Vodoznak. U cilju sprečavanja falsifikovanja, marke se štampaju i na papiru sa vodoznakom koji se sastoji iz pravih ili krivih linija, slova, grbova i drugih raznih znakova.Izrada ovog papira je ista kao i kod prugastog. Prema tome i prugasti papir je u suštini papir sa vodoznakom.Vodoznak se cesto dobro primećuje kada se marka gleda prema svetlosti. Ako se tako ne vidi, marku stavimo licem na crnu podlogu koja ne upija benzin, pa poledinu marke prelijemo sa nekoliko kapi čistog benzina.

Boja maraka.Odredivanje i raspoznavanje boje maraka jedno je od najtežih pitanja u filateliji. Kada se marke više puta štampaju (najčešće franko marke), pojedine vrednosti pojavljuju se u više nijansi.To nastaje stoga što boja upotrebljena za drugo štampanje nije ista kao kod prethodnog već slična. Ove se razlike javljaju skoro uvek u emisijama sa velikim tiražom i koje se štampaju više puta.Odredivanje boja u takvim slučajevima vrši se najlakše uporedenjem.Kada su marke štampane u više boja, to je u opisu izdanja navedeno.Ako su marke štampane tako da je okvir u jednoj a sredina u drugoj boji, onda je kod maraka gde je okvir ili sredina u istoj boji to u opisu izdanja navedeno, a pored svake marke naznačena je samo boja koja se menja, na primer Srbija br. 104-114.Ako su boje okvira i sredine različite to je naznačeno kod svake marke (npr. Izdanje Crne Gore 1896. godine povodom 200-godišnjice dinastije, br. 52-63).Kod maraka koje su štampane na obojenom papiru navedena je boja marke i boja papira na kome je marka štampana.Boje maraka kod kojih je boja mešana, naznačene su tako dase boja koja preovlađuje nalazi na kraju naziva.Kod maraka sa pretiskom boja pretiska navedena je u opisu izdanja ako je boja pretiska kojom je izdanje preštampano ista.Ako je boja pretiska kod pojedinih maraka jednog istog izdanja različita, to je navedeno pored svake marke u zagradi.

Gumiranje. Nežigosane marke na poleđini su gumirane, mada neke zemlje izdaju marke i bez gume iz klimatskih ili drugih razloga (Kina, neke holandske i portugalske kolonije). U početku je postojalo ručno, a sada se sve više upotrebljava mašinsko gumiranje.
U poslednje vreme upotrebljava se i prethodno gumirani papir.Ovaj papir upotrebljava se i za štampanje nekih naših maraka.Guma može biti različite kakvoće, izgleda i boje (glatka, brazdasta, bela,smeda itd.).Marke bez gume imaju manju, katkad i znatno manju vrednost.Radi dobijanja u vrednosti, pojedinci pribegavaju naknadnom, lažnom gumiranju.

Zupčanje. Marke se štampaju u većim ili manjim tabacima.Jedna od druge dele se sečenjem, probodom i zupčanjem. Sečene marke nazivaju se nezupčane.Probod može biti u pravim linijama-crtast ili u obliku testere- pilast.
Odvajanje maraka sa probodom je veoma teško.Zupčanje se obavlja mašinama i različitim zumbama, pri čemu prema vrsti zumbe imamo linijsko, češljasto i okvirno zupčanje.

Kod linijskog zupčanja zumbe stoje u pravoj liniji u odnosu na prostor izmedu dva reda maraka,Prvo se zupčaju marke u jednom pravcu, a zatim u drugom. Kod ove vrste zupčanja često se pojavljuju decentrirane marke.Ovaj način zupcanja se poznaje po tome što uglovi maraka nisu pravilni, a ni jednaki, i često izgleda da nedostaje neki od uglova.

Kod češljastog zupčanja zumbe su poredane u obliku češlja tačno u veličini maraka koje treba da se zupčaju i prema broju maraka u jednom redu.Prvo se probuši jedan red maraka, tako da svaka pojedina marka bude zupčana sa tri strane, a zatim mašina pomakne tabak tačno za dužinu maraka, pa se zupčanjem narednog reda završi prethodnl i tako sve do kraja tabaka.Ovako zupčane marke raspoznaju se po tome, što su im uglovi jednaki i pravilni, jer je u sredini, gde se redovi zubaca seku, uvek deo rupice.

