STEPEN OČUVANOSTI SADRŽAJA STOMAKA
Kada je spisak ostataka u stomaku, iznesen gore, bio prezentovan Mahler-u i Lipscomb-u, profesionalnim botaničarima sa Southern Methodist University Herbarium, oni su bili zapanjeni. Izgledalo je nemoguće za njih da ostaci mogu biti tako dobro sačuvani da je Sukachev bio u mogućnosti da pravi jasne razlike između vrsta. Oni su bili iznenađeni zbog prisustva stomačnih sokova varenja, koji deluju brzo i razaraju vegetacioni materijal nežnih delova biljaka koji su nađeni kod Beresovka mamuta. Pošto surlaši nisu preživari (imaju stomak od više komora), delovanje kiseline i enzimska aktivnost bili bi glavni faktori koji bi razorili “cement” koji drži zajedno celulozu u vlaknima biljke. Pošto bi mehanička aktivnost stomaka razorila sav vegetacioni materijal u toku pola sata, životinja je morala uginuti u toku pola sata nakon gutanja ove hrane.
Prema jednom istraživaču iz Dallas-a, aktivnost kiseline i enzima potpuno bi rastvorila nežne delove ovih biljaka za manje od jednog sata. On je kazao da bi bio “šokiran” kada bi ga video u prepoznatljivoj formi dan nakon smrti životinje.
Dr. C. W. Foley, veterinar fiziolog, bio je upitan koliko dugo su nežni delovi ovih biljaka mogli ostati u stomaku mamuta nakon smrti. On je odgovorio: “Ja mislim da bi mogli ostati duže od nekoliko sati, možda duže kod preživara.”
Šta je tačno Sukachev našao? On je otkrio da su cvetovi “Alopecurus alpinus” u stomaku bili tako dobro sačuvani da se vrsta mogla tačno odrediti.
Očigledno, u slučaju “Alopecurus alpinus”, nežne dlakave čaure na listovima su bile tako dobro sačuvane da ih je Sukachev mogao odrediti kao posebnu vrstu. Čak je i boja listova - braon - bila još uvek netaknuta, ukazujući da nije došlo do raskvašavanja pigmenta pre zaleđivanja.
Koliko su dugo mogli takvi nežni biljni ostaci ostati u stomačnim sokovima nakon smrti mamuta? Garriott i Foley ukazuju da su oni mogli ostati samo manje od sata da bi bili u prepoznatljivom obliku. Da bi potvrdili svoju procenu, izvršili su jedan eksperiment uz pomoć Dr. Larry Bruce-a, gastro-fiziologa sa Univerziteta Teksas (University of Texas Health Science Centar at Dallas). Prvo, rastvor stomačne tečnosti je napravljena mešanjem 70 mikromola svinjskog pepsina sa 0,1 normalnim rastvorom HCl sa pH = 1 (250 mg pepsina na 100 ml HCl). U taj rastvor je dodat mali iznos NaCl (0,9%) kao katalizator. Ovaj rastvor je sipan u četiri različite posude, od kojih je svaka bila na različitoj temperaturi: 4°C, 17°C, 27°C i 37°C.
Pošto su temperature bile uspostavljene, gladiole i karanfili su stavljeni u posude, tako da je nivo površine rastvora pokrivao vrhove ovih cvetova.
Stabljike, listovi i cvetovi bili su prisutni. Na osnovu pretpostavke da je bilo neohodno dobiti nežne delove biljka da bi se mogle identifikovati na nivo vrste, ova četiri rastvora ostavljena su da deluju na cvetove sve dok su bili u prepoznatljivoj formi. Mada je posmatranje ovog procesa vrlo subjektivno, četiri kategorije raspadanja su bile posmatrane:
A = prva pojava obojavanja rastvora od strane cvetova;
B = početak gubljenja strukture cveta;
C = struktura se kompletno gubi, latice cvetova se rastvaraju pre raspoznavanja; i
D = rastvaranje pigmenta cvetnih ratica.
Tabela prikazuje dobijene rezultate.
Videlo se da gladiola nije mogla ostati duže od 5 sati u stomaku mamuta, čak i da je početna temperatura stomaka bila 4°C. Gladiola se smatra za veoma nežan cvet. Karanfili, međutim, su nešto čvršći i ostali su znatno duže. Na kraju desetog sata u posudi na 4°C, karanfili su bili veoma oštećeni, dok su bili bez prepoznatljivosti u posudi na 17°C tokom 25. sata. Pošto se ne zna sigurno kolika je otpornost na delovanje kiseline i enzima mogla biti kod cvetova koje je pronašao Sukachev u stomaku Beresovka mamuta, riskantno je dati precizan zaključak. Međutim, gornji eksperiment može ukazati na neka ograničenja od možda 10 sati za postojanje latica cvetova, ako je početna temperatura stomaka bila 37°C. Ako cvetovi kod mamuta nisu bili mnogo otporniji od gladiola, temperatura stomaka je morala opasti na 4°C u toku 10 sati da bi išta ostalo u prepoznatljivoj formi. To se može smatrati korektnim jer gornji eksperiment nije uzimao efekat žvakanja hrane od strane mamuta, niti iznos kontinuirane mehaničke aktivnosti stomaka, koji traju duže od pola sata nakon smrti.
Jedini način na koji bi mogli da ostanu neki prepoznatljivi ostaci bio bi da dođe do prestanka procesa varenja. Jedini način kojim bi to moglo da se desi jeste hlađenjem. Smanjenje enzimske aktivnosti analizirao je van’t Hoff, koji kaže da na svakih 10°C smanjenja temperature, aktivnost enzima opada za 50%.
Tako možemo zaključiti da izvanredna očuvanost vegetacionog materijala u stomaku Beresovka mamuta i drugih mamuta ukazuje da su bar neki od njih bili zaleđeni radije brzo (to jest, za nekoliko sati), dovoljno brzo da je temperatura stomaka bila smanjena na oko 4°C za manje od 10 sati.
