Kinira

Kinira je bio kralj Kipra, kome je boginja Afrodita, kao svom ljubimcu, podarila ogromno bogatstvo. Odlikovala ga je izuzetna lepota, a priča se i da je doživeo starost od sto šezdest godina. Kiniri su pripisani i izvesni pronalsci ― pronalazak crepa, rude bakra i alatki za obradu metala.

Kao Kinirinog oca predanje pominje Apolona, Eurimedonta i Sandaka, a kao majku ― Pafu, Farnaku, ili izvesnu kiparsku nimfu.

Neke kažu da je vladao Biblom i Asirijom, a priča se i da je sa kolonistima iz Kilikije došao na Kipar, da je na Kipru osnovao grad Paf i da se tu oženio kćerkom kiparskog kralja Pigmaliona ― Metarmom. Metarma je je rodila Kiniri dva sina ― Adonisa i Oksipora, i tri kćeri ― Orsediku, Laogoru I bresiju. Međutim, Afrodita je mrzela ove tri devojke: po njenoj volji, one su se do kraja života podavale strancima.

Pred početak Trojanskog rata, Menela, Odisej i Taltibije došli su na Kipar i pozvali Kiniru da im se pridruži u pohodu na Troju. Kinira je obećao pedeset lađa, ali je u Aulidu (zborno mesto) poslao samo jednu lađu, a ostalih četrdeset devet načinjenih od gline. Na taj način je održao obećanje, a istovremeno i prevario Helene.

Zbog ove podvale, vođa pohoda Agamemnon zamolio je bogove da kazne varalicu. Kazna je ubrzo usledila, kad se Kinira drznuo da se takmiči u sviranju sa bogom Apolonom. Bog ga je pobedio u takmičenju a zatim ubio zbog drskosti.

Neki kažu da se Kinira sam ubio kad je saznao da je obljubio svoju kćerku Miru ili Smirnu.

Pejant

Pejant je bio slavni strelac, sin Taumaka sa poluostrva Magnezije ili, kako drugi kažu, Filaka iz Tesalije. Demonasa ili Metona mu je rodila sina Filokteta, čuvenog strelca iz Trojanskog rata. Pejant je učestvovao u pohodu Argonauta i prema jednom predanju, pri povratku Argonauta, ubio je na Kritu strašnog diva Tala, pogodivši ga u ranjivo mesto.

Herakle mu je podario svoj luk i strele jer je bio jedini koji je pristao da zapali njegovu posmrtnu lomaču na planini Eti. Kasnije se pripovedalo da je njegov sin Filoktet bio taj koji je zapalio junakovu lomaču.

Melitej

Melitej je sin Zevsa i nimfe Otreide. On je osnivač grada Meliteje u Tasaliji.

Odmah po rođenju, majka ga je ostavila u šumi, divljim zverima na milost i nemilost, jer se plašila gneva Zevsove žene Here. Međutim, Zevs nije želeo da njegov sin strada i poslao je pčele da hrane mališana. Zatim je preko jednog proročišta zapovedio izvesnom pastiru Fagru da odneguje dete.

Koprej

Koprej je bio sluga i glasnik mikenskog kralja Euristeja, koji je Heraklu prenosio naredbe svog gospodara.

Koprej je bio sin Elejca Pelopa; nakon ubistva izvesnog Ifita, pobegao je kralju Euristeju, koji ga je očistio od greha i uzeo u svoju službu. Nakon Heraklove smrti, Euristej je poslao Kopreja kao glasnika u Atinu sa zahtevom da mu ovi predaju Heraklide (Heraklove potomke). Zbog njegove drskosti, Atinjani su ga ubili i time prekršili običaj nepovredivosi glasnika. Da bi se iskupili za ovaj greh, atinski mladići su u određenim prilikama nosili crne hlamide.

Koprej je imao sina Perifeta, koji je, zajedno sa Agamemnonom, otišao u Trojanski rat.

Ajhmagora

Ajhmagora je sin Herakla i kćerke Arkađanina Alkimedonta ― Fijale. Nakon Ajhmagorovog rođenja Alkimedont je svoju kćer ostavio vezanu u planini zajedno sa njenim tek rođenim sinom. Srećom, jedna kreja je uporno podražavala plač gladnog deteta, čime je privukla Heraklovu pažnju. Tako je, zahvaljujući kreji, Herakle našao Fijalu i sina. Iz zahvalnosti Herakle je obližnjem izvoru dao naziv po ovoj ptici.

