Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Legenda o nesrećnoj kraljici koja je postala cvet — mimoza  (Pročitano 2941 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Na Tasmaniji, ostrvu koje se nalazi južno od Australije, i danas može da se čuje legenda koja podseća na baladu o Hasanaginici, a govori o tome kako je nastala mimoza.

Dakle, u neka vrlo davna vremena, ostrvom je vladao okrutni i ratoborni kralj. Istini za volju, bio je odvažan, snažan, visok, ukratko — lep na prvi pogled. Njegova koža bila je tamna, a kosa crna i sjajna. Nažalost, kraljevo srce beše okamenjeno od mnogih surovih i krvavih bitaka koje je preživeo.

Slični njemu bili su i svi stanovnici njegovog kraljevstva: visoki, tamne kože, zagasite prave kose, grubog ponašanja i strogog izraza lica. Voleli su da se suprotstave svim neprijateljskim plemenima, ali i da idu u lov na najopasnije zveri. I bitke i lov pratili su njihovi gromoglasni povici koji su plašili ne samo ljude, već i životinje.

U jednoj bici, ko zna kojoj po redu, kralj je ipak doživeo tešku povredu.

Sasvim drugačija nevesta

Njegova majka, ali i sestra bile su mu veoma privržene. Međutim, nikako nisu volele kraljevu lepu i mladu ženu. Naime, i njihovo srce bilo je ledeno i okrutno, upravo kao i kraljevo. Za divno čudo, kraljeva nevesta uopšte nije ličila na svog muža, a kamoli na svekrvu. U stvari, bila je potpuno drugačija od svih. Niskog rasta, krhke građe, stidljiva i veoma ljubazna, imala je svetlu put i kovrdžavu plavu kosu: ta kosa ličila je na cvetiće od prozračnog pamuka. Kad bi progovorila, njen glasić odjekivao je u ušima sagovornika poput najmilozvučnije muzike.

Mogao se steći utisak da je kraljica stigla iz nekog drugog sveta.

Možda iz nekog cvetnog kraljevstva?

Kraljevstva osmeha i mira?

Bilo kako bilo, svekrvu i zaovu, uvek jednako ljutite, razdirala je neizdrživa ljubomora. Kako su uopšte dozvolile da se njihov miljenik oženi takvom osobom? Osećale su snažnu želju da je oteraju. Da je nikada više ne vide.

I tako, posle bitke u kojoj je kralj bio teško ranjen dve žene su se odmah postarale da nežnoj i ljubaznoj nevesti zabrane pristup u njegov šator. Odlučile su da ga po svaku cenu one same neguju. Kraljica je zbog toga bila tužna. Ona je volela svog muža bez obzira na činjenicu što je bio grub i neosetljiv. Očajavala je, međutim, stidljiva kakva je bila, smatrala je ipak da bi bilo vrlo nevaspitano da se suprotstavi svekrvinoj volji. Povukla se pred njihovim ubeđivanjem da će baš njih dve najbolje umeti da ga izleče.

Prepuštajući svekrvi i zaovi ulogu koja je zapravo bila njena, stidljiva kraljica je posle izvesnog vremena shvatila da je ostala potpuno sama. Svi podanici stavili su se na stranu onih čiji je uticaj u kraljevstvu bio veći — na stranu majke i sestre. Da bi svima bilo jasno o čemu je reč, trebalo bi reći da je to u stvari bio tihi, ali nemilosrdni rat za kraljevo srce.

Prolazili su dani, nedelje i meseci. Kad je kralj naposletku ozdravio, bio je vrlo ljutit na svoju ženu. Mislio je da ona više ne haje za njega. Jer, svakog dana očekivao je s nestrpljenjem njenu posetu. Ali uzalud... Bio je toliko ponosan da nije hteo nijednom da naredi podanicima da je dovedu u šator... A ona se nikako nije pojavljivala!

