Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Keltska mitologija  (Pročitano 4254 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Keltska mitologija
« poslato: 20.09.2014. 22:43 »
Mitologija Kelta, tog naroda koji se na smiraju praistorijskog razdoblja proširio mnogim delovima Evrope, odavno privlači pažnju ne samo brojnih stručnjaka, već i “običnih” ljudi, kojima su Kelti neodoljivo privlačan, pomalo tajanstven, neobičan i u velikoj meri nepoznat narod, sa zadivljujućim pričama o hrabrim junacima i junakinjama, kraljevima i božanstvima i sa čudnim običajima.

Kelti nisu bili jedinstven narod, moguće je da čak nisu svi ni pripadali istoj etničkoj skupini, iako su govorili na dijalektima istog jezika. Nisu imali političko jedinstvo, ali u vremenu što je neposredno prethodilo njihovom potpadanju pod vlast Rima, pojedina plemena ujedinjavala su se u političke tvorevine i bile su na dobrom putu da postanu države. Rimljani su svugde, osim u Škotskoj i Irskoj, kao i na nekim ostrvima u Irskom moru, a samo delomično u Walesu i Cornwallu, prekinuli njihov politički i kulturni razvoj, romanizovali ih i učinili ih delom provincijalnog stanovništva rimske države.

Naše znanje o religiji i mitologiji različitih keltskih plemena potiče od tri zemljopisna područja: Galije (današnja Francuska i Belgija), Britanije (posebno Walesa) i Irske. Kao rimske provincije, Galija i Britanija su pre pojave hrišćanstva bile pod izrazitim uticajem rimske, a južna Galija i grčke kulture. Naprotiv, keltska Irska sačuvala je svoje kulturno jedinstvo sve dok tokom 5. veka nije prihvatila hrišćanstvo. Zato je upravo u Irskoj preživelo najviše dokaza o keltskoj predhrišćanskoj mitologiji, ali se značenje te irske građe može razumeti jedino ako se poveže sa sačuvanim dokazima o mitologiji Gala i Britanaca. O religiji plemena izvan spomenutih područja, pa tako i o Keltima koji su obitavali na području naše zemlje, Skordiscima i Tauriscima, ne znamo ništa. Eventualne zaključke možemo donositi samo na temelju onoga što je bilo zajedničko svim Keltima.

Razvoj keltskih religioznih predstava i mitova moguće je pratiti tokom nekoliko razdoblja. Najraniji i što se tiče mitologije najslabije poznat, period je formiranja keltskih plemena u krilu srednjoevropske kulture starijeg gvozdenog doba, o čemu postoji samo arheološka građa. Možemo pretpostaviti da su njihove tadašnje religiozne predstave bile jednake ili bar vrlo slične onim drugim istodobnim narodima okolnih područja.

Drugo razdoblje vreme je keltskih seoba koje otpočinju u 6. veku pr. n.e. i traju sve do rimskih osvajanja keltskih zemalja sredinom 1. veka. Iz ovog perioda potiče vrlo obilna arheološka ostavština, kao i podaci o Keltima kod starijih grčkih i rimskih pisaca.

Treće razdoblje je rimske prevlasti; od Tiberija do pobede hrišćanstva u 4. veku. Keltska religija tog vremena najpotpunije je dokumentovana arheološkim nalazima, epigrafskim spomenicima, podacima antičkih i crkvenih pisaca. Međutim, u tom vremenu je i najmanje izvorna jer je prožeta religijom osvajača.

Poslednje razdoblje obuhvata dugu agoniju keltskog sveta od 4. do 9. veka i to uglavnom na Britanskim ostrvima i u Irskoj. To je vreme pokrštavanja, tokom kojeg keltska religija postaje potisnuta, prerađena i zadenuta u hrišćansko ruho, a priče i mitovi zapisani u srednjem veku koji su sačuvani do danas, izgubili su najveći deo svoje izvorne autentičnosti.


Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Keltska mitologija
« Odgovor #1 poslato: 20.09.2014. 22:57 »
Dagda

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Poznat je pod imenima Ehid, Olahir, Ruad Rofesa i Mog Ruit (sluga točka), irski bog Dagda je keltski ekvivalent galskog Jupitera, Taranisa. Predstavljen je kao robusan muškarac obučen u tuniku sa kapuljačom, ima veliki stomak, proždrljiv je i raskalašan. Vuče za sobom ogromnu toljagu postavljenu na točkove. Ona je teška da je moraju nositi najmanje osmorica, a jednim udarcem može da smoždi devetoricu. On je svemoćan i ima ogromno znanje i poseduje kotao izobilja, odnosno ponovnog rađanja. Dagda ima dvostruku moć, nad životom i smrću. Vlada podzemnim svetom kome se može prići morskim putem pod imenom svog drugog obličja Mananana, gospodara mora i drugog sveta. On je i bog muzičar, vlasnik čarobne harfe koja sama svira tri čudesne irske melodije,(melodije sna, smeha, tuge). Bog je prijateljstva i gospodar nauke. Dagda je ostao bez dvorca (zdanja na Bojnu) koji mu je uzeo sin Oingus. Oingus je zatražio od njega jedan dan da mu ustupi svoj dom (za jedan dan i jednu noć). Dagda je izgubio iz vida da te dve reči zapravo označavaju večnost i Oingus je zadržao zamak. Dagda je moćan ratnik i ljubavnik Morigan (boginje rata).

Teutates, ratnik

Bog zaštitnik plemena Teutates ili Tutatis najsuroviji je među svim bogovima. On je bog ratnik pa ga često porede sa Marsom, čas sa Merkurom. Naoružan je na rimski način, blizu njega se uspravlja zmija sa ovnovom glavom, a tu stoji i boginja ratnica sa obnaženom levom dojkom. Često je poistovećivan sa Ogmiosom bogom rečitosti zbog toga što on nosi toljagu, luk i tobalac ali takođe i zato što je po keltskom shvatanju, ratnički vođa pre svega onaj koji ume da povede svoju vojsku rečima i koji piše istoriju. Teutates je surov bog koji zahteva ljudske žrtve. One su potopljene u bure sa vodom sve dok se ne udave. Međutim ova scena može se protumačiti kao da bog rata potapa svoje ratnike u tečnost od koje će postati besmrtni.

Taranis, grmljavina

Strašan i uzvišen istovremeno. Taranis uliva strah tutnjavom groma i iznenadnim munjama. Svojim gromovima izaziva pustošenja i poplave, ali isto tako donosi i blagotvornu kišu koja hrani tlo i obezbeđuje letinu. Predstavljen je kao bradat muškarac u zrelim godinama koji drži veliki točak. Taj točak simbolizuje munje i tutnjavu groma. Ponekad je predstavljen i na konju kako se nadnosi nad divom sa zmijskim repom kao da pokazuje nadmoć. Taranis je surov traži ljudske žrtve (one se zatvaraju u drvene kaveze koji se potom pale, ili mu se prinose odsečene glave).

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Keltska mitologija
« Odgovor #2 poslato: 20.09.2014. 23:02 »
Kernunos - bog sa rogovima

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ime Kernunos znači rogat. On je bog muževnosti, bogastva, šuma, životinja, obnavljanja života. Predstavljen je kao star čovek, ima jelenske uši i rogove i nosi torkves (vrstu galske ogrlice). Često je sa njim zmija sa ovnovom glavom i jelen. Nosi rog izobilja, ili činiju i posipa zrna žita i novčiće. Dugo se verovalo da kada neko čuje Kernunosov glas koji liči na riku jelena to je siguran predznak smrti. Kao i život i bog ima cikličnu prirodu. Rađa se na zimsku kratkodnevnicu, ženi se početkom leta, a umire na letnju dugodnevnicu. Zatim na Savin izlazi iz podzemnog sveta da bi krenuo u svoj divlji lov.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Keltska mitologija
« Odgovor #3 poslato: 20.09.2014. 23:20 »
Ogmios

