Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Panonsko more  (Pročitano 3849 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Panonsko more
« poslato: 23.05.2014. 18:07 »
Panonsko more je vodeno prostranstvo koje je postojalo na prostoru Panonske nizije oko 30 miliona godina, a nestalo je pre oko 600.000 godina. Zahvatalo je prostor između Alpa na zapadu i Dinarida na jugu i Karpata i Rodopida na istoku i jugoistoku. Panonsko more bilo je zaliv Paratetisa, koji je činio deo velikog praokeana Tetisa.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Panonsko more

Postanak i granice

U oligocenu pre oko 34 miliona godina došlo je do formiranja Panonskog basena, tj, do njegovog spuštanja. U miocenu u njega prodire voda iz okeana Tetisa. Tetis je na severu preko Bečkog i Ronskog basena bio povezan sa Paratetisom, a na jugu ta veza ostvarena je preko Transegejske brazde. Od miocena do levanta Panonsko more prošlo je kroz pet faza postojanja i tri stadijuma — morskog, jezerskog i barskog. Ovo vodeno prostranstvo prekrivalo je prostor današnje severene i istočne Hrvatske, zatim severoistočne delove Slovenije (Prekomurje), istočne delove Austrije, zapad Slovačke, krajnji jug Češke skoro celu Mađarsku, zapad Rumunije, deo Zakarpatske Ukrajine i značajan deo Srbije (Vojvodina, Šumadija, Pomoravlje).

Osnovne odlike

Potvrde o slatkoj vodi su sedimenitni konglomerati, peščari, lapori i krečnjaci u kojima su nađeni slatkovodni fosili školjaka kongerija, mali ostrakodi i listovi kopnenih biljaka. More je u ostacima peščara ostavio ramenonošca Terebraturala i glavonošca Aturia, dok su u laporima nađene foraminifere.

U badenu kada postoji plitko i toplo more, rasli su koralni grebeni i crvene alge Lithothamnium, a u zoni jakih valova živeli su školjkaši debelih ljuštura poput Pectena, Ostrea i Chlamys, i veliki ježevi Clypeaster koje možemo naći u biogenom krečnom sedimentu litavcu, koji se kao građevinski materijal vadio u srednjem veku. U dubljem moru živeli su školjkaši tankih nežnih ljuštura kao Amussium denudatum i Solenomya doderleini.

Faze postojanja

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Jugoistok Panonskog mora (Srbija) tokom miocena

Mediteran

Početkom miocena more se proširilo na istočne krajeve Srbije, ali je bilo plitko. U to vreme Avala i Kosmaj su spojeni i činili su poluostrvo. Voda je u Šumadiji prodrla do Aranđelovca i linije Bukulja — Venčac, na zapadu do Drine i Jadra, a na istoku do Donjeg Milanovca i Petrovca. Iz ovog perioda su naslage uglja iz Mlavskog basena. Nađeno je mnoštvo fosilnih riba, fosilne kosti usatog kita, kosti sirena (morskih krava), zubi morskih pasa.

Sarmat

U ovom razdoblju prekida se veza između Panonskog mora i Tetisa u Moravskoj. Šumadijske planine se blago spuštaju tako da voda nadire sve do Kruševca, a Avala i Kosmaj postaju ostrva. U okolini Beograda talože se naslage krečnjaka. Ugalj iz Kruševačkog basena datira iz ovog perioda. Na kopnu su rasla stabla čije je lišće nošeno vetrom dospelo u more, te je nađeno fosilizovano u laporima. Razvijene su uobičajene vrste drveća hrast, vrba, bukva, ali i mediteransko bilje kao što su lovor, fikus, cimetovac. To ukazuje na topliju klimu nego što je danas.

Panon

U panonu (kraj miocena) dolazi do prekida veze između Panonskog i Vlaško-pontijskog mora u Đerdapu. Uzrok tome bilo je intenzivno izdizanje Karpata. Kao posledica ovakvih promena voda sa severa nadire sve do Niša i Aleksinca, a dubine dostiži i 850 metara. More ostaje na jugu preko Kumanovsko-preševske povije u vezi sa Egejskim morem, a preko Kačaničke klisure „komunicira“ sa Kosovskim i Metohijskim jezerom. Period pre oko 11 — 8 miliona godina karakteriše i značajan gubitak saliniteta, pa je vrlo malo sarmatskih vrsta preživelo. Pojavile su se nove, poput puževa Limnaea extensa i Gyraulus praeponticus.

Pont

Početkom pliocena (pont) uspostavlja se ponovo veza u Đerdapu, nivo vode se snižava, a protok kroz klisuru raste. More se lagano povlači iz Šumadije pa se formiraju Moravski i Kolubarski zaliv. U Vojvodini u dubokim depresijama (do 1000 metara) akumulira se pesak (nafta). Bogate naslage uglja u Kostolačkom i Kolubarskom basenu datiraju iz ovog perioda. Panonsko more ušlo je u „jezerski stadijum“. Usled promene nivoa i smanjenja površine nastaju neke nove vrste živog sveta — puževi s naduvanim zadnjim zavojem (Limnaea, Boskovicia, Lytostoma, Valenciennesia), sitni pužić Micreomelania, novi rodovi rebrastih školjki (Limnocardium, Paradacna, Pteradacna, Didacna) i dr. Obale su nastanjivali srodnci praslonova „dinoteriji“, hraneći se lišćem raznolikog drveća. O tome svedoči zub praslona, kojeg je nakon uginuća životinje možda potok doneo u jezerski mulj. Pripadao je vrsti Dinotherium giganteum.

Levant

Levantska faza predstavlja poslednji period postojanja Panonskog mora, koje u ovom razdoblju evoluira iz „jezerskog“ u „barski stadijum“. Voda se zadržala samo u dubokim depresijama, a ostatak je oticao dolinom Pradunava preko Đerdapske klisure. Pre oko 600 hiljada godina i nakon 30 miliona godina postojanja Panonsko more najzad nestaje, formira se savremena hidrografska mreža u kojoj dominira tok Dunava i njegove pritoke.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Jugoistok Panonskog mora (Srbija) tokom miocena, sa prikazanim granicama današnjih država

Postmorska faza

U kvartaru (2 miliona godina do danas) se ulazi u ledeno doba, odnosno naizmeniča topla i hladna razdoblja. Poslednje zaleđivanje u tom nizu bio je glacijal virm koji je trajao oko sto hiljada godina. Pre 43 hiljade godina na ovom području je živeo neandertalac koji se isteravši medvede uselio u njihove pećine. Kritična vremenska tačka za ljudsku civilizaciju je prestanak Ledenog doba (oko 11.000 do 10.000. p. n. e.), kad su mogli ostaci mora odn. jezera da iscure u Crno more. Nedugo posle toga već imamo kulturu Lepenskog vira (počinje oko 8.000. p. n. e.) koja se formira na obalama Dunava u Đerdapu. Iako neki naučnici osporavaju biološku i kulturnu vezu Lepenaca i Vinčanaca, možda je baš razlog tome bilo izlivanje poslednjih ostataka Panonskog mora. Na to bi moglo ukazivati i debljina kulturnog sloja Vinče od 14 metara. Paralelan događaj ovom bilo bi otvaranje Bosforskog moreuza na Crnom moru.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
« Poslednja izmena: 24.05.2014. 10:59 marko313 »