Kod okvirnog zupčanja zumbe su postavljene tako da se sve marke zupčaju u isti mah sa sve četiri strane. Razdvojene, marke zupčane na ovaj način,iste su kao češljasto zupčane.Zumbe kojima se zupčaju marke nisu sve jednake, jedne su gušće, druge ređe.
Za odredivanje veličine zupčanja usvojena je mera kod koje se utvrduje koliko ima rupa na 2 cm dužine. Zupčanje se meri zubomerima sa skalama sve do jedne četvrtine zupca.Kod opisa maraka obično se uzima najviše polovina zupca.Veličina zupčanja navedena je kod opisa izdanja. Kad je navedena samo jedna veličina, npr. 12 1/2, onda to znači da su mnarke sa sve četiri strane zupčane 121/2. Ako je navedeno npr. 11 : 111/2, to znači da su zupci na gornjoj i donjoj ivici marke 11, a na desnoj i levoj 11 1/2. Kada je marka samo sa jedne strane drugog zupčanja to je izričito navedeno. Na primer Srbija broj 65 B 13 : 13 1/2, dole 11 1/2,što znači na gornjoj ivici zupčanje je 13, desno i levo 13 1/2, a dole 11 1/2. Ako na marki ima tri vrste zupčanja, na primer kod maraka Bosne i Hercegovine,Ser. 39-54 9 1/4 : 10 1/2 :12 1/2, što znači da su dve strane zupčane 9 1/4, treća 10 1/2. a četvrta 12 1/2.Nezupčane marke obeležavaju se znakom D.

Stanje maraka. Marke se sakupljaju nežigosane ili žigosane. Nežigosane marke treba da su očuvane, sa svežom i originalnom bojom i da imaju ispravnu gumu. Ukoliko je guma potpuno neoštećena i bez "falca", marka je vrednija. Žigosane marke treba da budu čisto i uredno žigosane.
Neke žigosane marke znatno su ređe od nežigosanih. Zbog toga treba obratiti pažnju na ispravnost žigova tj. da li se radi o originalnom poštanskom žigosanju ili su marke žigosane uslužno (na zahtev pojedinaca za vreme tečaja maraka) ili naknadno (žigosane posle njihovog povlačenja iz upotrebe).

Serije maraka. Marke se izdaju pojedinačno ili u nizovima od više vrednosti, u tzv. s e r i j a m a. Pojedine serije sastoje se od dva ili više primeraka maraka.
Brojke u zagradama, posle broja serije, označavaju od koliko se primeraka sastoji data serija maraka.Kompletna serija sadrži sve primerke maraka jednog izdanja.Pojedine primerke iz serije nazivamo rasparima.

Falsifikati.Falsifikati mogu biti na štetu sakupljača i pošte.U drugom svetskom ratu pojavio se još jedan poseban vid falsifikata kao ratno propagandno sredstvo.Radi zaštite od falsifikata vrši se ispitivanje ispravnosti maraka,pretiska i žigova.To rade odredeni ispitivači - stručnjaci, koji o tome izdaju tzv. ateste, potvrde o njihovoj ispravnosti.Kada su svi elementi na markama falsifikovani (papir, boja, pretisak, zupcanje) radi se o potpunom falsifikatu.Ukoliko su falsifikovani samo neki elementi, onda su to nepotpuni ili delimični falsifikati (lažni pretisak ili zupčanje, žigosanje itd.).