Osveta nedužnoj

Stoga je doneo strašnu odluku: kraljica će biti kažnjena! Tačnije, oterana. Kao što može da se nasluti, uvređenom mužu hladnog srca nije ni padalo na pamet da sasluša šta majka njegove dece ima da kaže...

U tasmanijsko kraljevstvo zato je stigao kraljičin brat kako bi sa sobom poveo sestru, odbačenu kraljevu suprugu. Kraljičina sudbina zaista je bila teška. I njen brat bio je jednako nemilosrdan i još okrutnijeg srca nego što je bilo kraljevo. Odlučio je da uzme sestru i odmah je da za ženu nekom drugom. Razume se, bez njenog pristanka.

Nije prošlo ni sedam dana, a surovi brat je nežnu plavokosu kraljicu dao za ženu princu iz jedne zemlje veoma udaljene od kraljevstva iz koga je nepravedno bila izbačena.

Isplakavši sve suze, nesrećna kraljica nije se više opirala svojoj sudbini. Samo je zatražila od novog mladoženje da joj za obred venčanja daruje veo kojim bi pokrila glavu i telo. Nije želela da je iko prepozna kad budu u povorci zajedno prolazili kroz kraljevstvo nepravednog bivšeg muža, kroz zemlju gde su i dalje živela njena deca. Verovala je da bi joj susret s decom slomio srce.

Princ nije imao ništa protiv. Naprotiv, poklonio joj je prekrasni veo. Jasno je da on ipak nije bio toliko bezosećajan kao dvojica muškaraca koji su se bez povoda tako grubo poneli prema njoj. Čim je dobila veo, kraljica se njime pokrila. Krenula je na put... Međutim, dok je prolazila pored svog bivšeg dvorca, deca su nepogrešivo prepoznala majku iako je bila pokrivena velom. Otkako je otišla, oni su iščekivali njen povratak. Plačući, počeli su da je dozivaju.

Još jednom je kraljica morala da zamoli budućeg muža za milost. Tražila je da joj dozvoli da se bar nakratko zaustave kako bi mogla deci da ostavi poklone. I princ se još jednom sažalio... Svoju decu kraljica je obasula skupocenim poklonima. Na nesreću, izdaleka je sve to posmatrao okrutni kralj i čim je video da deca trče majci u zagrljaj, naredio im je da se smesta vrate.

Mimoza za voljenu

Kad je čula kako taj ledeni glas ponovo određuje njenu strašnu sudbinu, od bola kraljica kao da se skamenila. Ostala je nema i užasnuta. Shvatila je da nikakvo opravdanje ne bi koristilo. Samo se ćutke ponovo prekrila velom.

Videvši koliko je nesrećna i tužna, princ mladoženja zarekao se da će joj podariti sasvim drugačiji život, ispunjen ljubavlju i nežnošću. Nevestu skrivenu pod velom princ je prigrlio s namerom da je uteši... Međutim, osetio je nešto čudno. Učinilo mu se da se ispod skupocenog vela koji joj je poklonio, ne nalazi buduća supruga. I zaista, kad ga je podigao, našao je nežan žbun prepun žutih cvetova. Koreni biljke bili su tako čvrsto urasli u zemlju da ih je bilo nemogućno iščupati. Nesrećna kraljica svetle kovrdžave kose držala se čvrsto za mesto gde je ležalo njeno srce — gde su živela njena voljena deca.

Pravdu za nesrećnu i stidljivu kraljicu donelo je vreme i to na vrlo neobičan način: ovaj cvet postao je simbol ne samo ženske osetljivosti, već i samosvesnosti, slobode da same odlučuju o svojoj sudbini. Naizgled slabašan, ovaj cvet je zapravo vrlo otporan. I nije ga lako iščupati iz korena. Čim ga stavite u zatvorenu prostoriju, on uvene.

U Južnoj Americi mimoze poklanjaju mladići samo onim devojkama u koje su strasno zaljubljeni. To je cvet kojim se kite devojke na dan veridbe.

M. Ognjanović,
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

broj 2975, 13. 02. 2009.