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Posredstvom magijske povezanosti, Ogmios privlači ljude preko njihovih ušiju. U pitanju je rečitost i personifikovana moć govora. On je starac, sav izboran, obučen u lavlju kožu, nosi toljagu, luk i tobolac. Vuče za sobom veliku gomilu ljudi povezanih ušima jedni za druge zlatnim lančićem čiji je kraj provučen kroz probušeni jezik Ogmiosa. Ljudi nisu čvrsto povezani, oni ne pokušavaju da pobegnu, prate veselo svoga vođu, izriču mu pohvale.

Ogmios je simbol snage ritualnog govora koji sjedinjuje svet ljudi i svet bogova. U njegovo ime se izgovaraju blagoslovi za prijatelje i kletve za neprijatelje. On je izraz misli koja upravlja tokom razvoja čovečanstva, u kome rat ima značajno mesto. U Irskoj se zove Ogma. Tvorac je ogama, skupa magičnih znakova čija je moć tako velika da mogu da parališu protivnika. On je čarobnjak u ratu, jer postiče vojnike. Dešava se da bude ubijen, ali onda se opet pojavi malo kasnije u priči.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Keltska mitologija
« Odgovor #4 poslato: 20.09.2014. 23:46 »
Kuhulin, nepobjedivi ratnik

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kuhulin je podložan neobičnom fenomenu (kada ga obuzme borbeni žar, pretvara se u nemilosrdnu mašinu za ubijanje). Kuhulin je sin Dehtine, sestre kralja Konhovara i Sualtima. Postoji i priča da je sin Luga, koji je uvek uz njega u borbama. Odgajila ga je njegova tetka Findhem, ali još četiri osobe učestvuju u njegovom vaspitanju. Miroljubivi Čenha, koji sudi u sukobima, gostoljubljivi Blai, koji podržava Irce čak i u pljačkama i brani njihovu čast, hrabri Fergus koji ih štiti od svih zala, stari pesnik Avergin, koga svi cene zbog njegove rečitosti i mudrosti.

Kada mu je bilo 7 godina, Kuhulin je čuo od druida Katvada da će mladić koji primi oružje tog dana imati kratak život i večnu slavu. Zato je on požurio da zatraži oružje. On sam zaustavlja juriš neprijatelja udruženih protiv njegove zemlje. Golim rukama ubija Kulanovog divljeg psa. Izaziva na borbu sinove Nehta Skene i ubija svu trojicu. Kuhulin u ratu poludi i ne može se osloboditi ratničkog besa. Zato pred njega izlaze nage devojke da bi smirile njegovo ludilo i potapaju ga u 3 bureta hladne vode ne bi li mu povratile razum.

Veliki je zavodnik, a njegova ljubav je boginja Fand. Pobeđen je od strane kraljice Mev. Uhvatili su ga u zamku i naterali da pojede pseće meso, što mu je strogo zabranjeno. Na kraju ga ubija Lugid, sin jedne od njegovih žrtava.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Keltska mitologija
« Odgovor #5 poslato: 21.09.2014. 00:01 »
Lug, majstor mnogih veština

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Lug je izuzetan bog jer poseduje sve (on je dobar lovac, muzičar, organizator i najzad dobar kralj). On je ratnik, mudrac, čarobnjak, muzičar, majstor svih zanata i vođa Tuata De Danana. Formorijani zastrašujuća i gnusna bića zauzeli su Irsku i ugnjetavaju njihove stanovnike. Kralj Tuata De Danana (Nuada) izgubio je ruku u borbi. Da bi umilostivili osvajače postavljaju kralja Formorijanina Bresa. Ali i Bres je loš kralj koji ubija svoje podanike. Posle nekog vremena Bres je primoran da vrati vlast Naudi, i njemu bog lekar Diankeht pravi veštačku ruku od srebra koja ima sve osobine kao i prava ruka. Bes beži kod oca i skuplja ogromnu vojsku koja zauzima Irsku. Tada se pojavljuje mladi i daroviti ratnik Lug. On tvrdi da poseduje sve sposobnosti i dokazuje to ( svira na harfi sve tri melodije irske muzike, vraća na mesto kamen iz Fala, koji je jedino 80 volova moglo da pomeri, pobeđuje kralja na šahovskom turniru). Kralj ga proglašava za najmudrijeg među mudracima, prepušta mu tron na 13 dana i zadužuje ga da organizuje borbu protiv Fomorijana.