Etalid

Etalid je bio čuveni strelac, sin glasnika bogova Hermesa i Eupolemije. Učestvovao je u pohodu Argonauta gde je obavljao dužnost glasnika. Hermes je svom sinu podario izuzetno pamćenje, koje je očuvao i nakon smrti, i Podzemlju. Etalidu je bilo dozvoljeno da izlazi iz Podzemlja i kraće vreme boravi među živima.

Filozof i matematičar Pitagora je tvrdio da je u njemu inkarnirana Etalodova duša.

Skilakej

Skilakej je bio jedini Likijac koji je preživeo Trojanski rat i vratio se u zavičaj. Kada su ga supruge likijskih junaka pitale gde su njihovi muževi, on im je odgovorio da su svi pali pred bedemima Troje. Razbesnele žene su ga kamenovale. Kasnije su Skilakeju prinošene žrtve kao heroju.

Femonoja

Femonoja je bila Apolonova ili Delfova kći. Ona je bila prva proročica Apolonovog svetičišta u Delfima (Pitija). Femonoja je pronašla heksametar  ― stih kojim je proricala. Njoj se pripisuje i izreka „Upoznaj samog sebe“.

Hesiona

U helenskoj mitologiji postoje četiri osobe po imenu Hesiona.

Prva Hesiona je Okeanova i Tetijina kći, Prometejeva supruga.

Druga Hesiona je kćerka kralja Danaja, koja je Zevsu rodila sina Orhomena, eponimnog heroja istoimenog beotskog grada. Pominje se i kao Atlantova supruga i Elektrina majka. Preko Elektrinog sina Dardana, ova Hesiona je pramajka trojanske kraljevske loze.

Treća Hesiona je Nauplijeva supruga, majka Palameda, Eaka i Nausimedonta.

Četvrta i najvažnija je kćerka trojanskog kralja Laomedona i njegove supruge Strime, ili Plakije, ili Leukipe, sestra kasnijeg trojanskog kralja Prijama. Kad je grabežljivi Laomedon odbio da nagradi bogove ― Posejdona i Apolona i smrtnika Eaka, koji su izgradili trojanske bedeme, bogovi su poslali na Troadu kugu i morsku alu da odnosi i proždire ljude i stoku oko Troje, i da, bljujući morsku vodu, nanosi štete trojanskim usevima.

U nadi da će dobiti savet kako da se reši napasti, Laomedon se obratio proročištu u Libiji, ali su mu tamo rekli da se neman neće povući sve dok ne ostavi na obali, morskoj ali na milost i nemilost, svoju najmlađu i najlepšu kćer Hesionu. Nemajući kud, trojanski kralj je naredio da Hesionu prikuju za stenu na obali mora i prepuste nesrećnicu strašnoj sudbini. Međutim, dogodilo se da je baš tada slavni Zevsov sin Herakle svratio u Troju. On se odmah ponudio da spasi princezu i ubije morsku alu, na što mu je Laomedon obećao bogatu nagradu i ruku lepe princeze. Tako je i bilo: Herakle je uništio alu i spasio Hesionu, ali ga je, oslobođen napasti, pohlepni i prevrtljivi trojanski kralj prevario i uskratio mu nagradu, na što je Herakla zapretio ratom protiv Troje i otplovio veoma srdit.

Kao što je i obećao, Herakle se uskoro vratio s prijateljima, među kojima je bio i Eakov sin Telamonom. Herakle nije imao strpljenja za neku dužu opsadu, te je odlučio da probije trojanski bedem i na taj način prodre u grad. Ali zidine koje je gradio Posejdon uspešno su odolevale pritisku. Ipak, Telamonu je pošlo za rukom da prodre u grad, jer je izabrao najslabije mesto — zapadnu stranu, koju je gradio njegov otac Eak.

