Kukasti krst ili "svastika" ima veoma dugu istoriju. Korišćena je barem 5.000 godina pre nego što ju je Adolf Hitler postavio na zastavu Nacističke partije. Reč svastika dolazi iz sanskrita i znači "dobra sreća" ili "blagostanje".

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Motiv kukastog krsta prvi put se koristio u neolitskoj Evroaziji, možda kako bi se predstavilo kretanje Sunca preko neba. Do danas se ovaj simbol smatra svetim u hinduizmu, budizmu, đainizmu i odinizmu. Simbol je uobičajen na hramovima i kućama u Indiji ili Indoneziji. Svastika takođe ima drevnu istoriju u Evropi i javlja se na predmetima prehrišćanskih evropskih kultura.

Simbol je doživeo preporod u kasnom XIX veku, nakon obilnih arheoloških radova poput onih poznatog arheologa Hajnriha Šlimana. Šliman je otkrio kukasti krst na lokalitetu drevne Troje. Povezao je simbol sa sličnim oblicima pronađenim na grnčariji u Nemačkoj i pretpostavio da je u pitanju "značajan religijski simbol naših udaljenih predaka".

Na početku XX veka svastika je korišćena širom Evrope. Imala je brojna značenja, a najčešće je bila simbol dobre sreće i povoljnosti. Međutim, rad Šlimana je ubrzo postao osnova narodnih pokreta, koji su u svastici videli simbol "arijevskog identiteta" i nemačkog nacionalističkog ponosa.

Veza između arijevske kulture iz koje su potekli Nemci, najverovatnije je glavni razlog zbog koje je Nacistička partija zvanično usvojila svastiku ili "hakenkrojc", tj. kukasti krst, kao svoj simbol 1920. godine.

Nacistička partija, međutim, nije bila jedina partija koja je koristila svastiku u Nemačkoj. Nakon Prvog svetskog rata brojni desničarski pokreti usvojili su svastiku. Kao simbol, kukasti krst je postao povezan sa idejom rasno "čiste" države. Kada su nacisti došli na vlast u Nemačkoj, simbolika svastike je postala zauvek vezana za njih.

Prvi predlog kukastog krsta za simbol Nacističke partije podneo je nemački zubar Fridrih Kron, ali je njegov krst bio okrenut nalevo i bio položen na stranicu. Hitler je na sastanku izvadio olovku i napravio male, ali sudbonosne promene simbola koji će kasnije postati asocijacija za najveće stradanje u istoriji čovečanstva. On je krst nacrtao okrenut nadesno i zarotirao ga za 45 stepeni, što je rezultat koji se našao na zvaničnoj zastavi partije, a kasnije i cele Nemačke.

Svastika se može definisati i kao najprepoznatljiviji simbol nacističke propagande, koji se nalazio na zastavama, predizbornim plakatima, bedževima, značkama, medaljama i drugim ukrasima za vojsku i druge organizacije. Simbol koji je namenjen da izražava ponos Arijevaca, svastika, takođe će postati simbol terora za Jevreje i druge osuđene neprijatelje Nacisitičke Nemačke.

Uprkos svom poreklu, svastika je postala i ostala simbol koji asocira na Nacističku Nemačku i svako njeno korišćenje u savremenom svetu podstiče kontroverze i negodovanje. Javno prikazivanje svastike (u zavisnosti od konteksta) je zabranjeno i kažnjivo zakonom u Nemačkoj, Mađarskoj, Litvaniji, Poljskoj, Brazilu, Češkoj, Francuskoj, Izraelu, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama.

(nationalgeographic.rs)