S bogovima Atlantide

Aleksandar je pažljivo čuvao tajnu, ali je ponekad govorio da je bio zadovoljan onim što je čuo. Predpostavlja se da je jedno od pitanja bilo i kog boga treba da poštuje na svojim pohodima. Prema njegovim kasnijim postupcima izgleda da je to bio Posejdon, mitski, poslednji bog-vladar Atlantide, kome je posle četiri godine prineo žrtvu na reci Ind u Indiji.

Dvanaest godina kasnije, u oazi se pričalo da je Aleksandar postavio Amonu još dva pitanja: „Aleksandar je, kažu,  pitao boga da li treba da zavlada čitavim svetom i da li je kaznio sve očeve ubice, ali ga je sveštenik opomenuo da je Amon, a ne Filip, sada njegov otac“.

U Egiptu se smatralo da su uloge boga i faraona identične. Amun-Amon-Zevs su bila različita imena za istog gospodara bogova, a faraon je bio njegovo otelovljenje na  Zemlji. Tvrdnjom da je Zevsov sin, Aleksandar je zvanično priznavao Nektaneba za oca i polagao svoje pravo na faraonsku titulu po rođenju.


U drugim i opasnim poduhvatima Aleksandar je često prizivao Amona u pomoć. Kada je umro njegov voljeni Hefestion, iz Irana je poslao ljude u Sivu da pitanju da li da svog ljubavnika poštuje kao boga ili kao heroja. (Uzgled, zanimljivo je da u oazi Siva danas živi zajednica homoseksualng tipa, govore posebnim Siva jezikom i muškarci se međusobno žene,  iako je to u Egiptu nezakonito.)

Olimpijske laži

Kada je 323. umro, objavljeno je kako je njegova želja da bude sahranjen u Sivi. Nijedan makedonski kralj kao ni Aleksandar, ranije nisu imali nikakve veze sa Amonom ili oazom u Sivi. Otuda je očigledno da je proročanstvo na njega ostavilo veoma dubok utisak. To potvrđuje i činjenica da je Ptolomej, nerazdvojni prijatelj tokom čitavog života, tri godine posle smrti iskovao novac sa Aleksandrovim likom i rogovima bika, a Aleksandra niko nije tako dobro poznavao kao Ptolomej.

U pismu Olimpiji kažu kako je obećao da će joj otkriti tajno proročanstvo iz Sive čim se vrati u Makedoniju. Umro je pre povratka, ali pošto je ispunio obećanje dato majci, predpostavlja se da je, ipak, imalo veze sa očinstvom, o čemu su njih dvoje verovatno i ranije razgovarali.

„Aleksandrova slava, pisao je Kalisten, zavisi od moje istorije, a ne od laži koje je Olimpija širila o njegovom očinstvu.“

Izgleda, dakle, da je laž bila činjenica,  pa zato mnogi biografi veruju da mu je majka otkrila tajnu očinstva pre pohoda na Aziju i uputila ga u zadatke koje treba da obavi, shodno svom poreklu.

Aleksandar je umro u Vavilonu, 10. juna 323. Dve godine su trajale pripreme za sahranu. Kovčeg je bio obložen zlatom (u Instambulu postoji mermerni kovčeg izuzetne lepote za koji se tvrdi da je Aleksandrov, a pronađen je u Sidonu, sa uklesanim scenama iz ratova i lova ali na njemu nema ničeg drugog što bi potvrdilo da je pripadalo Aleksandru), prekriven ljubičastom vezenom tkaninom, a povrh svega ležao je njegov čuveni trojanski štit. Kovčeg je stajao na lafetu napravljenom u persijiskom stilu. Povorka je tajno krenula u pravcu Egipta; prvi put je zastala u Menfisu, zatim je nastavila put Aleksandrije. Kovčeg je postavljen u neku vrstu mauzoleja i tamo se veoma dugo nalazio, čak i vreme kad je mladi Avgust posetio Egipat, tri veka kasnije!

Da li će ikad biti ponovo viđen? Aleksandrija je dobro sklonila svoju tajnu. Njegovo telo je verovatno poslednji video Karkala, a zatim je, možda, kovčeg i sve drugo u gradu uništeno u strahovitoj pobuni, u trećem veku naše ere.

Da li je Aleksandar ipak kasnije sahranjen u Sivi? „Stela prognanih“ iz Luvra, sadrži detalje koji potvrđuju Aleksandrovu posetu oazi i ono što nije uspeo da sazna nijedan drugi istoričar: o čemu je prorok razgovarao sa Aleksandrom. „Visoki sveštenik, piše na steli, uzdignutim rukama je pozdravio svog gospodara,  i govorio s njim kao što otac razgovora sa sinom“. Aleksandar je prema zapisu na steli, tada imao 25 godina. Proročeno mu je da će ga pratiti velika sreća i da će uvek biti pod zaštitiom bogova. Nekatanebo ili Si-Amon zaista je izgradio veliku grobnicu u Sivi, ali u njoj nikada niko nije bio sahranjen. Na ukrašenu tablicu iznad grobnice nikad nije upisano ime faraona. Najveći deo sačuvanih ostataka grobnice danas se čuva u kairskom muzeju. Sve drugo je i dalje tajna.