Herakle je ubio Laomedona i pobio sve njegove sinove, osim Podarka koji je jedini savetovao oca da ispuni svoje obećanje dato Heraklu; zatim je opljačkao grad. Kad je zadovoljio žeđ za osvetom, on je dao Hesionu Telamonu kao ratni plen, a njoj je dozvolio da po vlastitom izboru otkupi bilo koga od svojih sugrađana. Ona je izabrala svoga brata Podarka a kao otkupninu je dala zlatni veo kojim je vezivala kosu. Otada je Podark dobio novo ime Prijam („Otkupljeni“).

Pre nego što je napustio Troju, Herakle je postavio Podarka — Prijama na trojanski tron — da vlada i obnovi grad.

Hesiona je postala Telamonova supruga i rodila mu sina Teikra. Međutim, neki kažu da je Hesiona bila samo Telamonova robinja. Na putu za Heladu, s Telamonovim detetom pod grudima, ona je skočila sa lađe i doplivala do obale u blizini Mileta, gde je rodila sina Trambela. Kralj Arion je prihvatio Hesionu, a njeno dete je odgajio kao sopstvenog sina.

Poliksena

Poliksena je kći trojanskog kralja Prijama i Hekabe. Poslednjih dana Trojanskog rata, kada je Troja već bila u Plamenu, Diomed i Odisej su je smrtno ranili. Sahranio ju je Neoptolem, Ahilov sin.

Prema jednom drugom predanju, Poliksena je preživela Trojanski rat i sa svojom majkom i brojnim trojankama dopala je u helensko ropstvo. Kad su helenske lađe stigle do trčke luke Herson, vetrovi im nisu dozvolili dalji put. Odjednom se pred helenskim vojkovođama pojavila Ahilova sen u zlatnom oklopu i zatražila da Poliksena bude žrtvovana. Agamemnon je pokušao da spase trojansku princezu, ali su ostale vojskovođe zahtevali da se devojka žrtvuje. Poliksena je dovedena do Ahilovog groba, gde je bila okupljena cela helenska vojska. Svi su bili zadivljeni njenim hrabrim i plemenitim držanjem, da su je nakon žrtvovanja heleni sahranili sa najvećim poštovanjem.

Kasnije se pripovedalo o Ahilovoj i Polikseninoj ljubavi. Nakon Hektorove smrti, Poliksena je, zajedno sa trojanskim kraljem Prijamom i Hektorovom suprugom Andromahom, došla u Ahilov šator da iskupi telo svoga brata. Prijam je ponudio Ahilu ogromno blago, a Poliksena je bila spremna da postane njegova robinja. Ahil je do te mere bio opčinjen lepom trojanskom princezom da joj je poklonio deo ponuđenog trojanskog blaga i pristao da pređe na stranu Trojanaca. On se potom u tajnoj prepisci sa Hekabom obavezao da će napustiti bojno polje i nagovoriti ostale helenske junake da prekinu opsadu Troje, ukoliko dobije Poliksenu za suprugu. Venčanje je trebalo da se obavi u hramu Apolona Timbrejskog. Kad je Ahil došao nenaoružan na ugovoreno mesto, Paris ga je ustrlio. Na vest o ovom događaju, Poliksena je otrčala u helenski logor i bacila se na Ahilov mač.

Helen

Helen je Deukalionov, Zevsov ili Prometejev sin, eponimni heroj Helena (Grka). Vladao je Tesalijom i Ftijom, i to područjem između reka Penej i Asop, gde su se Deukalion i Pira nastanili nakon potopa. Sa gorskom nimfom Orseidom imao je tri sina ― Dora, Ksuta i Eola, pretke Doraca, Eolaca, Jonaca i Ahajaca.

Međutim, iako je Helen eponimni heroj Helena, poznatiji je njegov imenjak, slavni trojanski prorok, sin kralja Prijama i Hekabe. Ovaj Helen je brat blizanac čuvene trojanske proročice Kasandre.

Rođenje blizanaca proslavljeno je u hramu Apolona Timbrejskog. Za vreme proslave brat i sestra su se igrali i na kraju zaspali od umora, a njihovi roditelji i gosti, nakon bogate gozbe, otišli su mamurni svojim kućama, potpuno zaboravivši na blizance. Tek sledećeg jutra, kad su se otreznili, primetili su nestanak dece i odmah odjurili u Apolonov hram. Kad su ušli u hram, ugledali su dve zmije kako svojim jezicima liđu uši usnulim blizancima. Na viku roditelja zmije su žurno otpuzale u obližnji lovorov žbun; od tada su Helen i Kasandra posedovali dar proricanja.

