođenja.

Prosto rečeno, Luka stavlja rođenje Isusa u Vitlejem ne zato što se ono tamo odigralo, već zato što ta priča ispunjava reči proroka Miheja: „Ali ti Vitlejeme, iz tebe će doći vladar Izraela“.

2. Isus je bio jedinac

Suprotno katoličkom učenju da je Marija, Isusova majka, bila devica, možemo prilično biti sigurni da Isus potiče iz mnogobrojne porodice sa najmanje četiri brata koja su imenovana u jevanđeljima — Jakov, Josif, Simon i Juda, i nepoznatog broja sestara.

Katolički teolozi verovali su da je grčka reč koju su jevanđelja koristila da opišu Isusovu braću — „adelphos“ — mogla značiti i „rođaci“, kao i da bi to mogla biti deca iz Josifovog prethodnog braka.

Iako moguće značenje, ova reč u Novom zavetu nigde nema drugačije značenje od „brata“.

3. Isus je imao 12 apostola

Mit o 12 apostola je baziran na nepoznavanju tri vrste, odnosno, kategorije, Isusovih pratilaca.

Prvu grupu pratilaca činile su osobe koje su dolazile da slušaju Isusa, odnosno osobe koje su od njega očekivale izlečenje svaki put kada bi ovaj posetio neki grad ili selo. Jevanđelja ove grupe nazivaju „masom“.

Drugu kategoriju činile su osobe koje su ga pratile od grada do grada, sela do sela. Oni su se nazivali učenici i bilo ih je oko 70.

Treću kategoriju činili su apostoli. Ovih 12 muškaraca nisu bili obični učenici pošto nisu jednostavno pratili Isusa od mesta do mesta. Oni su imali dozvolu da idu kuda žele i šire njegovu poruku nezavisno i bez nadzora. Ove osobe su, zapravo, bile misionari isusovih putovanja.

4. Isus je imao suđenje pred Pontijem Pilatom

Pontije Pilat, kako ga jevanđelja prikazuju, važio je za guvernera ne tako snažne volje koji je na insistiranje jevrejskih vlasti poslao nevinog čoveka na krst.

Istorijski Pilat, sa druge strane, bio je poznat po tome što je slao trupe na ulice Jerusalima da ubijaju jevreje svaki put kada se ne bi slagali sa njegovim odlukama.

Pilat je, tokom desetogodišnjeg guvernadurstva, poslao hiljade ljudi na krst bez suđenja. Jevreji su se, međutim, kako svedočanstva kažu, Rimu žalili na njegovo ophođenje.

Jevreji generalno nisu imali rimska suđenja, a kamoli Jevreji koji su optuženi za pobunu. Zato pomisao da je Pilat proveo čak i momenat razmišljajući o sudbini još jednog Jevreja koji je izazivao nevolje, ili čak odlučio da ga primi, izgleda neverovatno.

5. Isus je sahranjen u grobnici

Po javanđelju, Isusovo telo je po skidanju sa krsta smešteno u grobnocu. Ako bi to bilo tačno, takvo nešto bi se moglo protumačiti kao redan akt rimske dobre volje.

Stavljanje na krst za Rim nije bilo samo kazna. Zapravo, pojedini kriminalci prvo su bili pogubljeni pre stavljanja na krst. Primarna svrha ovoga bilo je da spreči svaku pobunu i zato je stavljanje na krst obavljano javno.

Osobe koje bi završile na krstovima veoma, veoma retko bi bile pokopane.

Malo je verovatno, ali opet moguće, da je Isus ipak stavljen u grobnicu predviđenu za viđenije ljude Judeje.

(Vijesti Online, 02. 10. 2013.)