Cene maraka.Cene maraka u katalozima su navedene u dve kolone:
u prvoj su cene za nežigosane, a u drugoj za žigosane marke.Izuzetno za neka izdanja maraka navedene su cene u tri kolone, s tim što prva kolona (**) sadrži cene za nežigosane marke bez falca, druga kolona (*) za nežigosane sa falcom, a treća kolona (0) za žigosane marke. Ispod svakog izdanja naznačena je cena za celu seriju, nežigosanu i žigosanu. Ako postoje koverti sa celom serijom žigosanom specijalnim žigom, to je označeno uz oznaku cene.
Kod maraka gde za pojedine primerke postoje različite cene (zbog boje, zupčanja,osobenosti i dr.) u cenu za seriju ulaze marke najjeftinije vrste.Kada su žigosane marke vrednije od nežigosanih, uslužno ili lažno žigosani primerci najčešce vrede koliko i nežigosani, a ponekad i manje.Kada umesto cene stoji crtica, to znaci da se iz raznih opravdanih razloga ne može odrediti cena marke, pa se za nju postiže tzv. ljubiteljska vrednost (cena po sporazumu).
Ako je mesto za cenu prazno, znaci da ta marka u toj rubrici ne postoji ili nije poznato da postoji.

Kvalitet maraka. Kataloške cene maraka odredene su za potpuno ispravne marke, prosečnog kvaliteta. Za birane marke prvoklasnog kvaliteta, za tzv. luksuzne primerke cena je veća. Ovo vredi naročito za klasične marke.Ispravnom markom smatra se ona koja nije zacepljena, kod koje nijedan zubac nije otkinut, niti je papir kako sa lica tako i sa naličja zaderan odnosno zagreban. Kada zaderanu marku gledamo prema svetlosti, tanka mesta su providna i za nju se obicno kaže da ima "prozor". Ako je zupčanje ili sečenje maraka loše izvedeno,pogotovo kada nedostaje deo slike marke takva se marka ne smatra potpuno ispravnom i za nju se kaže da je "decentrirana".
Žigosana marka smatra se neispravnom ako je žig suviše zamrljan, ili je marka uprljana mastilom ili kakvom drugom bojom,Pod markom prvoklasnog kvaiiteta smatra se ona ispravna marka koja je i dobro centrirana, tj. kod koje je bela ivica oko slike marke na sve četiri strane podjednako široka. Kod nezupčanih maraka što je ivica šira smatra se marka lepšom. Boja marke treba da je potpuno očuvana. Kod nežigosanih maraka treba da je i guma ispravna.Pojedini, naročito mladi filatelisti,često u svoje zbirke stavljaju samo marke sa netaknutom gumom. Protiv ovoga načina sakupljanja maraka sve više negoduju ozbiljni filatelisti. Marka sa malim ostatkom lepka ("falca"), ili lepkom koji pokriva manji deo gumirane površine, potpuno je ispravna marka. Naročito je neopravdano tražiti klasične marke sa netaknutom gumom. Uostalom, na svim velikim filatelističkim izložbama koje su do danas održane, marke su lepljene na albumske listove, iako se radi i o najvećim retkostima.

Numerisanje maraka. U katalogu su marke numerisane rednim brojevima, počevši sa brojem 1 za svako područje. Pojedina izdanja se više puta štampaju i tom prilikom se učine neke izmene u papiru, boji ili zupčanju.Ovakve marke po pravilu ne dobijaju nov redni broj, već su pored osnovnih maraka posebno navedene. To isto važi i za specijalitete-osobenosti u slici marke, štampi, pretisku, zupčanju itd.

Velicina tiraža. Kada su podaci o tiražu maraka poznati dati su u zagradama, odmah posle opisa boje maraka. Ako je u tekstu ispod opisa, označeno koliko je serija odštampano, onda brojke u zagradama označavaju prodate količine (npr. Jugoslavija br. 140-142 i 186-187).

Frankaturna važnost. Marke mogu imati nepgraničenu ili ograničenu važnost, tj. za frankiranje poštanskih pošiljaka mogu se upotrebljavati u neodredenom ili odredenom vremenskom periodu, što zavisi od nadležnosti organa koji donosi rešenje o njihovom puštanju i povlačenju iz prometa. Kod svake serije, gde je to poznato,označen je datum važnosti upotrebe.Marke se mogu pustiti u prodaju i pre datuma njihove frankaturne važnosti, što se takode odreduje rešenjem nadležnog poštanskog organa.

Lepljenje maraka vrši se specijalnim lepkom za marke,tzv.
falcom.Pri upotrebi treba voditi računa o tome da falc ne ošteti marku i da ne pokriva njenu celu gumiranu površinu i da se ne stavlja preko zubaca.