Kasnije je Helen pokušao da spreči Parisov odlazak u Spartu, jer je znao da će taj put doneti Trojancima nesreću. U poslednjoj godini Trojanskog rata, nakon Parisove smrti, on se sukobio sa svojim bratom Dejfobom oko ruke lepe Helene. Kad je Prijam udao Helenu za Dejfoba, Helen je u besu napustio Troju i nastanio se na gori Idi.

U međuvremenu je helenski prorok Kalhant objavio da Helen jedini zna na koji se način Troja može osvojiti. Na to je Odisej krenuo u potragu za Helenom. Na kraju ga je pronašao i zarobio. Tada je Helen objavio da će Troja biti osvojena ako se u helenski logor donese jedna kost eponimnog heroja Peloponeza ― Pelopa i trojanski paladion (mali drveni kip božanstva sa štitom, ogromne magijske snage) i ako Ahilov sin Neoptolem stigne na bojno polje.

Nakon razaranja Troje, Helen je sa Hektorovom suprugom Andromahom pripao Neoptolemu kao plen. Nakon Neoptolemove smrti, Helen se oženio Andromahom, koja mu je rodila sina Kestrina. Trojanski princ je mirno vladao Neoptolemovom zemljom; podigao je grad Butrot i Novi Ilion, a Epir je nazvao Haonijom. Kasnije je na svom dvoru srdačno dočekao Eneju i druge trojanske izbeglice.

Prema jednom drugom predanju, Helen je stigao u Heladu pre razaranja Troje. Nakon Parisove smrti, Prijam mu je dozvolio da napusti rodnu Troju; s brojnim lađama i ljudima Helen je otplovio u Heladu i nastanio se u Epiru.

Orion

Orion je bio čuveni lovac, džinovskog rasta i izuzetne lepote. Boginja zore Eoja zaljubila se u Oriona, što je pobudilo zavist među bogovima; po njihovom nalogu, Artemida je na Delu ustrelila Oriona, ali je njegova sen u Hadu (Podzemlju) nastavila da progoni i ubija divljač nesalomljivom bronzanom batinom. Na Ahilovom štitu Hefest je predstavio Oriona kao sazveđše, pored Plejada, Hijada i Velikog Medveda.

Međutim, prema beotskom predanju, Orion je sin Zemlje ili Hirijeja i nimfe Klonije. Pripovedalo se da su Zevs, Posejdon i Hermes jednom prilikom došli u Hirijejevev dom, gde su bili srdačno primljeni i ugošćeni. U znak zahvalnosti, bogovi su obećali domaćinu da će mu ispuniti jednu želju. Hirijej, koji nije imao dece, zatražio da mu podare sina. Na to su bogovi položili svoje seme u kožu bika i zakopali u zemlju. Nakon deset meseci iz božanskog semena rođen je dečak Urion, kasnije nazvan Orion.

Orion je bio oženjen Sidom, koja je bila veoma ohola zbog svoje lepote, da se hvalila da je lepša o d Here. Zbog ove drskosti bačena je u Tartar.

Predanje pominje i dve Orionove kćeri ― Metioha i Menipa, koje su preobražene u komete.

Kad je Plejona, Okeanova i Tetijina kći, prolazila sa svojim kćerkama kroz Beotiju, Orion ih je susreo i otpočeo da proganja svojom ljubavlju. One su pet godina bežale ispred neustrašivog lovca i uspele su da mu izmaknu jedino zahvaljujući Zevsu, koji ih je pretvorio u golubice i preneo na nebo u sazvežđe Plejada.