Lug deli uloge, druidi će povezati reke tako da potope Fomorijane, čarobnjaci će baciti čini na neprijatelje, zanatlije će praviti oružje, junaci će voditi borbu, lekari lečiti ranjenike. Na kraju će Fomorijani biti poraženi, a Bres zarobljen. Ostavljaju ga živog pod uslovom da im otkrije tajne napretka. Lug malo učestvuje u borbi jer je suviše dragocjen zbog svojih sposobnosti.

Preduzima samo jedan podvig, hicem iz praćke probija oko Balora čiji pogled parališe i čiji kapak se može podići samo uz pomoć kuke. Druga verzija iste priče ukazuje na rivalstvo između Nuade i Luga. Kralj vezuje Luga za stub jer hoće da zadrži slavu za sebe. Ali Lug kida lance i pobeđuje u borbi gotovo sam.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Keltska mitologija
« Odgovor #6 poslato: 21.09.2014. 00:20 »
Abandinus

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Abandinus je drevno keltsko božanstvo o kome se malo zna. Najverovatnije je bio rečni bog.

Ime ovog boga je izvedeno iz pra-keltika od (Ad-bandi-n-os), a najbliže mu je značenje - nosilac mnogo melodija.

Takođe, mišljenja se razilaze i oko toga da li je u pitanju bog ili boginja. Zbog činjenica da se u latinskom jeziku na os i us završavaju imenice muškog roda i da u jedinom zapisu stoji reč „bog“, ovaj članak Abandinusa tretira kao muško božanstvo, mada su sva keltska rečna božanstva ženskog pola.

Postoje teorije koje postavljaju mogućnost da je Abandinus povezana sa Maponosom, keltskim bogom o kojem ima mnogo više podataka. Iako je ovo malo verovatno, postoje lingvističke karakteristike, koje ovu teoriju čine mogućom, jer je jedno od Maponosovih imena i Maband.

O Abandinus postoji samo jedan zapis iz Godmančestera u Kembridžširu, Engleska: bronzano zavetno pero koje mu je posvećeno, sa očuvanim fragmentom teksta na pločici - "bogu Abandinusu, Vaciakus prinosi ovo iz sopstvenih resursa".

Postoje i teorije po kojima je Abandinus bio povezan sa rekom Ouz (Ouse), koja teče u blizini Godmančesterskog hrama i koja se ranije zvala Aban (Aban). Uz to, Abona (Abona) i Afon (Afon) su bila keltska imena za reke i tankove za vodu. Takođe se i proučavanjen jednog od tri hrama na tom mestu može izvući zaključak da su poštovali vodeno božanstvo.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Keltska mitologija
« Odgovor #7 poslato: 23.09.2014. 14:55 »
Abnoba

Абноба je u keltskoj mitologiji bila boginja Švarcvalda (Nemačka) i okoline, njegovih šuma i reka, kao i rođenja; izrazito poštovana u toj oblasti .

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Oltаr Abnobi kod Bаdenvаjlerа

Abnobinim pandanom se smatra Dijana, a moguće je povezatije i sa Arcio.

Takođe, prema Tacitu, Abnoba je i ime planine (dela Švarcvalda) gde izvire Dunav. Isto se pominje i kod Ptolemeja.

Smatra se da je njeno ime preteča imena Ejvon (Avon).

U rimskim kupatilima u Badenveleru (Badenweiler) postoji oltar posvećen Dijani Abnobi, što vodi ka činjenici da je verovatno bila i boginja lova.