Odlepljivanje maraka najbolje se vrši na taj način što se marke sa delovima papira, na koje su zalepljene, potope u mlaku vodu.Kada se marke odvoje od papira treba ih isprati u čistoj vodi i staviti medu listove upijajućeg papira da se dobro osuše.Marke ne treba dugo držati u vodi, naročito one koje su štampane u bojama osetljivim na vodu (ljubičasta, jorgovanasta, oranž i dr.).Takode marke izradene na kredastom papiru ne treba potpuno potapati, već ih ostaviti na površini okrenute licem na gore, dok se papir dobro nakvasi i lako se odvoji od marke. Ovo stoga, što bi se u protivnom slučaju isprao i sloj krede sa površine marke.
Marka je dobro oprana ako na poledini nema ostataka gume ili papira na kome je bila zalepljena.

Celine su poštanske vrednosnice (koverti, dopisne karte, uputnice i dr.) na kojima je odštampana i odgovarajuća poštanska marka, ili oznaka vrednosti.
Cela pisma. Koverti ili dopisnice na kojima su zalepljene i poništene poštanske marke, nazivaju se i "cela pisma". Marke na pismima, dopisnicama ili novinama, cene se mnogo više od odlepljenih maraka, naročito kod ređih maraka starijih izdanja.
Koverat prvog dana, Pismo sa nalepljenim markama koje su žigosane žigom datuma izdanja, odnosno prvim danom frankaturne važnosti tih maraka ("PD"), naziva se "Koverat prvog dana" (First Day Cover" ili skraceno "FDC").Ovakvi koverti često se žigošu žigom koji nosi i oznaku "Prvi dan" (ta oznaka odštampana je na koverti ili obeležena ručnim žigom),čcime se ističe karakter ovakvih koverata.
Prigodan koverat. Specijalno izraden koverat koji je ilustrovan na levoj adresnoj strani, obično crtežom ili simbolom i prigodnim tekstom, kojim se obeležava izvestan dogadaj, jubilej i slično,sa nalepljenim markama bilo kog izdanja i žigosanim odgovarajucim prigodnim poštanskim žigom, naziva se prigodan koverat.Prigodne koverte najcešće izdaju filatelisticka društva ili organizatori proslava, jubileja i sl.
Neke poštanske uprave uz svoja prigodna izdanja maraka izdaju i poseban koverat sa istim obeležjima, pa se on koristi kao zvaničan koverat prvog dana (FDC) a istovremeno i kao prigodan koverat kada su marke žigosane odgovarajućirn prigodnim žigom.
Maximum.karta (carte maximum) je idealna filatelistička celina u vidu poštanske karte na kojoj je reprodukovan motiv koji tematski odgovara prigodnom izdanju marke nalepljen na karti, na strani slike, i žigosane žigom prvog dana ili odgovarajućim prigodnim poštanskim žigom.
Ministarski albumi.Kod nekih izdanja redovnih i prigodnih maraka Kraljevine Jugoslavije bili su izdati tzv. "ministarski albumi"koji su se sastojali od četveraca (nezupčanih i negumiranih) štampanih na istom papiru i u boji maraka.
Prigodan poštanski žig je poštanski žig mesta i datuma sa crtežom, simbolom ili prigodnim tekstom kojim se i na ovaj način obeležava izvestan dogadaj, proslava i sl., a upotrebljava se samo u odredenoj pošti za odredeno vreme.Ovaj žig može imati različite oblike i može biti u upotrebi sa nepokretnim datumom jednog dana, ili sa pokretnim datumom više dana.Otisak ovog žiga ima zvanično obeležje kao i svaki redovan poštanski žig.Ako se ovim žigom žigošu marke na dan njihovog izdanja, onda on ujedno predstavlja i žig "prvog dana" (PD).

Filatelistički pribor.U filatelistički pribor, neophodan za rad sa markama, spadaju: pincete, lupe, albumi, klaseri, zubomeri i sl.
Za širu specijalizaciju i proučavanje pojedinih izdanja maraka sa područja Jugoslavije treba se služiti priručnicima koje je izdao Filatelistički savez Hrvatske, a koristiti i ostalu stručnu literaturu.