Na ostrvima Egejskog mora pripovedalo se da je Orion sin Posejdona i Minojeve kćerke Eurijale. Posejdon je svom sinu podario sposobnost da se kreće kroz more ili da hoda po talasima. Kralj ostrva Hija Enopion, pozvao je Oriona da dođe i istrebi sve zvari iz njegove zemlje. Orion je brzo obavio povereni zadatak. Ali, za vreme boravka na Hiju, Orion je zavoleo Enopionovu kćerku Meropu. Međutim, kralj Enopion nije bio voljan da mu da svoju kćer za suprugu. Da bi se oslobodio neželjenog prosioca, Enopion ga je opio i oslepio. Neki kažu da je Orion pokušao da siluje Meropu i ga ga je Enopion zbog toga oslepio i bacio na morsku obalu. Onako slep i ojađen, Orion je uspeo da nekako pređe na ostrvo Lemno, gde mu je Hefest dao za vođu dečaka Kedaliona. Oslepljeni Orion stavio je svog vođu na ramena i naredio mu da ga povede ka istoku, ka mestu gde se rađa Sunce. Kad su tamo stigli, Helije mu je svojim zracima vratio vid. Čim je progledao, Orion se vratio na Hij da bi se osvetio Enopionu. Gorostasni lovac je uzalu tražio svog krvnika, koji se sakrio (neki kažu da ga je Posejdon sklonio) u jednoj podzemnoj odaji. (Neki kažu da je Orio bio Enopionov sin).

O Orionov smrti postoje različite priče. Neki kažu da ga je ubila Artemida, ili zato što se uudio da je izazove na takmičtnje u bacanju diska ili što je silovaohiperborejsku devicu Opidu. Drugi opet kažu da je Artemida volela Oriona i da je čak nameravala da se za njega uda, ali je Apolon osujetio njen plan. Kad je jednog dana Orion koračao kroz more, Apolon je iz daleka primetio na površini vode njegovu glavu, koja je ličila na tamnu tačku. Odmah je predložio svojoj sestri Artemidi da isproba svoju strljačku veštinu na jedva primetnoj tački u daljini. Artemida je odapela strelu i usmrtila svog ljubavnika. Kada je shvatila šta je učinila, ona je iskupila svoj greh na taj način što je Oriona prenela na nebo.

Međutim. neki kažu da je Oriona usmrtio škorpion, ili na Kritu ili na Hiju. Tom prilikom, dok je lovio divljač,  Orion hvalio da će istrebiti sve životinje sveta. To je razljutili Geju i ona je rešila da kazni hvalisavca. Iz njenog krila izašao je škorpion, koji je usmrtio drskog lovca. Artemida je tada prenela Oriona na nebo. Drugi opet kažu da je Orion pokušao da siluje Artemidu na Hiju, da je ona tada rascepila brežuljke na ostrvu i da je iz zemlje izmileo škorpion, koji je usmrtio napasnika. U znak zahvalnosti, Artemida je prenela škorpiona na nebo, a u njegovoj blizini postavila je Oriona. Otada škorpion stalno proganja džinovskog lovca po nebeskom svodu; čim se Škorpion pojavi, Orion se sklanja iza horizonta.

Orion je u Beotiji uživao božanske počasti; njegov grob je je pokazivan u u Tanagri u Beotiji.

Amfitrion

Amfitrion je sin tirintskog kralja Alkeja, unuk slavnog Perseja. Njegova majka je Astidamija, Lionoma ili Hiponoma.

Amfitrionova sudbina vezana je za sukob između Pterelaja i Elektriona. Kad su sinovi tafljanskog kralja Pterelaja došli kralju Elektrionu u Mikenu sa zahtevom da ostvare svoja prava koja su ovde imali kao potomci Elektrionovog brata Mestora, grubo su odbijeni. U želji da se osvete Elektrionu, oni su ukrali kraljeva goveda. Tada je otpočela borba između brojnih Elektrionovih i Pterelajevih sinova. Svi učesnici u ovom sukobu, izuzev Elektrionovog sina Likimnija i Pterelajevog sina Euereta, izginuli su. Preživeli Tafljani su oterali stoku kralju Poliksenu u Elidu. Tada je Amfitrion otišao u Elidu i od kralja Poliksena otkupio ukradenu stoku i vratio je u Mikenu. Elektrion je u međuvremenu pripremio pohod na Ptereleja i Tafljane, a Amfitrionu je poverio vladavinu Mikenom i dao mu ruku svoje kćerke Alkmene, pod uslovom da se devojci ne približi pre kraja ratnog pohoda. Ali jedna krava iz krda ukradenih goveda se toliko razjarila da je Amfitrion, u nameri da je umiri, hitnuo na nju svoju batinu. Batina se, međutim,  odbila od kravljih rogova i usmrtila Elektriona. Na to je Stenel, Elektrionov brat, proterao Amfitriona iz Mikene.

Zajedno sa Alkmenom, Amfitrion je otišao u Tebu, gde ga je kralj Kreont očistio od ubistva, ali ni tada nije mogao da se oženi Alkmenom, jer je ona pristajala da se uda samo za onoga koji osveti smrt njene braće. Amfitrionu nije ništa drugo preostalo nego da otpočne pripreme za pohod na Tafljane. Zamolio je za pomoć i kralja Kreonta, ali je ovaj obećao podršku samo ukoliko oslobodi Tebu od lisice iz Teumese. Tu lisicu niko nije mogao da sustigne a ona je nemilosrdno pustošila tebansku zemlju. Uz sve to Tebanci su bili dužni da joj svakih trideset dana ostavljaju po jedno dete na milost i nemilost. Da bi izvršio postavljeni zadatak, Amfitrionu je bio potreban čudesni pas čuvenog lovca Kefala, kome plen nije mogao da izmakne. Kefal, koga su Tebanci očistili od greha nehotičnog ubistva, iz zahvalnosti je rado dao svog psa. Ipak, lov se ne bi nikad završio da se nije umešao Zevs i okamenio i psa i lisicu.

Pošto je Teba oslobođena napasti Teumeske lisice, kralj Kreont je dao traženu pomoć Amfitrionu, koji je, zajedno sa brojnim helenskim junacima ― Kefalom, Panopejem, Helejem i drugima ― krenuo na Tafljane. Lako je pokorio njihova ostrva, ali sam Taf, kako je glasilo proročanstvo, nije mogao da osvoji sve dok je Pterelaj živ. Naime, Pterelajev život zavisio je od jedne zlatne vlasi, skrivene u njegovoj kosi. Tek kad se Pterelajeva kći Kometa zaljubila u Amfitriona i iščupala sudbonosnu vlas iz očeve glave, Amfitrion je uspeo da osvoji grad i domogne se bogatog plena.

Amfitrion je surovo postupio prema Pterelajevoj kćerki; umesto nagrade on je Kometu kaznio smrću. Osvojena ostrva prepustio je Kefalu i Heleju, a u Tebu se vratio kao pobednik, sa zlatnim Pterelajevim peharom u rukama. Ipak, Alkmena ga je hladno dočekala. Naime, iste ili prethodne noći u njenoj ložnici je boravio Zevs, preobražen u Amfitriona i ispričao joj sve što se desilo u ratu sa Tafljanima, kako bi je uverio da pred sobom zaista ima svoga supruga. Tako je Alkmena prihvatila Zevsa, a on je naredio bogu Sunca Heliju da jedan dan ne sija, kako bi se ljubavna noć, u kojoj će se začeti najveći helenski junak utrostručila.

Kad se Amfitrion vratio iz ratnog pohoda, bio je zaprepašćen Alkmeninom hladnoćom. Prorok Tiresija je otkrio začuđenom suprugu šta se dogodilo u njegovom odsustvu i obavestio ga da je Zevs izabrao Alkmenu za svoju poslednju ljubavnicu među smrtnicima. Prema mlađem predanju, Amfitrion najpre nije znao ko je zavodnik i odlučio je da spali nevernicu, ali je Zevs poslao kišu koja je ugasila lomaču. Tek tada je Amfitrion shvatio da je njegov suparnik bog i pomirio se sa sudbinom prevarenog muža. Bilo kako bilo, ali Alkmena je svoju prvu bračnu noć provela sa Zevsom i sa Amfitrionom.

Kada je došlo vreme, Alkmena je rodila blizance ― Herakla, Zevsovog sina, i Ifikla, Amfitrionovog sina. Amfitrion je prihvatio oba deteta i starao se o njihovom vaspitanju. Da bi ipak saznao koji je od blizanaca njegov sin, on je jednog dana bacio na dečju postelju dve ogromne zmije: Ifikle se prestrašio, ali je Herakle, iako je imao samo deset meseci, obe udavio.

U kasnijem Amfitrionovom životu nije bilo nekih značajnijih događaja; živeo je mirno, a poginuo je u ratu koji su Tebanci vodili protiv Minijaca iz Orhomena. Drugi opet kažu da je on preživeo ovaj sukob i da je Herakle u ludilu hteo da ga ubije, ali mu je boginja Atena spasila život.